Izvor: Politika, 06.Dec.2010, 23:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko će da čuva pehar
Jedan od najcenjenijih trofeja u sportu sada je u našoj kući, ali je njegova dalja sudbina nepoznata. – Deripaskino osiguravajuće društvo zaštitilo trofej s 400.000 dolara. – U Zagrebu u muzeju na radost naroda
Dok su pre osam godina igrači i proslavljeni selektor ruskog teniskog tima Šamilj Tarpiščev bili na lovorikama trijumfa u Dejvis kupu u Parizu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugi su stavili prst na čelo.
Osiguravajuće društvo „Ingostrah”, koje je bilo vodeće i u sovjetsko vreme, ali tada u potpunom vlasništvu države, izdalo je godišnju polisu osiguranja jednog od najvrednijih znamenja u sportu.
Povelja s podrobnim spiskom uslova pod kojima je „salatara” zaštićena glasila je na 400.000 američkih dolara. Toliko bi pripalo ITF-u u slučaju krađe, požara, poplave, udara groma, eksplozije gasa, oštećenja ljudskom rukom, transporta avionom...
„Ingostrah”, dugogodišnji pokrovitelj teniskih dešavanja u Rusiji i njihov partner u osiguranju („Kup Kremlja”, muška i ženska reprezentacija, pojedini mečevi u Kupu federacije za žene i u Dejvisovom kupu, među kojima je bio i susret s našim timom u Moskvi u prvom kolu pretprošle godine), koji je osigurao i učesnike Letnjih olimpijskih igara 1980, preuzeo je tu obavezu i kada je Rusija postala pobednik drugi put, s 3:2 protiv Argentine pre četiri godine u svom glavnom gradu. „Ingostrah”, zna se, ima Dersipasku, jednog od najbogatijih ljudi u postkomunističkoj Rusiji, koji je preko svog preduzeća „Bazni element” i dalje gazda osiguravajućeg društva, uprkos glasinama da ga se odriče i pokušaju najimućnijeg Čeha Petera Kelera da preko suda dobije suštinski uticaj iako je manjinski vlasnik.
Pre pet godina elegantni srebrni trofej, koji s tri prstena u postolju liči na svadbenu tortu visoku 110 centimetara, boravio je jedini put u Hrvatskoj. Izvršni direktor tamošnjeg teniskog saveza Marina Mihelić juče nam je u telefonskom razgovoru opisala kako je „salatara” pohranjena u Zagrebu.
– Pehar smo držali u Muzeju za umetnost i obrt koji ima sopstveno osiguranje. To je najposećenije zagrebačko muzejsko zdanje. Trofej je bio u foajeu i mogao je da ga vidi ko god je hteo, a učinila je to masa ljudi. Dodatno osiguranje nismo plaćali – objasnila nam je ona.
U Beogradu ima nekoliko mesta na kojima bi „salatara” mogla da bude izložena kao svedočanstvo u viteškom podvigu naših tenisera. Mogla bi čak za godinu dana da poseti i veće gradove u našoj zemlji jer tenis nam je svima ušao pod kožu. Ako je to rizik s pogubnim posledicama, prilika je da neko izađe u susret našem teniskom savezu da bi bar bila predupređena briga oko sudbine čuvenog trofeja u Srbiji. Možda on više nikada ne bude pred našim očima. Zato bismo se ogrešili o jedan od najvećih podviga našeg sporta ako nam „salatara” završi u sefu Narodne banke.
----------------------------------------------
Teniske zvezde na „terasi šampiona”
Zagrmeo je plato ispred Starog dvora, kada su se na balkonu ovog zdanja koji „pamti” mnoge istorijske uspehe naših sportista, pojavili teniseri državnog tima Srbije, novi šampioni sveta. Na mestu rezervisanom za najveće domaće zvezde počela je svečana proslava, baš onakva kakvu su zaslužili naši najbolji poslenici „belog sporta” posle pobede nad Francuskom u finalu Dejvis kupa.
Sveže ošišani nosioci „salatare” nisu štedeli pohvale na račun publike koja im je uzvraćala kličući njihova imena. Posle saradnika iz reprezentacije, prvi je na „terasu šampiona” izašao selektor Bogdan Obradović, a zatim su se ređali prvotimci Nenad Zimonjić, Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Novak Đoković. Sa zlatnim medaljama i peharima, u pratnji članova svojih porodica, obeležili su trijumfalni pohod pred više hiljada obožavalaca, uprkos hladnom vremenu. Pod trobojkama i šalovima sa dvoglavim orlom orila su se imena tenisera i pokliči „Srbija, Srbija”.
G. Anđelić
objavljeno: 07.12.2010.
