Izvor: RTS, 23.Jan.2015, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fizička aktivnost kao lek
Umerena fizička aktivnost je lek za brojne bolesti. Za koji, često, nije potreban novac. Ako imate želje nikad nije kasno da od amatera postanete maratonac.
Zna se da je fizička aktivnost dobra za zdravlje, psihu i dobar izgled, ali mnogima to nisu dovoljni motivi za bavljenje sportom. Uglavnom čekamo ponedeljak ili prvi u mesecu.
Izgleda i zvuči neverovatno, ali do svoje 46. godine Katarina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Subašić, zbog problema sa kičmom, nikada nije potrčala - čak ni za autobusom ili momkom. Zbog odlaska ćerke u inostranstvo i svakodnevnog čitanja bloga o zdravom životu, 2012. je načinila prvi trčeći korak.
"Bilo mi je jako neobično, nisam znala šta da radim sa rukama, nisam znala kako se trči. Onda sam gledala malo kako to rade drugi oko mene, malo me je bilo blam pošto su svi bili nekako mlađi i u boljoj formi, sportskije su izgledali", kaže novinarka Katarina Subašić.
Kako dodaje, onda se fokusirala na ono što radi i pazila je samo da se ne sapletem, jer to bi bilo još gore da padne na prvom trčanju.
Nije pala, ni odustala. Ne staje već dve i po godine. Iza nje su tri polumaratona i dve trke od po tri kilometara, a na jesen je očekuje veliki maraton u Berlinu. Na Beogradskom ima dodatni motiv: u Belhospis timu trči za pacijente obolele od raka.
"Mnogo je dobar osećaj da tu energiju koju uložite možete konstruktivno da usmerite i da će zbog toga što vi uživate u svom trčanju neko živeti jedan dan duže. Meni je to bila neverovatna motivacija", navela je Subašićeva.
Istu motivaciju ima još stotine trkača, rekreativaca, srednjoškolaca, javnih ličnosti.
"Trkačka zajednica je to jako lepo prihvatila i budući da Belhospis sve svoje usluge pruža potpuno besplatno pacijentima terminalno obolelim od kancera u Beogradu, njima je to bio samo jedan od povoda i način da pomognu", rekla je Ivana Todorović iz "Belhospisa".
Jednima humanitarna akcija, drugima stres ili višak kilograma. Za fizičku aktivnost, kažu poznavaoci, nema lošeg motiva.
"Nakon određenog perioda, dva do tri meseca oni se mnogo bolje osećaju. Samim tim ulaze u jedan kontinuitet i onda jednostavno imaju redovnost i sasvim se drugačije osećaju nakon tih perioda vežbanja. Što znači da je fizička aktivnost mnogo važna, ne samo da su fizički mnogo bolje nego su i psihički mnogo stabilniji", naveo je Zoran Vilotić, fitnes trener.
Ipak, i profesionalci i rekreativci imaju loš dan. Tada se, kažu, izvlače poslednji atomi snage i volje.
"Trkači imaju neku mantru koja kaže: samo je važan sledeći korak, jedan korak i onda nogu pred nogu. Taj jedan korak kako sebi ponavljam, i ja na kraju izguram celo trčanje i stignem do kuće", kaže Subašićeva.
Ako prethodni minuti nisu bili dovoljna motivacija, možda bi to mogao biti podatak da je umerena fizička aktivnost lek za brojne bolesti. Za koji, često, nije potreban novac.
