Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Nov.2014, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jelka Jovanović: Gde smo pogrešili?
Četvoro u jednoj noći! U subotu uveče navijač Crvene zvezde Marko Ivković (25) iz Zemuna ubijen je u Istanbulu tokom tuče sa navijačima Galatasaraja pre košarkaške utakmice Evrolige. Kasnije te noći BMW kojim je upravljao Dušan Jovanović >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << (19) iz Beograda sleteo je u Dunav kod Ade Huje. Dušan, Luka Višnjić (20) i Milica Jokić (18) uspeli su da isplivaju. Anastasija Stajić (16), Nemanja Antić (18) i Miloš Janković (20) nisu.
Četiri mlada života izgubljena u jednoj noći. I još mnoštvo nepovratno upropašćenih. Stradali su u dva odvojena incidenta, koja su sve manje izuzetak, a sve više pravilo. Navijači se stalno tuku, pa i ubijaju, čak i fanovi istog kluba iz različitih sekcija; surovi obračuni sa “neprijateljima” su uobičajeni, gotovo folklor. Kao i mrtvi u saobraćajkama. Dušan Jovanović je imao BMW, ali nije imao vozačku dozvolu, pa je krišom uzeo ključeve. Popio je sa društvom nekoliko rakija i tako ohrabren povezao ih dalje. U noćni provod Marko je krenuo u gepeku. Kažu upućeni da je to normalno kad u kola ne staje petoro, šesti je na “sigurnom”.
Sem Anastasije svi su punoletni, pred zakonom i drugim ljudima odgovaraju za svoje postupke. I zakon i običaji im nalažu da čuvaju i tuđe i svoje živote. Sigurno su im o tome govorili i roditelji i vaspitači i učitelji. Uzalud. Dušanu preti 12 godina strogog zatvora. I doživotna kazna griže savesti zato što je za jednu ludu noć unesrećio tolike ljude. I spoznaja da ništa neće vratiti Nemanju, Miloša i Anastasiju.
Nema povratka ni za Marka, ni utehe za njegove bližnje. Pa opet, Srbija bruji o pripremama za “doček” Turaka, a pohod ohrabruju zvaničnici i mediji pretnjama o prekidu diplomatskih odnosa sa Turskom, optužbama čitave turske države. U trenu ujedinjene, čaršija i politika su zaboravile da se navijačke strasti ne iskazuju noževima i da u metežu koji nema veze sa plemenitim sportskim nadmetanjem uvek može neko da strada. Danas Marko, sutra Ismet. Zaboravila je Srbija i na Brisa Tatona koji je usred Beograda do smrti pretučen samo zato što je navijao za druge. I da Francuska nije pisala demarše, nije čitavu Srbiju optužila za ubistvo: tražila je brzu istragu i kaznu za huligane koji su navijački žar pretvorili u krvavi pir.
To je bilo pre nekoliko godina. Pre nekoliko meseci Marko Milićev je na Brankovim mostu u Beogradu kolima ubio Luku Jovanovića. Pijan, ali ta se činjenica zagubila pred surovošću besmislene Lukine smrti i potragom za vinovnikom udesa koja je okončana u Kini. U međuvremenu su na drumovima i ulicama stradali mnogi; statistika kaže da su saobraćajne nesreće vodeći uzrok smrtnosti među mladima. I da su najčešće u direktnoj vezi sa alkoholom.
Nije tu Srbija mimo sveta, huligana ima svuda i svuda mladi sedaju za volan neodgovorno, ali slaba je to uteha posle noći kakva je subotnja. Ni podatak da je ove godine manje žrtava nego lane ne pomaže mnogo. Jedino pravo pitanje je šta mi to radimo da naša deca izrastu u odgovorne ljude? Gde grešimo, zašto ne možemo da im objasnimo da kola postaju oruđe smrti ako njima ne upravljaš kako treba i da navijanje za svoj klub nije pitanje života i smrti. A može postati ako zameniš vrednosti i ako roditelji, vaspitači i država zaborave da svakog dana svake nedelje u svakom mesecu svake godine valja decu, malu i veliku, podsećati na to. Ili tući, kako je svetovao Duško Radović, decu čim počnu da liče na – nas. Na roditelje!
Pogledaj vesti o: Ada
