Izvor: S media, 18.Avg.2010, 18:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavni partner Evropa
Reformom pravosuđa učinjene i dobre stvari. Problem je transparentnost u postupku reizbora sudija i tužilaca. Primedbe Udruženja tužilaca identične kao i primedbe Evropske komisije. Reforme krenule od ljudi, a ne sistema, kaže za S media portal predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić.
- Reforma pravosuđa je posao koji se sastoji iz normativnih i kadrovskih promena. Moram da kažem da je u tom normativnom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << preoblikovanju našeg pravnog sistema, bilo dosta dobrih stvari. Posebno bih istakao Krivični zakonik Republike Srbije. Njegovim donošenjem su uvedena nova krivična dela, pooštrene su kazne, smanjene su mogućnosti za ublažavanje kazni što je rezurtiralo strožim kaznama kada su u pitanju najteža krivična dela. Što se tiče kadrovskog dela, koji se tiče opšteg reizbora sudija i tužilaca, smatram, kao i Udruženje tužilaca, da su taj proces pratili ozbiljni nedostaci. Moram da kažem da se ova naša ocena u potpunosti slaže sa ocenom Evropske Komisije koja kaže i da treba preduzeti hitne mere da se negativne posledice tih nedostataka ublaže, kaže za S media portal predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić.
Na šta konkretno mislite, kada kažete ozbiljni nedostaci?
- Predsednik Evropske komisije Manuel Barozo je uputio jedno pismo Udruženju tužilaca i Društvu sudija i sažeto rekao koji su to nedostaci. Oni se tiču odsustva transparentnosti postupka, sastava i kompozicija Državnog veća tužilaca (DVT) i Visokog saveta sudstva (VŠ), kao i činjenice da neizabrane sudije i tužioci nisu dobili obrazloženje odluke spstvenom neizboru.
I sada će se neizabrane sudije i tužioci žaliti Sudu za ljudska prava u Strazburu?
- Ono što znam je da je Društvo sudija pokrenulo proces kako bi se Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu uputila predstavka, zato što odlučivanje UŠ ima karakter odlučivanja organa koji ne postupa kao delotvrni organ. Mi u Udruženju tužilaca još uvek nismo razmatrali to pitanje, ali i ako budemo odlučivali o tme, prepustićemo članovima da sami odluče da li će se obratiti Strazburu i istaknuti povredu Evropske konvencije, odnosno povredu prava na delotvrni pravni lek.
Šta je Udruženje tužilaca konkretno preduzelo kako bi pomoglo neizabranim tužiocima?
- Mi sm preduzeli niz koraka. Kao strukovno udruženje u decembru smo identifikovali probleme i ukazali na njih. Ostvarili smo kontakt i sa međunardnim strukovnim udruženjima i jedno od najuticajnijih evropskih udruženja MEDEL ( Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slbode) je potpino podržalo stavove Udruženja tužilaca i Društva sudija kada su u pitanju nedostaci u procesu opšteg reizbora sudija i tužilaca. Znači, identifikovali smo problem i predložili mere za ublažavanje posledica, odnosn nedostataka. Potpisana je i zajednička izjava Društva sudija i Udruženja tužilaca u kojoj se navodi koje i kakve korake treba preduzeti kako bi se negativne posledice otklonile ili ublažeile.
U toj zajedničkoj izjavi kažete: ..u nastavak izbora tužilaca treba uneti nove elemente. Šta to konkretno znači,... da razgovarate sa nekim iz vrha vlasti?
-Ne, to znači da treba da razgovaramo sa predsednicom i članovina DVT i mi smo predloge kokretizovali i DVT ih je prihvatilo. Predložili smo da svaki neizabrani zamenik ima svog zastupnika u nastavku procesa izbora. Takđe jedan od predloga je i da svi neizabrani tužioci, ako to žele, dobiju obrazloženje odluke o neizboru. Treće, predlog je bio i da u nastavku procesa, prednost pri odlučivanju imaju neizabrani tužioci, odnosno da se prvo razmatraju njihove prijave a potom prijave ostalih kandidata. Jedan deo tog procesa je završen. Moram da kažem da nismo u potpunosti zadvoljni urađenim. Naime, to pravo na predstavnika nije na potpun način ostvareno i nismo zadovoljni činjenicom da nisu sva mesta popunjena. Te primedbe smo javno izneli i očekujemo nastavak razgovora sa članovima DVT šta nam dalje valja činiti.
Reizbor i politika
Kako komentarišete prelazak jednog broja neizabranih sudija u SNS?
-Smatram da to nije stvar koja kristi bilo kome u ovom trenutku. Smatram da stvar ne treba stavljati na nivo političke debate. Tužioci i sudije treba da budu izvan političkog procesa. Moramo da primenjujemo zakon bez izuzetka, nepristrasno i neutralno. To znači da ne sme da bude pritiska i uticaja. Zato mislim da svaka vrsta političke debate koja se odnosi na rad pravosuđa nije dobra. Imam utisak da sve to što se ovih dana dešava ne doprinosi rešavanju problema i napretku reforme pravosuđa.
Da li mislite da te vaše neizabrane kolege, možda, nisu imale izbora i da je to pokazatelj da politika ipak utiče na sudstvo?
