Izvor: Politika, 27.Dec.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počast prvim majstorima trube
Tri vremešna kapelnika iz dva susedna sela, Zlakusa i Krvavci, posle mnogo godina ponovo su zasvirali pred publikom u Užicu na godišnjem koncertu Etno udruženja „Zavičaj”
Užice – Dva susedna užička sela, Zlakusa i Krvavci, a u njima tri veterana majstora trube: Milivoje Stanimirović, Boško Ostojić i Milovan Babić. Svaki od njih je u svoje doba bio na trubačkom prestolu. A blizu su, komšije, gotovo da čuju jedan drugog kad izađu u avliju i zasviraju, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kad od zvuka njihovih truba zaječe brda iznad Đetinje.
Decenijama su predvodeći svoje orkestare gradili blistave trubačke karijere. Sve nagrade na saborima u Guči osvajali, po svetu zvuke Srbije pronosili. Prvi u užičkom kraju majstorska pisma stekli, staze slave mlađim majstorima prokrčili. Ipak, godine čine svoje, starost ne dozvoljava duge naporne svirke, a i novim snagama scenu valja prepustiti. Trojica starih kapelnika, već u trubačkoj „penziji”, ipak nisu trube o klin okačili: još pomalo za svoju dušu zasviraju, da ih želja mine. Ali svirka sa orkestrima njihova je prošlost.
I da umeće prvih majstora truba iz užičkog kraja ne padne u zaborav, postarali su se u Etno udruženju ''Zavičaj'' iz Zlakuse. Na svoj godišnji koncert koji organizuju u sali Narodnog pozorišta u Užicu, održan preksinoć – uz svoj folklor, pevače i igrače, pa i jednog zlakuskog grnčara koji je uživo prikazao drevni zanat izrade zemljanog posuđa – pozvali su Milivoja, Boška i Milovana.
I opet je, kao nekad, piskom njihovih truba progovorilo narodno umeće. Praćeni orkestrom sjajnog Veljka Ostojića, Boškovog unuka, odsvirali su tri narodna kola, pri čemu je svaki veteran u po jednom kolu bio kapelnik, vodeći svirač. Publika im je snažno zapljeskala, a gradonačelnik Užica Jovan Marković, potvrdivši da se ovaj grad ponosi trubom i stare majstore ne zaboravlja, uručio prigodne poklone.
Popričali smo ovom prilikom sa najstarijim među pomenutom trojicom, Milivojem Stanimirovićem, zvanim Zec. On je napunio 80 leta, svira još od 1947. Smatraju ga jednim od najuspešnijih srpskih trubača, jedini je četiri sabora zaredom u Guči osvajao zvanje najboljeg, bilo je to početkom sedamdesetih godina. Među prvima je, uz Raku Kostića, Junuza Ismailovića i druge velikane trube, stekao majstorsko pismo. Po svetskim metropolama u srpskoj narodnoj nošnji je svirao, čak i u jednom filmu, sa Brižit Bardo i Ginterom Saksom, njegov orkestar je nastupao.
– Posle pauze od pet-šest godina, sada sam, evo, prvi put zasvirao pred publikom. A odavno nemam svoj orkestar, ali sviram pomalo, kad nađem vremena. Imam i jednog učenika koga vežbam. Učio sam mnoge, i Milovana Babića s kojim ovde sviram. Inače, dugo sam se bavio povrtarstvom, dok se moglo, imao tezgu na pijaci u Užicu punih 40 godina. Ne držim je više, proizvodnju sam smanjio, čuvam petnaestak ovčica. A trube se ni u ovim godinama ne odričem, ona je moj život – kaže za ''Politiku'' Milivoje Stanimirović, najstariji majstor trube, koji vitalnošću prkosi godinama i naporima svirke koja traje duže od šest decenija.
Branko Pejović
[objavljeno: 28/12/2009]
