Izvor: Politika, 17.Jul.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muke podstanara u Srbiji
Procenjuje se da u državi živi oko 300.000 podstanara koji su i dalje van svake pažnje nadležnih
Stanodavac u Zemunu je razvalio sekirom vrata svog stana koji je iznajmio. Podstanar ih je pridržavao iznutra i ovaj mu je posekao ruku. Sada se sude, u Palati pravde. Stanodavac u Novom Beogradu je isključio električnu energiju četvoročlanoj podstanarskoj porodici, sa dvoje dece, krajem novembra, kad su već počeli mrazevi, a onda ih je izbacio na ulicu.
Ovo su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << klasične, podstanarske sudbine. To dobro zna svako ko se nalazi ili je dospeo u situaciju da pregovara sa gazdom.
Podstanari su jedna od socijalno najugroženijih kategorija i prema nezvaničnim podacima, u Beogradu ih živi više od 150.000. U Srbiji ih ima još toliko, uglavnom u univerzitetskim centrima, koji su, istovremeno i industrijski centri.
– Njihovu polnu, starosnu, porodično-bračnu i kvalifikacionu strukturu niko do sada nije utvrdio. Očekujemo da Republički zavod za statistiku uskoro objavi zvanične podatke iz ove oblasti, kojisu prikupljeni tokom popisa stanovništva u oktobru prošle godine. Ono što je poznato jeste da student podstanar ima oko 24 godine,a radnik oko 35 godina – kaže zastupnik Udruženja podstanara
„Velegrad” advokat Mirko Mirković.
Prema njegovim rečima, ova ogromna, siromašna populacija, i dalje je van svake pažnje države. Stanodavci i dalje odbijaju da sa podstanarima zaključe pismeni ugovor o zakupu stana.
– O sudskoj overi tih ugovora da i ne govorimo – dodaje Mirković, napominjući da stanodavci odbijaju da prijave adresu stana u policiji. Jesenas je Narodna skupština usvojila izmene Zakona o prebivalištu i boravištu građana, kojim je obavezala stanodavce da prijave podstanaru adresu stanovanja. U suprotnom, plaćaju novčanu kaznu, do 50.000 dinara. Tu izmenu je Udruženje koje zastupa Mirković godinama predlagalo Vladi Srbije.
Još jedan problem se ne rešava. Podstanarima se naplaćuje zakupnina u devizama, a stanodavci ne plaćaju porez na prihod od te zakupnine, i to naočigled državnih organa.
– Sve su to obeležja sive ekonomije, u kojoj se oduvek odvijalo podstanarstvo u Srbiji – nabraja Mirković.
Na naše pitanje, da li iko u Srbiji štiti interese podstanara, naš sagovornik odgovara da lokalne samouprave imaju stambene komisije, na nivou opštine, odnosno većeg grada.
Prema njegovim rečima, Beograd ima Stambenu komisiju, koja je podređena gradonačelniku. Ona deli socijalne stanove licima u stanju socijalne potrebe i prodaje stanove mlađim bračnim parovima, zaposlenim u javnim službama, po benificiranoj ceni.
– Pre nekoliko godina, Kragujevac, Pančevo, Stara Pazova, Užice i Smederevo su gradili stanove za podstanare izbeglice, u okviru programa SIRP, koji su finansirale vlade evropskih zemalja – ukazuje Mirković.
A. Apostolovski
-----------------------------------------------------------
Za državu smo zanesenjaci
– Država nas ne prihvata kao partnera. Ona se prema nama odnosi kao prema grupi besposlenih zanesenjaka i smetala. Sasvim je drugačiji slučaj u razvijenim zemljama, gde svaki veći grad ima udruženje podstanara, koje ima snagu radničkih sindikata i pregovara sa državnim organima, redovno i na ravnoj nozi – tvrdi Mirko Mirković.
-----------------------------------------------------------
Ljudi bez zaštite
Na pitanje da li iko od strane državnih organa u Srbiji štiti interese podstanara, naš sagovornik odgovara. „Skoro niko, kad se uzme u obzir da Zakon o stanovanju pominje način zakupa i način otkaza zakupa stana u samo nekoliko rečenica.”
– Inače postoji pravi paradoks, da je Zakon o socijalnom stanovanju predvideo formiranje agencije za socijalno stanovanje. To znači da država poklanja pažnju samo pojedinim grupama ljudi. Međutim, mi smatramo da je trebalo formirati agenciju za stanovanje koja bi se bavila stambenim problemima svih lica – napominje Mirković.
objavljeno: 18.07.2012
