Izvor: Politika, 26.Jul.2009, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pod zelenom petokrakom esperanta
U poljskom gradu Bjalistoku počeo 94. svetski kongres esperantista kojim se obeležava 150 godina od rođenja tvorca ,,jezika nade” Ludovika Zamenhofa
Vavilonska kula nije dovršena zbog jezičke pometnje, njeni graditelji nisu mogli da se sporazumeju, a nas oko 2.000 iz sedamdesetak država, ovde u Bjalistoku, nastavljamo s gradnjom kule esperanta, čije temelje je baš u ovom poljskom gradu postavio Ludovik Zamenhof. Zahvaljujući njemu i esperantu, sporazumevamo se bez teškoća. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Govorimo istim jezikom i nastavljamo gradnju ovog „jezika nade”, koji se danas koristi u više od 130 zemalja sveta.
Ova poruka, koju smo u nedelju primili od Aleksandra Saše Pilipovića, esperantiste i glumca iz Kragujevca, svedoči da u radu 94. svetskog kongresa esperantista učestvuju i predstavnici Saveza esperantista Srbije. Oni će od 25. jula do 1. avgusta obeležiti i 150 godina rođenja Lazara Ludovika Zamenhofa (1859–1917), tvorca ovog planskog jezika.
S još dvojicom kolega glumaca, Pilipović će za sve učesnike kongresa – razume se, na esperantu – izvesti i zahtevnu multimedijalnu predstavu rađenu prema romanu Mihaila Bronštajna, što će biti njegov deseti, jubilarni nastup na svetskim kongresima esperantista.
Svoje predstave igrao je u Jokahami, Roterdamu, Varšavi, Firenci, Vilnjusu, Pekingu i drugim gradovima, uvek s velikim uspehom.
– Imam prijatelje u celom svetu, opet smo se sreli ovde u Bjalistoku – javlja Pilipović i navodi da u svetu raste interesovanje za eseperanto, čemu doprinosi njegova neutralnost u odnosu na moćne jezike sveta, pogotovo engleski, ali i neki dodatni, važni razlozi.
Naučne procene govore da se danas u svetu govori oko 5.000 jezika, dok je njihov broj svakako bio veći pre 120 godina, kada je poljski lekar Ludovik Zamenhof izmislio novi jezik, jednostavan i lak za učenje, s rečima koje se istovetno ili slično izgovaraju u većini svetskih jezika. Udžbenik tog planskog jezika potpisao je kao doktor Esperanto, što će reći „onaj koji se nada”.
Otuda je esperanto poznat kao jezik nade, prijateljstva i razumevanja, otvoren za razvoj i za puls života, što znači da se dopunjava i bogati kao i svi drugi živi jezici.
Zasnovan na leksičkim i gramatičkim osnovama evropskih, u prvom redu romanskih, jezika, s jednostavnih 16 gramatičkih pravila, esperanto se može savladati za nekolika dana. Pošto je otvoren za razvoj, Akademija za esperanto svake godine usvaja nove, međunarodno poznate reči iz raznih oblasti stvaralaštva, nauke i tehnike, tako da ih sada u rečniku esperanta ima oko 100.000.
Esperanto je neutralan i ne daje prednost bilo kom nacionalnom jeziku, ali kao pomoćni jezik u nauci, kulturi, tehnici, umetnosti i drugim oblastima, osnažuje ulogu nacionalnih, pogotovo „malih” jezika. Zato je, primerice, esperanto u Mađarskoj dobio ravnopravan status sa ostalim stranim jezicima.
Ispitivanja obavljena u nizu zemalja, u Velikoj Britaniji, SAD, Finskoj, Mađarskoj, Nemačkoj, Italiji i Rusiji, potvrdila su da ljudi koji su učili esperanto mnogo lakše savladaju i neki drugi jezik. Zato i ne čudi sve snažnije zalaganje na raznim stranama sveta da esperanto postane školski predmet kao i ostali, tradicionalni strani jezici koji se uče u školama. Uostalom, u političkim i birokratskim lavirintima već nekoliko godina se krčka predlog da postane i zvanični jezik Evropske unije.
Istraživači dokumentovano tvrde da će kroz dvadesetak godina od oko 3.000 „malih” jezika preživeti jedva njih 600, pa otuda i sve snažniji glasovi da se spreči supremacija bilo koga jezika i da esperanto u tom pogledu pruža rešenje. Možda to još uvek deluje kao zanesenjaštvo, pogotovo zato što iza propagande i širenja esperanta ne stoje ni sredstva ni moć država kao u slučaju nacionalnih jezika, danas pogotovo engleskog.
Uprkos svemu, prema pisanju pariskog lista „Figaro”, esperanto spada u ekskluzivni krug od pet odsto jezika kojima u svetu govori više od milion ljudi. Pri tome se broj esperantista brzo povećava, zahvaljujući Internetu, tako da oni danas deluju organizovano u 135 zemalja.
Slobodan Kljakić
----------------------------------------
Odgovora još nema
Esperantisti su krajem prošle godine predložili da jedna ulica u Beogradu nosi naziv Esperanto, ali, iako je ovo godina njihovih jubileja, još nisu dobili odgovor od nadležnih gradskih organa.
Sl. K.
[objavljeno: 27/07/2009]
