Izvor: Politika, 04.Jul.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvođenjem Kovačevića olakšan posao Kajratu
Zvezda u ovom trenutku nije spremna kao njen protivnik, ali zato, a pogotovo kad je ostala s igračem manje, onaj ko trči i bori se za dvojicu, još više vredi. – Kupujemo mačke u džaku, a naše „mlade zveri” odlaze, pa i u Kazahstan
Poraz od 2:0, čak i ako je pretrpljen kod kuće, ne znači da je sve gotovo. Jedan gol u revanšu i sve je moguće.
Crvena zvezda u Alma Atu, u četvrtak, ne bi trebalo, a sigurno i neće, da ode s belom zastavom. Ali, da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi mogla ne samo da se suprotstavi Kajratu, nego i da ga izbaci na početku puta ka Ligi Evrope, mora da izvuče i pouke iz međusobnog susreta u Beogradu.
Činjenica je da je tim iz Kazahstana u ovakvom trenutku u prednosti, jer je tamo fudbalska sezona u punom jeku. Crvena zvezda je sada, iz opravdanih razloga, nespremna.
Da bi naši klubovi imali bolje izglede da prođu Uefine kvalifikacije bilo bi svrsishodnije da umesto nekih pomodnih promena (uvođenje doigravanja za prvaka i opstanak, promena naziva lige i tome slično) prvenstvo Srbije počne u proleće i završi se u jesen.
Ako se reprezentacija probije na svetsko ili evropsko prvenstvo u tom razdoblju bi bio predah u našem šampionatu, kao što je to bilo za Svetsko prvenstvo 1950.
Ali, to ne zavisi od Crvene zvezde ili barem ne isključivo od nje. A šta je mogla da učini protiv Kajrata što zavisi samo od nje?
Uprkos procenama (na kladionicama) da je bliža pobedi ona je izgubila kod kuće. To, međutim, nije ono najgore, jer može da se opravda i time što je od drugog minuta igrala s igračem manje, što je pri kraju prvog poluvremena primila gol iz ofsajda...
Za brigu je to što posle svega što se dogodilo u drugom poluvremenu može da se kaže da je Zvezda još i dobro prošla. Igrači Kajrata su imali dve-tri šanse koje su bolje i od penala, ali je golman Rajković zadivio.
Do tih prilika kazahstanski tim je došao, što bi se nekad reklo, sitnim vezom – dodavanjima na kratko u kojima je učestvovalo po nekoliko igrača. A to znači da je igra bila u njihovim rukama, da su vladali na terenu.
Sili ili energiji, što na kazaškom znači kajrat, Crvena zvezda nije mogla da se suprotstavi, jer kondiciono nije spremna. Ali, tome je i sama doprinela.
Kada je u drugom minutu isključen Pavićević trener Božović je na mesto zaštitnika uveo Jovanovića, igrača s istom takvom ulogom u timu. On se nije proslavio, ali neka to ostane po strani. Problem je što je izveo Kovačevića, čija je najveća odlika da trči i bori se za dvojicu. A takav igrač je preko potreban kad se ostane s igračem manje.
Oni što su ostali u veznom redu su fudbaleri, koji su u timu više da pripremaju Zvezdine napade, nego da sprečavaju protivničke. Kovačević je upravo taj koji zabija klipove u mašinu koja ide ka golu „crveno-belih”. Takvog igrača Kajrat nije imao protiv sebe.
Pitanje je i koliko je svrsishodno da se u timu drže četvorica u odbrani kad niko ne igra s četvoricom izrazitih napadača. Taj višak služi da ispravlja greške saigrača, ali od toga Zvezda ovoga puta nije imala vajde.
Kao opravdanje ili objašnjenje za ovakve ishode „u Evropi” redovno nam se servira da su nam potrebna pojačanja, a za to se nema para. Jasno, Morinjo ili neki sličan nabeđeni trenerski veleum ne bi vodeći naš ili neki sličan klub dočekao proleće u Evropi, ali šta mi možemo da učinimo bez kupovine igrača kakve dovode Real, Čelzi ili Inter?
Nije da naši klubovi ne kupuju igrače. Kupuju ih i to iz celog sveta. Dakle, mogu da biraju.
A to što ne dovedu iz Afrike nekog Drogbu na početku karijere ili iz Latinske Amerike nekog Mesija dok je još dečak, nego uglavnom neke mačke u džaku, to je već druga stvar.
Međutim, zašto nam odlaze naše mlade „zveri”? I to ne u Englesku, Španiju, Italiju ili Nemačku, nego, recimo, baš u Kazahstan.
U Kajratu igra Žarko Marković. Pored njega niko iz Zvezde nije mogao da prođe, a koliko je visok (204 cm) ni ptica, da je bila u crveno-belom, ne bi preletela.
A ponikao je u Zvezdi?! Igrao je potom u Sopotu i BASK-u. Nikome kod nas nije bio potreban i u 21. godini (2006) otišao je u Rumuniju, a od prošle godine je u Kajratu. Za to vreme je Zvezda promenila i kupila mnogo igrača za zadnju liniju odbrane.
Svežiji primer je Nemanja Maksimović, strelac pobedonosnog gola u finalu Svetskog prvenstva za omladince protiv Brazila. I on je zanat naučio u Zvezdinoj školi, a onda otišao Domžale. I to ne kao bilo ko, nego kao kapiten naše omladinske reprezentacije, koja je osvojila evropsko prvenstvo!
Od februara je u Astani, najvećem Kajratovom suparniku u Kazahstanu. A Zvezda je i ovog leta kupovala pojačanja i nije mogla na sve njih da računa u četvrtak.
Ivan Cvetković
.jpg)
