Izvor: Danas, 26.Okt.2015, 11:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poverenje, ne nagrada
Prvi put u istoriji Međunarodnog PEN-a na čelo ove organizacije pisaca došla je žena. Američko-meksička autorka DŽenifer Klement zamenila je kanadskog pisca DŽona Ralstona Sola na mestu predsednika. Ona je izabrana na nedavno održanom 81. kongresu PEN-a u Kvebeku, a među kandidatima su takođe bile samo žene (među njima i Vida Ognjenović).
"Svi mi čestitaju, ali ovo nije nikakva nagrada. Ovo je delo poverenja. Nadam se da ću opravdati vaša očekivanja", izjavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je književnica.
Klement je, inače, između 2009. i 2012. godine bila predsednica Meksičkog PEN centra i svoj položaj je iskoristila da skrene pažnju, pre svega svetske javnosti, na probleme koji postoje u njenoj domovini, a kojima se ona bavi i u svojim književnim delima. U državi u kojoj novinari mogu surovo nastradati zbog svog rada (broj ubijenih u poslednjih deset godina je blizu sto), PEN centar je tokom njenog mandata održao demonstracije dajući podršku ljudima od pisane reči. Pored problema slobode govora, nestanka i ubijanja novinara, Klement je pažnju skretala i priliv oružja u Meksiko iz SAD.
"Svi govore o narkoticima, ali važno je pomenuti i oružje koje stiže iz SAD. Na granici ove dve države postoji 8.000 legalnih prodavnica oružja", istakla je u jednom intervju autorka, koja trenutno radi na knjizi o legalnoj i ilegalnoj trgovini oružjem.
Klement, inače, svojim pisanjem daje glas onima koji bivaju utišani svojim polom, klasom ili rasom. Za svoj roman "Molitve za ukradene" (srpski prevod uskoro će biti objavljen u izdanju Lagune), koji je nastao nakon desetogodišnjeg istraživačkog rada na temu otmica devojčica u Meksiku, dobila je nekoliko književnih nagrada, ali i humanitarno priznanje Sara Kari.
Dženifer Klement rođena je u SAD 1960, ali se njena porodica preselila u Meksiko kada je imala godinu dana. Dok je odrastala, kako kaže, smatrala je da je Meksikanka pre nego Amerikanka, zbog čega se i nakon studija vratila u Meksiko Siti, gde i danas živi. Diplomirala je englesku književnost i antropologiju na univerzitetu u Njujorku i francusku književnost u Parizu.
Pored nekoliko romana, napisala je i memoare "Widow Basquiat" (o slikaru Žan-Mišelu Baskijatu i Njujorku ranih osamdesetih). Autorka je i nekoliko knjiga poezije. Knjige su joj prevedene na 24 jezika.
