Izvor: Politika, 27.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto stipendista Pravnog fakulteta
Siromašniji studenti sa druge, treće, četvrte i pete godine studija koji redovno daju ispite dobijaće po 10.000 dinara mesečno od fakulteta koji puni 201 godinu
Stari Rimljani su govorili: „Do ut des, facio ut facias” (Dajem da daš, činim da bi činio). Pravni fakultet u Beogradu daće 100 stipendija svojim studentima – akademci će dati sve od sebe da na vreme završe studije i postanu dobri pravnici.
Do kraja oktobra fakultet će izabrati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 40 studenata s druge godine, 30 s treće, 20 s četvrte i 10 s pete godine studija koji će narednih deset meseci dobijati po 10.000 dinara mesečno, a prednost će imati akademci slabijeg imovinskog stanja koji redovno daju ispite. Prosek, dakle, neće biti presudan. Profesor dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta, u razgovoru za „Politiku” kaže da je ideja da se stipendira 100 studenata osmišljena u vreme kada je Vlada Srbije tražila od fakulteta da 40 odsto svojih prihoda uplaćuju u državnu kasu, ali da joj je dobrim delom „kumovala” i svetska ekonomska kriza koja je ozbiljno ugrozila mnoge kućne budžete.
– Želeli smo da pokažemo da fakulteti mogu da upravljaju svojim sredstvima mnogo bolje i korisnije nego da ih odvajaju u neku zajedničku kasu, da konkretnim potezima pokažemo da vodimo politiku socijalne odgovornosti o kojoj drugi tako mnogo pričaju u vreme krize, ali i da podstaknemo uspavane savesti drugih fakulteta, naročito privatnih čije su školarine daleko veće nego naša, da pomognu svojim studentima – rekao je profesor dr Vasiljević.
Dekan objašnjava da izdvajanje znatnih novčanih sredstava za stipendije neće ugroziti budžet za samofinansirajuće studente, budući da će se novac pribavljati od sredstava koje fakultet naplaćuje svršenim akademcima, dakle zaposlenima, koji pohađaju neki od specijalističkih kurseva ili obuka.
– Ministarstvo za nauku prikazalo je kako mi mnogo trošimo za reprezentaciju, ali treba reći da u te troškove spada i organizacija međunarodnih konferencija, letnje škole, kakva je i letnja škola „Romi: pravno-politička dimenzija” u kojoj učestvuje 50 studenata iz regiona. Svaki nastavnik i saradnik dobija 500 evra godišnje za nabavku knjiga, novčano pomažemo i naše naučne radnike koji odlaze na usavršavanje u inostranstvo – kaže profesor dr Vasiljević.
Na Krstovdan fakultet je obeležio svoju slavu, ali i dan fakulteta – navršio je 201 godinu. Pokazatelji trajanja dužeg od dva veka su i oko 50.000 diplomiranih studenata, 848 doktora nauka i 1.186 magistara, jedna od najbogatijih biblioteka pravnih fakulteta u regionu s 91 raritetnom knjigom, zgrada fakulteta stara 69 godina proglašena za spomenik kulture... O veličini ove visokoškolske ustanove govori i to što Pravni fakultet upisuje 1.500 brucoša, oko 700 pravnika diplomira svake godine, godišnje se održi oko 11.000 časova nastave, više od 18.000 kolokvijuma, oko 66.000 ispita, i sve to na prostoru od 12.000 kvadratnih metara koliko ima zgrada ovog fakulteta.
Bolonjska deklaracija ovde se primenjuje od školske 2006/07. godine, uvedeni su standardi koji, između ostalog, precizno definišu obim udžbenika, opterećenost studenata, a praksa o kojoj se tako mnogo govori na svim fakultetima, na Pravnom se obavlja kroz organizovanje raznih kurseva za sticanje praktičnih veština, stručnu praksu, pravnu kliniku za rad sa klijentima, simulaciju suđenja u posebnom amfiteatru koji je urađen kao prava sudnica...
– Strasti oko uvođenja Bolonjske deklaracije su se malo ohladile i sada je vreme da vidimo šta smo dobili tom reformom, šta je dobro, a šta loše. Treba, dakle, kritički da sagledamo implementaciju Bolonje, da popravljamo ono što se pokazalo lošim i unapređujemo dobre stvari – ističe profesor dr Vasiljević.
On naglašava da je fakultetima neophodna pomoć i podrška države u ostvarivanju reforme – navodi da je, na primer, još uvek nejasno kada se stiče zvanje diplomiranog pravnika i da na privatnim fakultetima to zvanje akademci dobijaju posle tri godine, dok se po zakonu, diplomirani pravnik može postati tek posle pete godine.
– Pred nama su novi izazovi, dalje podizanje kvaliteta nastave, razvijanje međunarodne saradnje i zajedničkih programa sa stranim fakultetima, jačanje i unapređenje veza sa inostranstvom i omogućavanje našim studentima da lakše dolaze do specijalizacija i usavršavanja u inostranstvu – kaže dekan Pravnog fakulteta.
J. Beoković
[objavljeno: 28/09/2009]
