Izvor: Politika, 20.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bog već zna kako izgleda pupak
"Bog zna kako izgleda vaš pupak. Znao je to čak i pre nego što ste rođeni, pa nema potrebe da mu ga pokazujete u crkvi", piše na ulazu u crkvu u italijanskom gradiću Činselo Balsamo. Otac Feliče smislio je ovaj originalan način da zaštiti svoju crkvu od bogohulnih prizora razgolićenih devojaka.
I na većini beogradskih crkava takođe se nalaze upozorenja kako treba biti odeven. U ove vrele letnje nisu retki slučajevi da u crkvu uđe devojka obučena kao da je krenula na Adu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ciganliju. U beogradskoj Sabornoj crkvi, osim vidljivih slikovitih natpisa koji podsećaju kako treba biti obučen za ulazak u hram, angažovali su i čuvara.
– U hram Svetog arhangela Mihaila često navraćaju i grupe stranih turista koje posećuju Beograd. Zato smo nabavili suknje na preklop kako bi mogli da ih zaogrnu ako su u šortsevima ili kratkim suknjama – kaže protojerej Petar Lukić, starešina Saborne crkve.
Marame i pantalone
Na ulazu u crkvu Pokrova Presvete Bogorodice stoji pravilo: "Kako se treba vladati u hramu" prema Misionaru iz 1938. godine. Pod tačkom 11. piše: "Žene ne bi trebalo da uđu u hram našminkane, u pantalonama i bez marame".
Na zidu priprate iste crkve nalazi se dopuna ovog pravila: "U crkvu se dolazi pristojno obučen uredan i čist. Muškarac da ne dolazi u kratkim pantalonama i papučama. Žene da ne dolaze u mini suknjama, helankama, šortsevima i haljinama otkrivenih ramena i, po mogućnosti, ne u pantalonama."
Danas sveštenici, ipak, ne prave pitanje ako žena dođe na bogosluženje nepokrivene glave ili u pantalonama. Jerej Vladimir Zamahajev iz topčiderske crkve Svetih apostola Petra i Pavla kaže da više nema tako strogih pravila, ali da svako ko ide u crkvu treba da bude pristojno obučen kao kada ide u neku državnu ustanovu ili pozorište. Sličan natpis se nalazi na ulazu u manastir Koporin kod Velike Plane gde su mošti svetog Despota Stefana Lazarevića.
Mati Agnija, igumanija ovog manastira, objašnjava da imaju nekoliko haljina koje daju ženama ako su oskudno odevene, a žele da uđu u crkvu.
– Najveći problem je na krštenjima i svadbama. Bože sačuvaj, kako devojke tada dolaze obučene. Sestre ih opominju i ne dozvoljavaju im da uđu u crkvu gde su mošti svetog Despota, tako da one ostanu u priprati ili u dvorištu – priča mati Agnija.
Pravilo apostola Pavla
Otac Vladimir Zamahajev ističe da crkvenjaci, ali i sveštenici moraju da opomenu sve koji neprikladno obučeni ulaze u crkvu.
– Većina prihvati savet, ali ima o onih koji se ljute i često misle da bolje znaju i od patrijarha. Tako sam jednoj devojci utegnutoj da je sve pucalo rekao da sledeći put ne dođe tako obučena, pošto sablažnjava jednog mladića koji ne može da se moli jer gleda u njene obline – priča prezviter Vladimir.
U Rusiji je danas, kao i nekada u carsko vreme, nezamislivo da žena uđe gologlava u hram. Od devojčica pa do starica sve imaju vezane marame. Za svaki slučaj, za one žene koje nemaju pokrivenu glavu u pripratama hramova vise marame koje mogu da pozajme. I kod nas mnoge devojke i žene, da bi se pričestile, stavljaju na glavu maramu ili neku ešarpu. Sveštenici to smatraju poželjnim ponašanjem, ali marama danas ipak više nije obavezna.
– Ako žena van crkve ne nosi maramu, onda nema potrebe da to čini ni u crkvi. Oni koji se pozivaju na pravilo apostola Pavla, koje kaže da žena treba da pokrije glavu, često zaboravljaju da u tom pravilu piše da žena ne treba da se šiša – podseća otac Vladimir Zamahajev.
Mada u nekim manastirima insistiraju da žene na bogosluženjima imaju pokrivenu glavu, igumanija manastira Koporin nije tako stroga.
– Kako da opominjem žene koje ne nose maramu kada i mnoge popadije dolaze u manastir gologlave – kaže mati Agnija.
Milenko Pešić
[objavljeno: 20.07.2006.]
