Izvor: Blic, 03.Sep.2008, 21:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zvezda vredi 500 miliona evra

Ostavka kompletnog Upravnog odbora na čelu sa Toplicom Spasojevićem, glavnih operativaca Damjanovića i Bunjevčevića, predstojeća smena trenera Zemana i vd stanje u klubu samo su uvod u razrešenje dugotrajuće dileme - ko će kupiti Crvenu zvezdu. U roku od mesec dana Skupština kluba će izabrati novu upravu i čoveka koji će u narednom mandatu deliti sudbinu rezultata tima, a iza svega se krije pitanje titulara najvećeg srpskog sportskog brenda. Jer, u pitanju je - po procenama verziranih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - imovina vredna oko pola milijarde evra, od čega samo zemljište koje pripada crveno-belima vredi 320 miliona evra!



Vršilac dužnosti predsednika kluba Dobrivoje Tanasijević, alijas Den Tana, najavio je da se o predsedniku i ostalim kadrovskim rešenjima još nije razgovaralo i da će o tome biti reči narednih dana.

- Klub mora da živi do izbora nove uprave i verujem da će uskoro doći rezultati kakve očekujemo. U Zvezdi sam član već treće uprave i računam na saradnju članova odlazećeg Upravnog odbora koji su se obavezali na vernost klubu - kaže Den Tana.

Najava da će se na Marakanu vratiti legendarni igrač, direktor i predsednik Dragan Džajić, a potom preskakanje njegovog imena na preksinoćnjoj sednici Upravnog odbora i diskretni nagoveštaj ulaska u igru Vladimira Jugovića - govore de u ovom trenutku postoje najmanje dve struje, odnosno tandema za čelo kluba.

Prvu predvodi Marko Mišković iz „Delta Holdinga", sin vlasnika kompanije Miroslava Miškovića, koji je lično pokrenuo inicijativu za Džajin povratak, iako je u klub ušao kao adut Spasojevićevog prethodnika Dragana Stojkovića Piksija. Po ovoj varijanti, on bi bio predsednik Upravnog odbora, a Džajić sportskog sektora. Bez obzira što je njegov mentor prošlog oktobra iznenada i sa ne baš jasnim motivima otišao u Japan za trenera Nagoje, mladi biznismen je želju za povratak na Zvezdin vrh, obzirom da je formalno u ostavci, najavio odlaskom u Kolašin i pokušajem da ubedi legendu da se vrati na mesto trijumfa.

Džajićeva želja da se, posle mučnog hapšenja i boravka u zatvoru, vrati na veliku scenu ima objektivnu prepreku - mogućnost skorog suđenja zbog optužnice za „slučaj Drulić", otud i njegov zahtev da mu se garantuje nesmetan rad na Marakani. To nije mogao da mu obeća ni naslednik „Deltine" imperije, pa je prelazno rešenje u Zvezdi, u vidu vremešnog vd predsednika Dan Tane i radne grupe samo kupovina vremena.

U tom međuprostoru pojavila se i druga struja, na čelu sa svetski uspešnim biznismenom Filipom Cepterom i njegovim kandidatom Vladimirom Jugovićem. Po ovoj varijanti, Jugović bi bio na čelu Upravnog odbora, a Džajić na čelu Skupštine. Biografija najtrofejnijeg srpskog fudbalera je besprekorna, pitanje je samo koliko je voljan da se uhvati ukoštac sa velikim ambicijama i ipak limitiranim mogućnostima Zvezde. Tim pre što je pre nekoliko meseci svojevoljno napustio Upravni odbor.

Filipu Cepteru bi ovo bio drugi pokušaj ulaska u srpski sport. Prvi je zakratko bio uspešan, kad je 2005. imenovan za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije i Crne Gore, ali ga je Partizanova struja Zečević-Ćurković-Manojlović ekspresno smenila.

O tome koliko stvarno vredi najtrofejniji srpski klub i njegova imovina koja se prostire na 16 hektara u atraktivnoj gradskoj zoni, svojevremeno je Nebojša Leković, bivši generalni sekretar kluba, rekao:

- Mi smo posredstvom Vladimira Jugovića, tada člana Upravnog odbora, dobili pred Novu godinu ponudu jednog austrijskog investicionog fonda o ulaganju blizu 500 miliona evra u kompleks kojim raspolaže Crvena zvezda. To bi bilo jedno od najvećih ulaganja u Srbiju. Njihova želja je bila da naprave novi stadion, fudbalsku akademiju, garaže, tržne centre i hotele i to bi klubu ostalo posle 30-40 godina, što bi predstavljalo neki vid koncesije.

Dok privatizacija kluba ne dođe na red, klub će rešavati kadrovska pitanja. Ako se do Skupštine ništa bitno ne promeni, izgledi Džajića da ponovo predvodi Zvezdu biće veoma realni, jer u najvišem klupskom telu koje ima 76 članova uživa veliku podršku.

Koliko košta „Marakana"

Ljudi koji vode srpske klubove godinama se bave perifernim stvarima, kadrovskim promenama traže rešenje za spas posrnulih ekipa, čoveka koji je jači od lošeg sistema, a niko se ne bavi suštinom, a to je - privatizacija. Do tada, u Srbiji neće biti definisano ko je gazda, ko ulaže novac, ko odlučuje i snosi odgovornost.

Po dosadašnjim predlozima, srpski klubovi će moći da biraju između tenderske privatizacije i dokapitalizacije. Posle toga postojala bi tri uređenja klubova: 1. privatizovani, 2. oni koje finansira lokalna samouprava ako proceni da su od javnog značaja, 3. udruženja građana (modifikovan sadašnji oblik). Klubovi bi bili prodati bez ograničavanja udela u vlasništvu, što znači da bi bilo ponuđeno 100 posto akcija. Postoji ideja da rukovodioci i zaposleni u klubu dobiju pravo preče kupovine akcija.

Stadioni u Srbiji su uglavnom društvena svojina, što bi predstavljalo problem u privatizaciji Crvene zvezde. Nametnulo bi se pitanje koliko košta Marakana, može li se uopšte prodati i podeliti sredstva na one koji su je gradili i one što su ih održavali i ulagali u njih. Bugari su, na primer, svoje klubove prodali, ali su stadione izuzeli od privatizacije. Ni zapadnoevropski klubovi nisu vlasnici stadiona na kojima igraju. U Italija su u vlasništvu gradova: Roma i Lacio, Milan i Inter, Torino i Juventus, igraju na gradskim stadionima.

Da li naši klubovi, pre svih Zvezda i Partizan, treba da ostanu udruženja građana ili da se transformišu u preduzeća, što je u Zapadnoj Evropi učinjeno početkom 90-tih godina prošlog veka? Izuzetak su Barselona i Real, koji su organizovani kao udruženja građana. Navijači sa članskim kartama, takozvani „sosiosi", biraju predsednika kluba, a država štiti klub garancijom od 50 miliona evra, koju moraju da obezbede predsednici. Taj novac se aktivira ako se ne posluje domaćinski i klub uđe u dugove.

Transformacija u akcionarska društva uspela je potpuno samo u Engleskoj, ali u Premijer ligi postoji Etički komitet koji može da spreči promenu vlasnika kluba!

Nastavak na Blic...