Izvor: B92, 05.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svetski dan zaštite životne sredine
Beograd -- Širom planete obeležava se 5. jun kao Svetski dan zaštite životne sredine. Ove godine obeležava se pod sloganom "Emisija CO2 - kako menjati navike",
Akcija je usmerena na smanjenje emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Svetski dan životne sredine, koji je Generalna skupština UN usvojila 1972. godine, predstavlja jedno od glavnih sredstava kojim UN širom sveta stimulišu značaj očuvanja životne sredine i podstiču povećanje aktivnosti na zaštiti životne sredine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Na taj dan se promoviše stav da je zajednica osnova za promenu ponašanja prema primarnom čovekovom okruženju, a sedište Programa za zaštitu životne sredine UN nalazi se u glavnom gradu Kenije - Najrobiju.
U cilju smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, potpisan je Međunarodni sporazum o klimatskim promenama - "Protokol iz Kjota".
Protokol je potpisan u japanskom gradu Kjotu, u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene, 11. decembara 1997. godine.
Za njegovo stupanje na snagu bilo je potrebno da ga ratifikuje najmanje 55 država i da države koje su ratifikovale taj protokol čine najmanje 55 odsto zagađivača, što se i dogodilo 16. februara 2005, kada je Rusija ratifikovala Protokol, dok su SAD to odbile.
"Protokol iz Kjota" predviđa smanjenje ispuštanja šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida.
Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin izjavio je da Srbija 36. svetski dan zaštite životne sredine dočekuje sa ratifikovanim "Protoklom iz Kjota" (2007), a prošle nedelje je usvojena i Odluka o postavljanju tela za treći mehanizam "Protokola iz Kjota", koji predstavlja mehanizam čistog razvoja.
"Na taj način će svi koji budu ulagali u čiste tehnologije na teritorije Srbije i obezbedili nova radna mesta za građane, moći da očekuju takozvane 'karbon kredite', što znači da će se isplatiti onima koji na takav način budu ulagali u Srbiju, a mi istovremeno nećemo biti 'groblje stare tehnologije'", rekao je Dragin.
Srbija i ekologija
Ministarstvo zaštite životne sredine pokušava da povrati lidersko mesto Srbije u oblasti zaštite životne sredine, koje je ranije zauzimala, a koje je izgubljeno tokom 90-ih godina, rekao je ministar ekologije Saša Dragin.
On je rekao da to Ministarstvu "dobro ide", pošto je u prethodnih godinu dana imalo najjaču zakonodavnu aktivnost od svih resora u vladi.
Dragin je podsetio da je u Beogradu u poslednjih godinu dana smešten centar za merenje klimatskih promena za ceo region i uspostavljena efikasna inspekcijska i preventivna kontrola zagađivača, a Ministarstvo dobro rešava probleme takozvanih "crnih tačaka".
On je rekao da se Srbija po meri zaštite životne nalazi ispred Bugarske, Rumunije, BIH i Makedonije, a iza Hrvatske, koja je uspela da "provuče" kroz skupštinu zakon o ambalažnom otpadu, i dodao da smo mi taj zakon poslali u Skupštinu Srbije i da se čeka njegovo usvajanje.
Dragin je povodom Svetskog dana zaštite životne sredine prisustvovao otvaranju automatske merne stanice za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine na Zvezdari i pustio u rad automatski sistem za zalivanje u Botaničkoj bašti "Jevremovac".
Ministar je objasnio da će automatska merna stanica za kvalitet vazduha biti deo geografsko-informacionog sistema mernih stanica raspoređenih širom Srbije, koja će u realnom vremenu davati parametre vezane za kvalitet vazduha u celoj zemlji i prosleđivati ih na sajt Ministarstva zaštite životne sredine.
"To će omogućiti da se pravovremeno reaguje u slučaju akcindentnih situacija", rekao je on.
Upravnik Instituta za botaniku Botaničke bašte "Jevremovac" Petar Marin rekao je na konferenciji za novinare u bašti da će automatski sistem za zalivanje omogućiti održavanje biljaka bez grešaka ljudskog faktora i na način koji biljkama najviše odgovara, a posebno onima u "japanskom vrtu" i sistematskim parcelama.
Automatski sistem za zalivanje, koji je napravljen sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine, obezbeđivaće vodu biljkama i u toku noći, a voda za zalivanje će biti korišćena iz izvora koji se nalazi u bašti, a ne iz vodovodne mreže.
Kreditni fond za ekologiju?
Direktorka Fonda za zaštitu životne sredine Željka Jurakić najavila je da bi taj fond, koji za sada daje bespovratna sredstva za projekte u toj oblasti u Srbiji, u budućnosti mogao da preraste u kreditni fond.
Jurakićeva je na konferenciji za novinare u Beogradu kazala da je to za sada želja, ali i cilj fonda.
"Građani koji žele da doprinesu očuvanju životne sredine, da uštede energiju na različite načine, dobijali bi od fonda kredite za to", kazala je ona.
Prema njenim rečima, Srbija je, sa 0,4 bruto društvenog proizvoda, koliko odvaja za zaštitu životne sredine, među zemljama koje najmanje ulažu u tu oblast.
