Izvor: Blic, 25.Okt.2015, 20:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UŽIČKA REPUBLIKA: I džez muzikom protiv Hitlera
Dok je okupirana Evropa slušala Lili Marlen i vijorila fašističke svastike, Užičani su slobodno marširali uz ruske koračnice, učili džez, išli na igranke!
U jeku Užičke republike, revolucionarna vlast na čelu sa Titom na Žitnom trgu obeležila je 24 godine od dolaska boljševika na vlast.
BIVŠI MUZIČARI KRALJEVE VOJSKE
Proslavu Oktobarske revolucije 1941. opisao je akademik Ljubomir Simović u knjizi „Užice s vranama“. Ispod parola SSSR-u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Jugoslaviji, portreta Staljina, Lenjina i maršala Timošenka i Buđonija, Užicem je defilovao konjički eskadron partizanske vojske koji je pratio orkestar bivših muzičara kraljeve vojske.
Uskoro muzej Užičke republike
Užice bi naredne godine trebalo da dobije Muzej Užičke republike, a deo postavke baviće se kulturnim životom. - Nije se sve u Užicu vrtelo oko Vrhovnog štaba i fronta. Postojao je aktivan kulturni život. Organizovane su igranke, skečevi, čak i pozorišne predstave. Igrala je i Cveta Dabić, po kojoj će kasnije fabrika tekstila, uspostavljena u Užičkoj republici, dobiti ime - priča muzejska savetnica Stanojka Milivojević.
Jedan za drugim marširali su Užički bataljon, Oraška, Palanačka, Slovenačka, Odbornička četa i Radnički bataljon. Za njima i dva zarobljena nemačka tenka.
Paradu je otvorio Tito, sve je organizovao Slobodan Penezić Krcun, a govor održao Ivo - Lola Ribar.
- Ta proslava bila je samo jedan od kulturnih događaja koju je priredila revolucionarna vlast u propagandne svrhe, da pokaže da može da organizuje sve sfere života - kaže Željko Marković, autor knjige „Carigradski memento“, posećene užičkom trgu.
Prva odluka komunista po zaposedanju Užica 24. septembra 1941, dodaje on, bila je zabrana pečenja i upotrebe rakije.
Izlazila su dva časopisa, „Vesti“ i „Borba“, u kojoj je Tito pisao autorske tekstove.
PARTIZANSKI ATELJE
Na Žitnoj pijaci, tj. na mestu današnjeg Trga, bio je razglas na kome su se o slobodnom Užicu slušale vesti koje su puštali Radio Moskva i Radio London.
- Osnovan je partizanski atelje u kome su radili akademski slikari Dragoljub Vuksanović i Pivo Karamatijević. U ateljeu su pravljeni plakati sa pozivom na priključenje u partizanske redove. Kompozitor Fridrih Emanuel, izbeglica iz Slovenije, komponovao je prvi Partizanski marš. Pri Umetničkoj četi postojao je džez orkestar koji je svirao Elingtonov „Solitude“ i Irvingov „Alexander Regtime Band“ - priča Marković, čija knjiga će dogodine doživeti drugo izdanje.
