Izvor: Politika, 22.Feb.2013, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda za marince
Kada je 2. decembra 2007. godine, bakljom napao policajca Nebojšu Trajkovića, na utakmici Crvena zvezda – Hajduk iz Kule, i za to nedelo osuđen na deset godina zatvora, Srbija je bila preplavljena grafitima „Pravda za Uroša”. Tako „strogu” kaznu mnogi su tumačili kao poruku države huliganima da s njom nema šale. Njegovi vršnjaci iz navijačkih grupa proglasili su ga žrtvenim jagnjetom, ali ne samo oni. Apelacioni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sud mu je prvobitnu kaznu smanjio na pet i po godina a onda ga je država u paketu s mnogima amnestirala i on se obreo na slobodi, nastavljajući po starom. U nedostatku baklji, uz pomoć flaša, svoju „pobedu nad državom”, proslavio je tako što je u jednoj beogradskoj diskoteci, zajedno sa ortacima, napao marince koji obezbeđuju američku ambasadu. Povredio ih je i, kao i ranije, pobegao.
Kao i kada je napao srpskog policajca, onaj deo nacije koji u tom napadu nije video pokušaj ubistva nego ishitrenost dečaka koji se bakljom brani od predstavnika sile i države koja ih ionako ne razume, tako će i sada biti mnogo onih koji povređivanje Amerikanaca vide kao otpor „svetskom policajcu” i osvetu za, na primer, bombardovanje Srbije pre 14 godina.
Zašto je deo javnosti bio bolećiv prema Urošu Mišiću? Zašto je sud podlegao pritiscima i poverovao njegovom javno izrečenom kajanju?
Sreo sam policajca Nebojšu Trajkovića nekoliko puta posle napada i zalečenja. Nesrećni čovek, osim što je jedva ostao živ, ima trajne fizičke i psihičke posledice. Čak mu je armija Mišićevih istomišljenika pretila a država ga nije nimalo zaštitila, već prepustila maltretiranju po sudnicama. Bio je blago rečeno razočaran.
Mišićev izlazak iz „Zabele” pre vremena je proslavljen među beogradskim huliganima. Vratio se među njih kao heroj, „kome niko ništa ne može”. Dobio je i ulaznicu u društvo onih koji prkose sistemu i koji su odlučili da zavode red po svojim nakaradnim pravilima.
Njegov izlazak iz zatvora može da se tumači i kao poruka huliganima da su jači od države. Da u utakmici s njom ne mogu da izgube. Kragujevačka hala „Jezero” pre nekoliko dana bila je jasan primer za to. Dokaz nemoći države i pravosuđa je što uprkos snimcima sa te utakmice Zvezde i Partizana još niko nije uhapšen.
Boravak u kazneno-popravnom zavodu za Mišića nije bio uspešan jer nije „socijalizovan”, kako bi rekli stručnjaci. Nije se popravio, prevaspitavanje nije dalo rezultat. Očigledno je to na primeru napada na marince.
U ozbiljnim državama po izlasku iz zatvora delinkventi dobijaju mentore koji prate svaki njihov korak i izveštavaju da li je kazna imala efekta. I presuđuju da li da se vrati iza rešetaka naročito ako je pušten pre roka.
Uroš Mišić, dok ovo pišemo, je u bekstvu. Policija traga za njim. Huligani ga kriju i to smatraju vidom otpora prema onome što bi trebalo da predstavlja državu i sistem zaštite svih.
Ako se sada ne pojave grafiti „Pravda za marince”, to može da se tumači kao kolektivna agonija onih koji ne razlikuju dobro od zla u ovoj zemlji!
Ozren Milanović
objavljeno: 23.02.2013.