-Ne bih se složio sa vama. To je stvar odluke. Da se meni nešto tako desilo, vervatno ne bih krenuo tim putem.
Mislite li da građani u Srbiji razumeju šta se dešava kada se govori o reizboru sudija i tužilaca?
-Mislim da ne. Mislim da je čitava stvar dobila estradne razmere, a to nije dobro jer moramo da budemo na terenu argumenata a ne na terenu uticaja moći i političkih interesa.
Građani ipak misle da je ovo igra moći?
-I ja bih tako rekao. Da nisam upoznat sa ovim što se dešava, i ja bih, verovatno, mislio da je ovo političko prepucavanje oko toga ko će da ostvari uticaj na pravosuđe. Međutim, moram da kažem da, u suštini, ne mislim da ti ljudi koji učestvuju u političkoj debati imaju takav motiv, ali prosto mogao bi takav utisak da se stekne.
Da li ste bili zadovoljni načinom na koji je ocenjivan rad vas i vaših kolega?
-Mi sm ocenjivani po pravilniku u čijoj izradi sam i ja učestvovao. Ipak, moram da kažem da je taj posao mogao bolje da bude urađen. Takođe, naš glavni prigovor se odnosi na to da mi nemamo dokaza da je taj pravilnik u postupku uopšte primenjivan. Prosto se stiče utisak da su DVT i VŠ odluke donosili na osnovu diskrecionih prcena o tome koji je kandidat dobar a koji loš.
To je ta transparetnost o kojoj govorite?
-Da. Da je bilo transparentnosti verovatno bi se predupredila mogućnost da se bez jasnih kriterijuma donose odluke o reizboru.
Kliko je vaših kolega tužilaca ostalo bez posla?
-Nemamo tačan podatak o tome, ali znamo da je oko 140 zamenika javnih tužilaca izjavilo ustavne žalbe, a 30 žalbe Ustavnom sudu Srbije (UŠ). Taj broj je sigurno veći zato što jedan broj nije izjavi ni jedan pravni lek UŠ.
Koliko je to procenata?
-Više od 20 procenata.
Da li to znači i da neizabrani tužioci nisu dobro radlili ili...
-Da bi stvar bila potpuno jasna moram da kažem da se Udruženje tužilaca od početka zalagalo za reformu sistema. I mi sami smo bili svesni da sistem nije bio dobar i da nešto treba uraditi. Međutim, mi smo se zalagali za prmenu sistema, a ne ljudi.Bojim se da se u ovom slučaju pošlo odpozadi, da smo menjali ljude a nismo promenili sistem. Bojim se da će slabosti sitema i sada biti prisutne.
Da li to pokazuje da sistem zavisi od vlasti?
-Ja ne bih reka da sistem zavisi od vladajuće strukture. Prosto kod nas postoje neki elementi koji garantuju nezavisnost sudija odnosno samostalnost tužilaca. Ipak, podsećam na institucionalni problem koji imamo. Naime, naš ustavni sistem dozvoljava izvestan politički uticaj na sudstvo i tužilaštvo jer znate da se predsednici sudova i javni tužioci biraju u jednom političkom procesu. Sama ta činjenica otvara vrata za uticaj politike na sudije i tužioce. Drugi problem je što kod nas postoji tradicinalna nadmoć politike nad sudstvom i tužilaštvm. Ipak, ne mogu da kažem da najveći broj sudija ili tužilaca radi ili donosi odluku pod uticajem politike. Sasvim suprono. Najveći broj sudija i tužilaca svoj posao radi profesionalno i bez političkog uticaja.
Šta, po vašem mišljenju, sada treba uraditi i po pitanju reizbora i budućnsti vaše struke?
-Prvo bi trebal izabrati stalni sastav DVT, i to tako što će javne tužioce i zamenike predlagati njihove kolege. U DVT moraju da uđu oni koji imaju najveću podršku svojih kolega. Smatramo da neizabrani tužioci i dalje pripadaju sistemu i da treba da učestvuju u izboru stalnog veća DVT i sudstva. Trebalo bi izvršiti izvesne korekcije Zakona o javnom tužilaštvu i DVT. I na kraju, dugorčno treba razmišljati o korekciji ustavnih odredbi koje se odnose na položaj sudstva, odnosno tužilaštva.
Možemo li da kažemo da je vaš najbolji partner u ovom trenutku, kada je reč o vašoj borbi, u stvaru EU, odnosno Evrpska komisija?
-Naš potpuno pouzdan i sasvim dobar partner je Evropska komisija (EK). Imamo dobru komunikaciju sa predstavnicima EK u Beogradu i u Briselu i naši stavovi u pogledu reforme pravosuđa su istovetni. Mi smatramo da su oni naši partneri, a s obzirom da smo često u komunikaciji, pretpostvaljam da i oni našu poziciju tako razumeju.
Onda imate moćnog partnera?
-Čitava stvar nije na nivou moći i uticaja već argumenata. Mi smatramo da imamo argumete, da greške treba priznati i da ih treba popraviti. Zato i očekujem da će se na jesen svi ti nedostatci otkloniti nakon čega ćemo krenuti dalje.
