Izvor: Vesti-online.com, 23.Nov.2016, 08:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aleksandar Katai kao paradigma propasti srpskog klupskog fudbala

Proteklo leto navijači Crvene zvezde kleli su se u Aleksandra Kataija. Sa lucidnim vezistom u timu, mnogi su klub iz Ljutice Bogdana videli u Ligi šampiona ili makar u Ligi Evrope. Kako to obično biva u srpskom fudbalu, ko visoko leti - nisko pada. Priča o Evropi završila se za naš najtrofejniji klub u vreme sezone kupanja, a ubedljivo najbolji igrač naše lige završio je za dva miliona evra u maleckom Alavesu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << I to poslednjeg minuta prelaznog roka.

A u Vitoriji - skroman učinak magika, čarobnjaka, virtuoza, kako je sve imao nadimke dok je briljirao u dresu Crvene zvezde. Dobro da se neko nije pojavio da ga predloži za šestu Zvezdinu zvezdu. Istina, da ne beše njega i njegovih lucidnih poteza, Crvena zvezda ne bi izbacila i one konobare i recepcionare sa Malte.

Za skoro tri meseca u Alavesu, ekipi koja će da se bori za opstanak u Primeri, odigrao je samo šest utakmice, na tri bio starter, odigravši u plavo-belom dresu 288 minuta. Nijednom na terenu nije proveo celu utakmicu. Sve što je uradio bila je jedna asistencija, a kako šampionat odmiče, Katai dobija sve manju minutažu. U poslednjem kolu protiv Espanjola nije bio ni u protokolu. I tu dolazimo do priče o srpskom klupskom fudbalu, za koga se on igra, koliko smo nisko pali, o šampionatu koga nikog ne zanima. I ono malo publike se razbežalo...

A taj Katai je bio ubedljivo najbolji igrač Super lige, prošle sezone i strelac, iako nije klasičan napadač. Ali, Srbobranac je toliko odskakao, u njegovim potezima videlo se "nešto", nešto što se retko viđa na našim prostorima. Ili smo svi izgubili kriterijume, pa i neki fudbalski potez vidimo kao magiju. A ta magija, izgleda nije dovoljna ni da se igra u nekom osrednjem španskom klubu.

Mnogo je bilo ostrašćenih fanatika onih koji su smatrali da je Katai za veliki evropski klub. Zlonamerni bi možda rekli da u Evropi mora i da se trči... A on ode "bud zašto" u maleni Alaves, a Zvezda dobila neke parice da preživi do sledećeg meseca.

Kakvi li su onda ovi koji su ostali, kad Katai kao najbolji igrač Super lige ne može da igra ni u Alavesu? Imamo primer i iz komšiluka. Uroš Đurđević je kao golobradi klinac otišao u Vitese, tamo nije igrao dve sezone, probao je u Palermu, tamo se isto nije naigrao, imao je i tešku povredu, a onda je spasio karijeru došavši u Partizan. I odmah je iskočio iz proseka Srbije, odmah se u njegovom potezima videla "magija" kao i kod Kataija. Samo ta "magija" je izgleda dovoljna samo za srpske fudbalske terene.

Još malo pa biće gotovo i ova najdosadnija polusezona u istoriji srpskog fudbala. Zvezda i Partizan boriće se za titulu koja ništa ne znači osim da zamagljuje oči čelnicima klubova i šačici navijača koje još zanima da li će na kraju da slave crveno lil crno-beli. Ali, ko sedi u upravama naših klubova, pogotovo u posrnulim "večitim rivalima", fudbaleri su još i dobri...
Pogledaj vesti o: Liga Šampiona

Nastavak na Vesti-online.com...