Izvor: Danas, 15.Jun.2015, 22:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto će Vučić otići u Srebrenicu
Ako nešto ne podnosim, onda su to prijemi. Suviše napucanog sveta i tobož važnog. Najgore od svega - ubeđeni su da su važni! Tu važnost im daju funkcije. Kad ispadnu iz "igre", niko ih se više ni ne seća. Usiljeni osmesi, lažna prijateljska pozdravljanja, telohranitelji u tamnim odelima koji kruže, žene mahom bezlično kostimirane, muškarci livrejisani i kravatirani - kao pričaju nešto jako ozbiljno i povremeno se smeju... Lagana pop-rok muzika, kao uvod u loše napisani vodvilj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << />
Uostalom, ni sam deo grada ne izaziva lepe asocijacije. Ići na Dedinje je i dalje jedan vid snobizma i sinonima za elitu. Ali sa vrlo negativnim prizvukom. Taj kraj Beograda skoro da ne poznajem. Uglavnom, na prijeme ne idem. Ne samo zato što ih ne podnosim, nego i zato što ih skoro uvek organizuju u nezgodno vreme, baš kad završavamo novine i kad je najveća frka u redakciji. Dok mi završimo prvo izdanje Danasa, a to je oko pola sedam, ne isplati se ni ići na prijem. Svejedno, to nije moja priča.
Uostalom, ni sam deo grada ne izaziva lepe asocijacije. Ići na Dedinje je i dalje jedan vid snobizma i sinonima za elitu. Ali sa vrlo negativnim prizvukom. Taj kraj Beograda skoro da ne poznajem. Uglavnom, na prijeme ne idem. Ne samo zato što ih ne podnosim, nego i zato što ih skoro uvek organizuju u nezgodno vreme, baš kad završavamo novine i kad je najveća frka u redakciji. Dok mi završimo prvo izdanje Danasa, a to je oko pola sedam, ne isplati se ni ići na prijem. Svejedno, to nije moja priča.
Začudo, na ovaj prijem sam želeo da odem. Samo da bih proverio jednu teoriju. Prijem su organizovali Britanci u svojoj rezidenciji na Dedinju, povodom kraljičinog rođendana. I to baš u jeku njihove inicijative da se u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, na dvadesetu godišnjicu, usvoji rezolucija o genocidu u Srebrenici. Priznajem, zanimalo me je da vidim ko će se sve pojaviti na prijemu i da li će se državni vrh uopšte pojaviti. U diplomatiji takvi sitni znaci mnogo govore o međunarodnim odnosima.
Realno, Srbija nije proglašena odgovornom za genocid u Srebrenici pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, niti je ijedan srpski političar, vojni ili policijski general osuđen za učešće u genocidu u kojem je za nekoliko dana ubijeno oko 8.000 bosanskih muslimana, staraca, žena i dece. Presudom MSP-a Srbija jeste dobila žig nekog ko je aktivno pomagao Vojsku Republike Srpske, koja je zločin izvršila, ali Srbija nije ništa uradila da je spreči u tome. Karadžić i Mladić će teško uspeti da se operu od odgovornosti. U njihovom slučaju je jasno da je sve samo pitanje visine kazne. Jedina veza Srbije sa genocidom u Srebrenici koju je Tužilaštvo Haškog tribunala pokušavalo da uspostavi bio je slučaj bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića, ali je ona pala njegovom oslobađajućom presudom, mada je prvobitno bio osuđen na 27 godina zatvora.
Da se ne lažemo, Srbija jeste nezvanično slala svoje oficire u Vojsku RS, ali i u paravojne jedinice. Setite se samo slučaja paravojne jedinice Škorpioni, koja je u svom sastavu imala oficire Vojske Jugoslavije. Izvršioci, koji su pritom i snimali ubistva, kako su na suđenju rekli - "komandantu za uspomenu" (?!), osuđeni su u beogradskom Veću za ratne zločine za zločin u Trnovu 1995. i ubistvo šestorice nenaoružanih bošnjačkih civila.
Da se vratim na prijem. Na prijemu su bili skoro svi donosioci odluka. Od predsednice parlamenta, ministara odbrane, policije, državnih sekretara, raznih oficira... Premijer, a ni ministar spoljnih poslova nisu došli, ali mi je objašnjeno da na ovaj tip prijema premijer ne dolazi. Naravno, neizostavno je pitanje da li će premijer otići u Srebrenicu? Mislim da hoće i da treba. U tom pravcu idu i njegove izjave o tome da "osnovna uloga Srbije na Balkanu mora da bude u očuvanju mira i stabilnosti", pošto se situacija "u regionu komplikuje". I šta bi trebalo da bude odgovor jednog političara? Upravo ono što njegovi neprijatelji ne žele. Jer ako premijer želi realizaciju svoje spoljne politike da Srbija više neće ratovati i da će zadržati ulogu, kako su i njegovi prethodnici to tvrdili, "faktora stabilnosti na Balkanu", jedini način je da on, kao premijer, ode u Srebrenicu, u Potočare. Duga je istorija patnje i zla na Balkanu. Jedino što nikako ne uspeva je praštanje. Ako razume istoriju zločina i mržnje i ako želi da se na to stavi tačka, Vučić će otići u Srebrenicu. Baš kao što bi trebalo da ode i u Prištinu, tako bi Vučić trebalo da ode i u Srebrenicu. Sviđalo se to nekom ili ne. Jer Srbija mora da pruži ruku pomirenja, ali i da ne očekuje da će biti prihvaćena. Ali odnekuda mora da se krene. Ma koliko to bolelo.
