Izvor: Politika, 23.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija nema spa banje
Nekada se išlo u lečilišta dva puta po 20 dana godišnje, danas 20 puta po dva dana
U našoj zemlji ima oko 300 lekovitih voda, od kojih više od 100 termalnih, ali nema nijedne nove spa banje. Srbija zbog toga kasni 20 godina za zemljama koje su negovale svoje lekovite prirodne činioce i banje.
Do Drugog svetskog rata imali smo banje koje su po razvijenosti potpuno išle u korak sa, na primer, bečkom banjom Baden ili sa švajcarskim banjama. To se može videti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i danas po arhitekturi naših banja – Bukovičke ili Vrnjačke. Imali smo i najbolje balneologe na čelu sa čuvenim profesorom Lazom Nedeljkovićem, koji je napravio Rogašku Slatinu, danas poznatu slovenačku i evropsku banju. Ali, za razliku od Evrope, naše banje smo posle rata potpuno zaboravili.
Od 1974. godine do 1990. godine čak ni na našim studijama iz medicine nije bilo nastave iz balneoklimatologije. Ove su neke od veoma značajnih činjenica koje ističe profesor dr Milisav Čutović u nameri da podseti koliko smo nemarni prema blagu koje smo dobili od prirode i zanemarili u trenutku kada cela Evropa, ali i svet, u prirodnim lečilištima traži dopunu za isparcelisanu i visoko tehnološku medicinu, ali i odmor i opuštanje.
Prirodni lekoviti činioci – lekovite vode, lekovita blata, gasovi i lekoviti klimati (tu se ubraja specifična vlažnost, atmosferski pritisak i slično) u prošlosti imali su mnogo veću ulogu u lečenju mnogih bolesti, kao i za oporavak posle povreda ili oboljenja. Razvoj tehnologija u medicini umanjio je značaj prirodnih lekovitih činilaca, ali su oni kod nas minorizovani mnogo više nego što je to urađeno u svetu.
Banje u svetu potpuno su promenile svoj koncept lečenja, ali i izgled. Dr Čutović je podsetio da su nekada banje bile prvenstveno oporavilišta i bolnice, u koje su išli stariji i bolesni ljudi, i u kojima se dugo ostajalo, dok u „novim” spa banjama sadržaji su okrenuti ljudima bez obzira na starosnu dob i stanje zdravlja, jer je osnovni akcenat na prevenciji. Zato se i kaže da se u „stare” banje odlazilo dva puta godišnje po 20 dana, a u „nove” banje 20 puta godišnje po dva dana.
U nekadašnjim banjama insistiralo se na strožem režimu, od nekih terapeutskih procedura do dužine sna, što je ljude ponekad odbijalo od banja, dok je u savremenim lečilištima u svetu taj režim danas mnogo liberalniji. Zaposleni u banjama trude se da ljudima pomognu da prebrode neki medicinski problem, ali i da maksimalno uživaju. Iako je medicina danas tehnološki ojačana opremom, tu su i skupi lekovi, banjska lečilišta ipak imaju svoje mesto, pa čak i onda kada se čini da ništa osim mnogo novca i tehnike ne donosi uspeh u lečenju, kao što je, na primer, problem neplodnosti. Čuvene srpske banje za lečenje nekih ginekoloških tegoba ipak nisu za istoriju medicine.
Njihovu ulogu dr Čutović danas naziva pomoćnom u mnogim terapeutskim procedurama, na primer u slučajevima zapaljenja jajovoda. Za lečenje reumatoidnog artritisa postoje savremeni, veoma skupi lekovi, ali on pominje kao metodu izbora primenu sumporovitog lekovitog blata, na primer u Banji Koviljači. Dr Čutović ipak optimistički smatra da će Srbija kad-tad postati zemlja turizma, ali da bi to postala, podseća da se na turizam ne može gledati samo kao na nešto što volimo. Tako, iako imamo izuzetne prirodne preduslove, potrebni su nam i plan i strategija razvoja da od naših banja napravimo lečilišta i centre koji će privući savremene, mlade i zdrave ljude.
Nove banje prozvane su spa centrima, za šta je poslužila skraćenica stare latinske izreke Salus per aquam (Zdravlje uz pomoć vode). Blagodeti po zdravlje mnogih naših banja otkrili su još stari Rimljani. S druge strane, velnes centri nastali su kao proizvod novog doba i potreba savremenog čoveka da se posle napornog i stresnog rada odmara u prirodi uz fizičku aktivnost, zdravu hranu i u zdravoj, prijatnoj okolini. Sama reč velnes je skraćenica dve engleske reči: well-being, što znači dobro raspoloženje i fitness, aktivnost.
Dr Čutović navodi da, na primer, Slovenija danas ima 14 potpuno konceptualno novih banja, jer su u evropskim državama shvatili da ne treba preuređivati stare banje u nove, nego praviti nova lečilišta po ukusu „novog” čoveka, sa težištem na prevenciji bolesti. Američki model spa banje još više je naglasio značaj prirodnih činilaca, jer su lekovite vode, blata, gasovi i klimatske karakteristike na nekom području jednostavno utkani u koncept lečenja. Nemačka i Engleska, ali i sve zemlje Beneluksa ozakonile su tradicionalnu medicinu i u ovim sistemima postoji specijalista tradicionalne medicine. U toj specijalnosti su spojena sva vekovna iskustva istočnjačke medicine koja se poziva na angažovanje raznih pokreta tela, počev od masaže, akupresure i kiropraktike do modernih dostignuća zapadnih tehnologija.
O. Popović
[objavljeno: 24/01/2008]
