Izvor: Blic, 16.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tekstilna industrija na rubu provalije
Tekstilna industrija na rubu provalije
BEOGRAD - U prodavnicama nekada vodećih izvoznika tekstila kao što su 'Jumko', 'Kluz', 'Beko', godinama unazad nema gužve kakve je nekada i te kako umelo da bude. Radnici u ovim fabrikama, poput trgovaca koji prodaju njihovu robu, zasad teško da mogu da očekuju bolje dane. I njihovi direktori, poput Đure Glojera, prvog čoveka 'Tiza', jednostavno kažu:
- Pa... da. Radnici ponekad i primaju plate, ali vrlo male. I vrlo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << retko.
Tigrin Kačar nema te probleme. On često u svojoj luksuznoj limuzini putuje van zemlje i ugovara poslove. Kačar je privatnik iz Novog Pazara koji je početkom devedesetih pokrenuo privatnu proizvodnju, u vreme kada se fabrika 'Raška', poput mnogih iz tekstilne industrije, prosto rasprsla. Sa suprugom je započeo minijaturnu proizvodnju, uvozio materijal, a izvozio gotovu robu ka Evropi.
- Roba je mogla drumom, ali i šumom - kaže Tigrin. Petnaest godina kasnije, on zapošljava više od 100 radnika, a njegovi pogoni sa savremenim mašinama rasprostiru se na 3.000 kvadrata. 'Gubljenje je vremena baviti se analizom onoga što umire - državnom tekstilnom industrijom Srbije', kaže.
- Nema osmišljene politike tekstilne industrije. Više od 13.000 radnika ostalo je bez posla - kaže Slavica Savić, predsednik Republičkog obora sindikata tekstila, kože i obuće, ređajući sumorne podatke.
U srpskoj tekstilnoj industriji zaposleno je 93.798 radnika, većina mesecima ne prima platu, a mali deo zaposlenih odavno ima najniže plate u privredi Srbije. Prosečna zarada u proizvodnji tekstilnih prediva i tkanina je 3.431 dinar, u proizvodnji odevnih predmeta i krzna 2.125, a u proizvodnji kože i obuće 4.078 dinara.
Vladini službenici ne javljaju se sa dobrim vestima. Nagoveštava se privatizacija, ali je malo zainteresovanih kupaca, jer ova privredna grana beleži konstantan pad. Samo u odnosu na prošlu godinu proizvodnja je pala za 20 do 30 odsto. Zato je jasno što na prošlonedeljnoj aukciji od 15 firmi samo 'Tiz' nije imao kupca.
- Pre sankcija zapošljavali smo 2.400 radnika, od izvoza zarađivali četiri milijarde dolara godišnje. Izvozili smo 70 odsto proizvodnje u Zapadnu Nemačku, u Iraku nam je ostao dug od dva i po miliona dolara, u Hrvatskoj oko dva miliona... Ostali smo bez obrtnih sredstava. Sada zapošljavamo 300 radnika koji retko primaju plate - kaže Đura Glojer, direktor 'Tiza'.
Slična priča ponavlja se i u drugim firmama. Industrija tekstila i odeće je od izvoza, u periodu od januara do juna 2002. godine, ostvarila 85,6 miliona dolara. To je 26 odsto manje nego prethodne godine. Ujedno, uvoz je vredan 227,4 miliona dolara i veći je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Negativan spoljnotrgovinski saldo je 141,8 miliona dolara!
- Retki među izvoznicima, uglavnom gotovih proizvoda, jesu 'Sintelon' iz Bačke Palanke, 'Prvi maj' Pirot, 'Javor' iz Ivanjice. Kožarsko-prerađivačka industrija ostvarila je izvoz u iznosu od 30,6 miliona dolara, što je za pet odsto manje nego lane. Uvoz je ostvaren u iznosu od 38,1 milion dolara i veći je za šest odsto. Negativan spoljnotrgovinski saldo iznosi 7,5 miliona dolara - kaže Slavica Savić, predsednik Republičkog sindikata za tekstil, kožu i obuću.
Ona navodi 'Rumu' iz Rume i 'Boreli' iz Sombora kao preostale izvoznike kože, ali i mnogobrojne uzroke katastrofalne situacije u ovoj industriji, kao što su zastarelost mašina, međusobni dugovi i potraživanja, neregulisani pravno-imovinski odnosi i hronični nedostatak novca.
