Izvor: Blic, 31.Jan.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Građani najviše novca daju za kafu i mleko
Građani Srbije uživaju u kupovini i teže sve većoj potrošnji. Od proizvoda koje kupuju ne očekuju istinski visok kvalitet, niti da budu drugačiji, jedino je važno da je u pitanju neki brend. Navike su promenili i u svakodnevnoj kupovini koju sve češće obavljaju u supermarketima i hipermarketima. Međutim, i dalje najviše novca izdvajaju za hranu i piće.
Ovo su samo od nekih podataka koji su se juče mogli čuti u okviru stručnog skupa na temu „Kakav >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je srpski potrošač". Istražujući kakve su navike kupaca u Srbiji, Goran Tintor, direktor Agencije za istraživanje tržišta GFK Beograd, kaže da srpski potrošači uživaju u kupovini i konstantno teže uvećanju potrošnje, i po tim indeksima se nalaze u samom vrhu u Evropi.
Kada je reč o svakodnevnoj kupovini robe široke potrošnje, Tintor objašnjava da prema istraživanjima koje je sproveo GFK, građani Srbije vole da kupuju u velikim ali i u malim radnjama na ćošku.
Tako od ukupnog prometa, oko 40 odsto kupovina obavi se u malim objektima, u kojima bez obzira na veće cene najčešće kupuju građani lošijeg finansijskog stanja. Međutim, u ovim radnjama se ne troši mnogo novca. Tako 39,8 građana u malim radnjama troši između 150 do 300 dinara, dok jedna petina kupaca troši ispod 150 dinara dnevno.
- U periodu od januara do juna 2007. godine, najviše novca izdvajali smo za kafu, potom za mleko, voćne sokove, čokoladu, detrdžent za veš, šampon i dezodorans. Najmanje novca izdvajano je upravo za šampon i dezodorans čime smo na samom dnu evropske lestvice - kaže Tintor.
On objašnjava da se prema podacima Zavoda za statistiku iz 2006. godine u Srbiji najviše novca trošeno na hranu i piće. Tako su građani za ove potrepštine izdvajali oko 44 odsto od ukupnih prihoda, što je znatno više u odnosu na zemlje u okruženju. Primera radi, Hrvati za hranu i piće izdvajaju oko 36 odsto, Slovenci 22, a Austrijanci svega 12 odsto ukupnih prihoda.
S druge strane, građani sve više vole da kupuju u velikim prodavnicama, kao što su supermarketi i hipermarketi, i tu se snabdeva preko 50 odsto potrošača.
- Sve češće odlazimo u takozvane velike kupovine, kada u proseku trošimo oko 3.400 dinara, odnosno oko 42 evra što je za 30 odsto više u odnosu na period od pre dve godine. Otprilike jedna petina ljudi na ove kupovine troši oko 1.500 dinara, dok ima i onih čiji računi iznose oko 6.000 dinara - kaže Tintor.
Keš plaćanja
Prema istraživanju Agencije GFK pokazalo se da građani za plaćanje u oko 87 odsto slučajeva koriste keš, ali da je primetan i rast bezgotovinskog načina plaćanja putem platnih kartica (oko 15 odsto).
- Oko 41 odsto građana Srbije koristi platne kartice, čime smo ispred Bugarske i Rumunije. Na pitanje koja je svrha korišćenja platne kartice, više od 80 odsto muškaraca odgovorilo - za podizanje novca sa bankomata - kaže Tintor.
