Izvor: Politika, 17.Maj.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spoj kokarde i petokrake
U selu Subjelu kod Kosjerića dva spomenika: Draži Mihailoviću i palim partizanima
Subjel – Svega nekoliko koraka rastojanja deli dva ideološki različita spomen-obeležja postavljena u središtu sela Subjela, u kosjerićkim brdima. Oba su uz raskršće puteva koji odavde vode na tri strane: ka Divčibarama, Ježevici i Kosjeriću.
Tu, naspram lepo uređene seoske crkve, pažnju privlači bronzana bista generala Draže Mihailovića i drveni objekat uz nju nazvan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Čičin vajat”. A u neposrednoj blizini, pored prvih kuća, nalazi se spomenik podignut partizanima iz ovog kraja stradalim u Drugom svetskom ratu. Jednim pogledom s puta vidljiva su oba znamenja.
Ti subjelski spomenici postavljeni su, naravno, u različitim vremenima. Najpre je u Titovo doba, 1965. godine, otkriven spomenik jedanaestorici partizana poginulih u NOR-u između 1941. i 1945. godine. Na ovećem prostoru ograđenim metalnom ogradom s kamenim stubićima, s mermernom pločom na kojoj su imena partizana.
Duže od četiri decenije živeo je Subjel samo s tim partizanskim znamenjem, da bi u ovom milenijumu, s novim ideološkim vetrovima, sve jači postali glasovi da selo treba da dobije i spomenik ravnogorskom pokretu. I to na glavnom mestu uz raskršće drumova, pored crkvene porte. Rečeno – učinjeno: 2008. godine ovde je otkriven spomenik Draži Mihailoviću, a potom je napravljen i drveni vajat.
Živi, tako, Subjel godinama s kokardom i petokrakom, ne smetaju jedna drugoj. Čak je i ovdašnji paroh protojerej Milutin Stevanović na minuli Đurđevdan služio pomen pred oba spomenika, i Draži i partizanima. „Za ratnike obe vojske koji su dali živote za veru i otadžbinu”, objasnio je ovakvo bogosluženje sveštenik.
Upravo na Đurđevdan ovde je došao predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović pa, u sklopu obeležavanja sedam decenija pobede nad fašizmom, položio vence na oba subjelska spomen-obeležja. Time je pozvao na iskreno pomirenje u srpskom narodu, jer je, kako reče, nacionalno pomirenje uslov za svaki napredak Srbije.
Ipak, ni dva spomenika nisu povela ka značajnijem napretku selo Subjel, nazvano po obližnjem brdu. Mada je nekad imalo i više žitelja i učenih glava (odavde su brat i sestra Sreten Marić i Liza Marić-Križanić), sada je spalo na oko 180 stanovnika, uglavnom voćara i stočara. Uzalud odavde puca prelep vidik na Ovčar, Kablar i Javor – mladih je malo, a seoska škola zatvorena. Asfaltni put koji od Kosjerića vodi u Subjel propao je na više mesta.
Milivoje Vukosavljević, donedavno predsednik mesne zajednice u selu, kaže da se bolje stanje ne može očekivati bez pokretanja kakve proizvodnje.
– Ni s opštinom Kosjerić nemamo sreće: lokalna samouprava odvela je decu iz obližnjih Ševrljuga, odakle su nekad dolazila u našu četvororazrednu školu, koja im je bliža, da uče u Kosjeriću. Za uređenje spomen-česme u centru sela opština nam traži projekat, mada ta česma decenijama postoji. Subjel je postao zaboravljeno selo – žali se Vukosavljević.