- Osim toga, strategija privrednog razvoja ove grane ne obećava mnogo. Uloženih oko 70 miliona dolara ne može bitno da izmeni ekonomski položaj preduzeća. Pri tome, proizvodnja u vunarskoj industriji potpuno je zanemarena, tako da se može očekivati da će Srbija ostati bez sopstvene proizvodnje vunarskih tkanina - upozorava naša sagovornica.
Sredstva koje je država odvojila za pomoć nedovoljna su za rešavanje problema viška zaposlenih, a poseban problem je što žene čine čak 80 odsto zaposlenih u ovoj privrednoj grani. Sindikat zaposlenih u tekstilnoj industriji smatra da nije realno očekivati da će proces privatizacije rešiti probleme. Privatizacija se odvija sporo, mali je interes za kupovinu fabrika i veoma je teško naći strateške partnere.
Proces privatizacije pokrenut je u 96 preduzeća sa 28.835 zaposlenih. Od tog broja šest preduzeća će se privatizovati tenderskom prodajom, a među njima su 'Niteks' iz Niša, 'Javor' iz Ivanjice, 'Novitet' iz Novog Sada... Osam preduzeća je u procesu restrukturiranja, a većina će se privatizovati aukcijskom prodajom, od čega jedan broj i po programu ubrzane privatizacije.
- Jedini izlaz za nas je privatizacija - slaže se Adam Miletić, generalni direktor 'Rudnika' iz Gornjeg Milanovca. Za 'Rudnik' su, kaže on, zainteresovani njihovi bivši partneri iz Evrope, poput 'Štajmana' i 'Nordojče' iz Nemačke, 'Habiteksa' iz Belgije...
- Ali, to je sve na dugom štapu - kaže Miletić melanholično, strahujući da će se, kako vreme prolazi, a po pitanju privatizacije se ništa ne dešava, ove firme ukotviti još dublje u susednoj Rumuniji ili Bugarskoj, gde već postoje njihove fabrike.
Šta radnici mogu da očekuju ukoliko njihove firme budu privatizovali stranci? Kakva su iskustva privatizovanih tekstilnih firmi u Rumuniji i Bugarskoj?
- Nije to klasična šema izrabljivanja radnika kao na Dalekom istoku. Ali, u tim firmama ne forsira se poseban kvalitet, na šta bi mogli da računaju ako s poslom krenu u Jugoslaviji, jer su naši radnici spretni, obučeni za proizvodnju visokokvalitetne robe, ali za to moraju da budu motivisani. Tu vidim našu prednost - kaže Miletić, podsećajući da je 'Rudnik' pre sankcija 90 odsto svoje robe izvozio u Evropu.
- Sankcije, ukinut izvoz, osiromašenje srednjeg sloja koji se bori za egzistenciju, ukidanje kredita, nemogućnost uvoza materijala, pojava nekvalitetne, ali dostupne robe sa Istoka, dovela je neprimetno do kolapsa. I nama je preostalo da odrađujemo poslove za koje radnici nisu bili ni sjajno plaćeni. Stranci su uvozili materijal, a naši radnici korišćeni su samo kao relativno jeftina radna snaga. Isključivo na takvim poslovima danas radi naša tekstilna industrija. Radite košulju za Nemačku ili Italiju za 2,5 maraka, a istu košulju stranac će prodati u inostranstvu za najmanje 60 maraka. Prinuđeni smo na to - objašnjava Miletić.
'Rudnik' je pre sankcija zapošljavao 4.000 radnika. Njih 600 je u međuvremenu prešlo u privatni sektor. Krajem prošle godine, 'Rudnik', sačinjen od sedam fabrika raspoređenih širom Srbije, obustavio je proizvodnju. 'Rudnik' nije pod stečajem, ali je Vlada Srbije najavila restrukturiranje i formiranje nezavisnih poslovnih jedinica. Početkom septembra od sedam fabrika u rad je puštena samo jedna.
- Mašine svih naših fabrika su u odličnom stanju, ali najmanje 30 odsto radnika je tehnološki višak - kaže Miletić. Tanja Nikolić-Đaković
Nada za firme s juga Srbije
LESKOVAC - Grupa menadžera tekstilnih firmi iz italijanske pokrajine Vićenca boravila je nedavno u Jablaničkom okrugu i s predstavnicima tamošnjih preduzeća tekstilne industrije razgovarala o uspostavljanju poslovne saradnje. Menadžeri iz Italije posetili su 'Leteks', 'Vučje', 'Tig' i 'Eksporteks'. Uspostavljanje saradnje s italijanskim partnerima omogućilo bi oživljavanje proizvodnje u posustalim tekstilnim preduzećima tog dela Srbije.
