Izvor: RTS, 27.Feb.2014, 10:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slavna istorija "Tašmajdana"
Beogradski stadion "Tašmajdan" bio je mesto mnogih sportskih, muzičkih i kulturnih dešavanja. Na pesku "Tašmajdana" održana je jedina beogradska korida, a stariji se sećaju i Dejvis kupa, prvog Svetskog prvenstva u rukometu za žene, boks-mečeva. Staru namenu trebalo bi da dobije do oktobra.
Prva faza radova na rekonstrukciji poznatog beogradskog stadiona "Tašmajdan" mogla bi da bude gotova do aprila, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << a narednih dana biće utvrđeno kojim materijalom će biti oblagane tribine odnosno hoće li betonom biti zamenjen kamen.
Tada ćemo biti sigurni i hoće li osposobljavanje stadiona za sve sadržaje, započeto 2011, biti gotovo u oktobru, kako je ranije najavljeno.
Kroz slavnu istoriju, nekadašnji kamenolom "Tašmajdan", bio je mesto mnogih sportskih, muzičkih i kulturnih dešavanja.
Gotovo smo zaboravili kakav je značaj imao ovaj sportski centar za Beograđane. Oni stariji sećaju se Dejvis kupa, prvog Svetskog prvenstva u rukometu za žene, boks mečeva, ali i fudbalske utakmice fića na popularnom Tašu. Retke snimke predimenzionirane lopte, te 1978. zabeležio je Dragan Stanić.
"Velika lopta klasika, učestovovali su npr. Džo, gromada od čoveka za koga ne znam kako je ušao u tog fiću, Peca Dobrosavljev, i on je nažalost pokojni. Bilo je interesantno, nije bilo lupanja auta već koliko je moglo da se manevriše po onoj šljaci", priseća se Dragan Stanić.
Zvuči neverovatno, ali na pesku "Tašmajdana" je održana i jedina beogradska korida. Te davne 1971. - španski toreadori i pravi bikovi u centru Beograda.
"Korida je bila interesantna jer je prvi put gledamo. Posle, čitajući razne novinske izveštaje, ukapirali smo da su to uglavnom stariji bikovi, istrošeni, a ja sad znam da su u pravoj koridi bikovi 500-600 kilograma, a ono su bile neke rage od 300 kila", priča Stanić.
Sportski stadion "Tašmajdan" nije zaštićen kao spomenik kulture, ali je deo celine Stari Beograd, koja je pod prethodnom zaštitom.
Taj deo Beograda značajan je zbog mesta čitanja hatišerifa, starog seizmološkog zavoda, crkve Svetog Marka i zgrade glavne pošte, koji su proglašeni kulturnim dobrima.
Sam stadion, kako mu i ime na turskom kaže, nikao je na mestu na kom se u rimsko i tursko doba kopao kamen.
"Ekspolatacijom kamena stvoren je veštački amfitetarar i niz laguma i pećina, a prilikom izgradnje stadiona pedesetih arhitekte su poštovale zatečeno stanje", objašnjava Bojana Ibrajter Gazibara iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Na tribinama stadiona planirano je mesto za 7.500 gledalaca, a kada se budu organizovali koncerti, poput onog Bajaginog, koji je, uprkos kiši, trajao i dva sata duže, biće mesta i za oko 3.000 ljubitelja muzike na terenu.
Posle rekonstrukcija, ovde ćemo, kao nekad, gledati i klizače jer bi tokom zime na "Tašmajdanu" trebalo da bude postavljeno i najveće otvoreno klizalište u Beogradu.
