Izvor: Politika, 20.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Damirova prva berba voća
Otac teniserke Jelene Dokić ovih dana ima pune ruke posla, odnosno slatkih plodova, nakon što je pre četiri godine kod Vrdnika zasadio 10.000 stabala šljive i isto toliko kruške
Vrdnik – Nikog srećnijeg u Fruškogorju od Damira Dokića, voćara koji je pre četiri godine zasadio 10.000 stabala šljive – čačanke lepotice i čačanke rodne i još 10.000 kruške – viljamovke i sent klare. A ovih vrelih avgustovskih dana počeo Damir prvu berbu, pune >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mu ruke voća, a Vrdničani, među koje je došao pre četiri godine, kada se vratio iz Australije, čudom se čude. Lepotica je već otišla za Rusiju, u svežem stanju. Čačanke rodne biće, od prvog roda, oko 80 tona. Deo će u rakiju, a Damir Dokić peče ovde najbolju rakiju, deo će u novu sušaru, koja će proraditi ovih dana. Jabuke idu za Rusiju, samo prva klasa, ostalo u rakiju. Spremni su Damirovi kazani, biće dobre kruške viljamovke.
– Kakva Australija, kakva Florida, ima li išta lepše od ovog berićeta. Jesam čekao, strepio, ali sad vidim, nisam ove četiri godine radio uzalud. Posadio sam i 3.500 stabala dunje ovog proleća. Imam više od 30 hektara pod voćem, vidite kako su lepo rodile i kruške i šljive, ima li ikoga srećnijeg od mene – kaže Damir za „Politiku”, dok u zasadu krušaka pokazuje nabrane pune gajbe.
Četiri godine je Damir po ceo dan provodio na svojim plantažama, zimi se borio protiv glodara. Zečevi zimi napadaju mlada stabla, gule koru, pa u proleće valja to počupati i popuniti novim sadnicama. Sve je izdržao Damir Dokić, nekad izbeglica iz Osijeka, koji je pobegao u Sombor, a odatle u Australiju, trbuhom za kruhom. Tamo je radio sve i svašta, bio trener ćerki Jeleni, nekad najboljoj srpskoj teniserki. Na kraju se vratio u Srbiju.
– Hteo sam da gradim teniske terene u Beogradu, pa kad sam prvi put došao u Vrdnik, video ove predivne brežuljke i još čuo da voće ovde odlično rodi, rešio sam da ostanem. Pričalo se da sam lud, zašto toliko voća sadim, a ja stiskao zube i nastavljao. Kuću sagradio, opremio pecanu, nabavio kazane, podrum, cisterne od prohroma za rakiju, sušaru za šljive. Govorili mi da će sve to zarđati dok ne stignu prvi plodovi. Evo ih, puno mi srce, jeste posao težak, ali lep, a biće i unosan. Zamislite kad za dve godine svako stablo šljive i kruške rodi po 50 kilograma, hej, 50 vagona šljive i toliko kruške. To će biti posao. Ovo je još početak, ali vidite – berićetan – pokazuje Damir mlada stabla kruške i šljive.
Berači rade bez prestanka. Sezonci, nezaposleni Vrdničani, paze da sve bude po meri. Prva klasa, najkrupnije i najsočnije kruške na jednu, ostatak na drugu stranu za rakiju. Tako će se brati i čačanka rodna, šljiva koja u vrdničkom kraju odlično uspeva. Damir žuri, ima mnogo posla:
– Dođite kad kazani proteku, sećam se kako je „Politika" najavila moju sadnju šljiva i krušaka pre četiri godine. Kad sam to pročitao, i sam sam poverovao da ću uspeti. I evo, uspeo sam. Zato, svratite na čašicu, vama iz „Politike" moja vrata su uvek otvorena. Dali ste mi podršku, pomogli da izdržim – kaže nam Damir na rastanku.
J. Slatinac
[objavljeno: 21.08.2008]
