Izvor: Politika, 09.Maj.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indijanapolis je veći san od Lime
Milan Gurović, „večiti” cimer Marka Jarića, govori o njemu i objašnjava zašto su zajedno plakali u Americi 2002. godine…
Mada je 99 odsto muškaraca ubeđeno da je Adrijana Lima ispunjenje svih snova, Jarić je svoj najveći san ispunio mnogo pre nje! Zbog tog sna plakao je kao dete, dok je teško poverovati da je pustio i suzu kad je „smuvao” najlepšu ženu sveta.
U dugoj i uspešnoj karijeri, počev od mlađih kategorija Radničkog i Crvene zvezde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do Sijene 2011, proveo je i devet godina u NBA ligi. Ali, nije ni NBA bila taj san, mada svaki mlad košarkaš mašta o njoj.
Igrao je u deset klubova, ali ga verovatno niko od saigrača ne poznaje tako dobro kao Milan Gurović, danas trener košarkaša FMP-a. Upoznali su se kao tinejdžeri u grčkom klubu Peristeriju 1995. godine, kad je taj tim vodio trener Dragan Šakota.
– Marko i ja se znamo da ne kažem čitav život, ali recimo, pola života. U Peristeri sam stigao 1992, a Marko tri godine kasnije. Prihvatio sam ga kao mlađeg brata – kaže Gurović za „Politiku”.
– Nije nam bilo lako, jer smo bili stranci. Tada su Grci pokušavali da privole mnoge talentovane strance da igraju za njihovu reprezentaciju, ali mi smo, normalno, čekali poziv naše zemlje.
U Peristeriju su živeli odvojeno, ali su po čitav dan bili zajedno.
– Kad nismo bili u hali, išli smo u jednu tavernu kod Koste, samo da ručamo pa nazad u halu. Često smo i spavali preko dana na stolovima za masažu, jer smo živeli daleko od hale a nismo imali kola – govori Gurović.
Jarić je sa italijanskim Virtusom postao prvak Evrope 2001, a naredne sezone izabran je u idealnu petorku Evrolige. Te dve godine su mu donele i najveće uspehe sa državnim timom (evropsko zlato 2001, svetska titula 2002), ali i prvi ugovor u NBA. Otišao je u Ameriku kao jedan od najboljih evropskih bekova, ali i netipičan „plej” (201 centimetara).
– Marko je na teren preneo sve one vrline koje ga krase kao čoveka – kaže Gurović, i dodaje:
– Pre svega je čvrst karakter, srčan, veliki fajter. Nije bio poznat kao strelac, ali svaki trener je voleo da ga ima, jer je sa svojom visinom mogao da igra na više pozicija, imao je dobar kontranapad, sjajan pregled igre.
Zlatna medalja u Indijanapolisu za obojicu je bilo ispunjene dečačkog sna, kaže Gurović:
– Kao klinci u Peristeriju redovno smo odlazili u jednu poslastičarnicu, mi smo to govorili: „Idemo kod Maradone”, jer je jedan konobar podsećao na Maradonu. Uvek smo jeli „banana split” i stalno maštali da postanemo prvaci sveta. I kad se to dogodilo u Indijanapolisu, plakali smo u sobi kao deca i podsetili se našeg maštanja. Inače, uvek smo bili cimeri u reprezentaciji: 2001, 2002, 2003, 2005. i 2007. godine.
Na pitanje kako reaguje na to što je Jarićev brak sa Limom gurnuo u drugi plan ono što je uradio kao košarkaš, Gurović kaže:
– To je nešto neminovno. Ljudi vole neke druge stvari, kao što za mene govore da sam Čiča zbog Draže Mihailovića i njegove tetovaže, a manje pamte uspehe u košarci. Šta god bilo u medijima, za mene je on pre svega dobar čovek, neko s kim sam kao mlad jeo iz iste kašike.
A. Miletić
objavljeno: 10.05.2014.
Pogledaj vesti o: Crvena Zvezda
