Izvor: Blic, 10.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropski model za Zvezdu i Partizan
Led je krenuo. Najava Filipa Ceptera, biznismena svetskog ranga, da će pokušati da kupi Crvenu zvezdu kad to zakon dopusti i uloži u nju između 40 i 100 miliona evra, vratila je u fokus pitanje usvajanja zakona o privatizaciji u Skupštini Srbije. Realno je očekivati da srpski klubovi dobiju vlasnike iduće godine, jer je ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić-Marković na sednici Glavnog odbora G17 plus najavila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << donošenje ovog akta u okviru Zakona o sportu koji je u pripremi. Dakle, bliži se dan kad će se znati čiji su klubovi i ko za njih odgovara.
Vlada bi trebalo da utvrdi predlog zakona najkasnije do 31. januara 2009. godine, a prva verzija će, kako se najavljuje, biti završena u decembru. Izmena u odnosu na raniju varijantu je što zakon o privatizaciji u sportu neće biti samostalan projekat, već deo Zakona o sportu.
Sredinom septembra u resornom ministarstvu održan je konstitutivni sastanak radne grupe za izradu zakonskih rešenja u kojoj se, po prirodi stvari, nalaze i dva predstavnika Fudbalskog saveza Srbije: generalni sekretar Zoran Laković i pravnik Nebojša Ivković.
- Naša ideja je da se privatizacija velikih klubova, kakvi su Crvena zvezda i Partizan, odvija po uzoru na velike evropske klubove - dakle, različito od ostalih u Srbiji. Nemoguće je porediti ova dva kluba sa drugim članovima naše elitne lige, pa je logično da se njihov prelazak u privatno vlasništvo obavi pod specifičnim uslovima - kaže prvi operativac sa Terazija Zoran Laković, uz ogradu da je to samo ideja i da konačno rešenje treba sačekati do kraja idućeg januara.
U Evropi je privatizacija fudbalskih klubova obavljena na različite načine. Početkom devedesetih godina prošlog veka deo klubova je pretvoren u preduzeća, ali ne preovlađujući. Iskristalisala su se dva modela: španski i engleski.
U Španiji su giganti Real i Barselona izdvojeni tako što njihove predsednike biraju navijači, takozvani sosiosi, dok država štiti klubove garancijom od 50 miliona evra koju polaže klupski gazda. Engleski model tretira sve klubove kao akcionarska društva, što znači da su klubovi prodati bez ograničenja udela u vlasništvu - ponuđeno je svih 100 odsto akcija.
U Bugarskoj su klubovi privatni, s tim što su stadioni izuzeti iz privatizacije, dok u Italiji koriste gradske stadione: Milan i Inter u Milanu, Roma i Lacio u Rimu, Torino i Juventus u Torinu.
U Srbiji se, po okončanju prodaje, mogu očekivati tri vrste klubova: privatizovani, oni koje finansira lokalna samouprava i udruženja građana u modifikovanom obliku.
Bilo kako bilo, bliži se vreme kada će javnost i navijači znati na koga će adresirati kritike ili pohvale, čestitke ili gnev.
Cerović: Prvi vlasnik klub, zatim sledi prodaja
- Privatizacija klubova u Srbiji je neophodna iz prostog razloga što više nema društvene svojine - smatra dr Božidar Cerović, profesor Ekonomskog fakulteta i ekspert za ovu oblast, uz objašnjenje:
- Postavlja se pitanje ko će gazdovati: klub ili njegovi članovi kao idealni vlasnici? Naši navijači misle da je privatizacija završena kad bogati pojedinac postane vlasnik kluba i onda nemilice troši pare na kupovinu igrača i postizanje uspeha. U Srbiji, međutim, ima privatnih klubova koje sportski rezultat ne interesuje! Dešavalo se da klub uđe u Kup UEFA, pa odustane od takmičenja, jer gazda misli samo kako će prodati igrače i zaraditi pare.
Po profesoru Ceroviću, prodaji naših klubova prethodi prelazak njihove imovine u njihovo vlasništvo. Tek posle toga klub može da odluči da li će tu imovinu prodati pojedincu, praviti s nekim ugovor o zajedničkom ulaganju ili nešto treće.
- Klubovi kod nas nisu preduzeća, u većini slučajeva nisu ni u svetu, i to je za sada naša jedina sličnost sa okruženjem.
