Izvor: Politika, 20.Jun.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trener kao država u državi
Zvezda ponovo traži stručnjaka, ali bi mogla i da se preispita koliku samostalnost treba da mu da, jer ako krene naopako šta ona ima od njegove ostavke ili smene
Uz sve boljke koje je odavno muče Crvena zvezda sada ima još jedna za koju mora što pre da nađe kakav-takav lek. Ostavka Portugalca Sa Pinta ne samo što je došla kao grom iz vedra neba, nego za tako nešto ni gromobran nije bio pripremljen.
Na dnevni red se na taj način kao prva tačka, i to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preko reda, postavilo pitanje trenera. I kad god ne postoji spremno rešenje, to je prilika da se gubi vreme najpre na međusobno ubeđivanje da li treba ovaj ili onaj da bude postavljen na to mesto, a onda slede i pregovori s kandidatom.
Nekada bi treneri jedva čekali da ih Zvezda pozove. Sada dobro razmisle da li da stanu za krmu „crveno-belih”. Stanje u kakvom je slavni fudbalski brod ne treba posebno da se objašnjava.
I upravo ovaj slučaj kada je klub zatečen odlaskom šefa stručnog štaba trebalo bi da podstakne klupsko rukovodstvo da razmisli o tome da tu stvar postavi malo drugačije nego što je to postao običaj. Jer, običaji se menjaju, pa je, na primer, ranije bilo drugačije.
Već duže vreme trener je u klubu država u državi. On ne samo što ne dozvoljava da mu se iko meša u posao, nego se to i ne smatra za njegov hir, nego za nešto najprirodnije.
Jer, trener „snosi odgovornost” i zato treba da radi po svome. On, doduše, ima takozvani stručni štab, ali to su njegovi potčinjeni, koji, dakle, nisu tu da dovode u sumnju njegove zamisli, nego da ih sprovode.
U takvom načinu rada ne valja što niko ne može da skrene pažnju kad se krene pogrešnim putem. Ako to učini neko od njegovih podređenih može da ostane bez posla, a ako to uradi neko odozgo ili sa strane, biće optužen da se meša u ono što mu nije posao.
Recimo, da to uradi predsednik kluba ili neko iz uprave. Taj može da bude i bivši veliki igrač, i bivši veliki trener, ali se smatra zbog funkcije koju trenutno zauzima da nije njegovo da meša u „struku”.
Da i ne govorimo o tome ako je taj ko upozorava na nešto ili predlaže nema zvučno fudbalsko ime. Slikovito rečeno, onaj ko nema vozačku dozvolu nema pravo da kaže šoferu da zaustavi vozilo, jer je na semaforu crveno svetlo, ili, recimo, da na raskrsnici nastavi pravo ili da skrene.
Samo ime trener je nastalo zbog toga što je to čovek koji trenira igrače, koji ih vežba, uigrava, priprema za utakmicu. A nekada su tim sastavljali i taktiku određivali članovi uprave. Jeste to bilo davno, ali nije na odmet da se zna zašto se to zanimanje baš tako zove.
Selektor je, na primer, bio onaj koji selektira igrače za reprezentaciju, koji ih bira, a rukovodstvo saveza određuje ko će od tih predloženih da igra. Tako je bilo u doba Montevidea, a i dosta kasnije. U spomenici „Crvena zvezda 1945-1960” piše nešto što bi moglo da bude koristan putokaz danas:
„O fudbalerima Crvene zvezde brine se klupska tehnička komisija, ili, popularnije, „tehnički štab” sa dr A. Obradovićem na čelu. Ova institucija predstavlja izvesnu novinu u rukovođenju fudbalskim ekipama kod nas, i to telo je sastavljeno od odličnih poznavalaca fudbala: M. Pavića, B. Ralića, R. Mitića, LJ. Spajića, P. Đajića, M. Miljanića i T. Živanovića. Karakteristično je za ovu ekipu da su to sve uglavnom mlađi, ali veoma telentovani i vredni ljudi. Oni sistematski prate dostignuća u savremenom fudbalu i o njima imaju i podjednaka shvatanja. Zadatak ovog štaba jeste: osposobljavanje Zvezdinih fudbalera počev od 12-godišnjih pionira do prvotimaca, i to na principima najsavremenijih metoda modernog fudbala i iskustava stečenih u klupskoj sredini, poslednjih godina.”
U to vreme (1959) Crvena zvezda je prvi put osvojila „duplu krunu” (prvenstvo i kup). I nije zavisila od jednog čoveka – ni od trenera, niti od igrača (Rajko Mitić je godinu ranije prestao da igra).
Tim stručnjaka je brinuo o igračima od pionira do prvotimaca. Vredi da se podvuče ono da su to ljudi „podjednakih shvatanja”, tako da nije moglo da se dogodi da se preko noći promeni način igre. Jer, Crvena zvezda je tada uz igrače stvarala i trenere, koji su pomagali jedan drugome i nastavljali tamo gde je prethodnik stao.
Crvena zvezda već dugo spas traži na strani, pa i u inostranstvu. I to što nema svoje stručnjake kojima bi poverila svoj tim dovoljno govori.
Ivan Cvetković
objavljeno: 21.06.2013.
