Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Feb.2021, 13:44
Domaći softver: Suština predikcija razvoja bolesti po danima
Suština domaćeg softvera za praćenje razvijanja bolesti kod inficiranih virusom korona na kojem radi Univerzitet u Kragujevcu sa kolegama iz Rijeke i sa Harvarda je da se predvidi kako će se razvijati bolest po danima.
Do sada je pokazano da na predviđanje stanja kovid pacijenata značajno utiču tri parametra - CRP, broj limfocita i LDH, odnosno biomarkeri koji se mere u krvi i čije vrednosti mogu da ukažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << na to da li je pacijent bliži lakšoj ili težoj kliničkoj slici.
U okviru projekta do sada su obrađeni podaci 70 kovid pacijenata iz Kliničkog centra Kragujevac i bolnice u Zagrebu, a kako je za Tanjug ispričao profesor na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu Dejan Baskić na osnovu ta tri biomarkera, na prijemu pacijenta u bolnicu, može da se predvidi kako će se kretati klinička slika određenog pacijenta.
Kako kaže, na osnovu toga, kasnije će moći da se napravi i sistem koji će predvideti da li će na primer za 15 dana biti potrebno hospitalizovati 100, 150 ili više pacijenata.
To će, dodaje, značiti i za planiranje u zdravstvenom sistemu, odnosno koliko je kreveta, soba u bolnicama potrebno za kovid pacijente ili da li je potrebno celu bolnicu prebaciti u kovid sistem.
Profesor Baskić podseća da kada se pojavio virus, kako u svetu, tako i u Srbiji, nije se o njemu mnogo znalo i na samom početku radilo se na biološkim ispitivanjima, a već u januaru je sekvenciran genom virusa.
Međutim, nedostajalo je znanje o tome kakvu bolest virus izaziva i kakve su posledice po zdravlje ljudi.
U svetu već postoje prognostički modeli koji se odnose na smrtni ishod, a ideja projekta na kojem radi Univerzitet u Kragujevcu jeste da se ispita ne samo finalni ishod, već da li će određeni pacijent razviti lakšu ili težu kliničku sliku.
"Bitna je informacija da li će neko umreti, ali kada pogledate broj obolelih koji je mnogo veći od broja umrlih, nama je bitnije da znamo ko će od inficiranih biti lak jer ga možemo poslati na kućno lečenje, a ko će razviti težu kliničku sliku i biti hospitalizovan kako bismo pratili njegovo stanje i mogli da primenimo na vreme određenu terapiju", kaže prof Baskić.
Prof Baskić navodi da bi primenom softvera bilo moguće smanjiti i smrtnost, jer bi na samom početku infekcije i bolesti imali informaciju o tome da li će pacijent razviti težu kliničku sliku sa potencijalnim smrtnim ishodom.
"Ako mi takvog pacijenta stavimo pod strožiji nadzor, možemo i smrtnost da smanjimo", kazao je prof Baskić.
Rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović kaže da su do sada dva rada o projektu i istraživanju publikovana u naučnim časopisima, dok su dva na čekanju.
Kako je profesor Fakulteta inženjerskih nauka, Filipović ističe da je saradnja inženjera sa lekarima od ključnog značaja za ovaj projekat.
"Mora da se radi sa lekarima koji su prvi bedem i koji prikupljaju podatke i upoznati su sa kliničkim slikama, a mi inženjeri pravimo softver koji će upravo lekarima omogućiti da predvide kako će se bolest razvijati kod određenog pacijenta, da utvrde terapiju i predvide šta se kod određenog pacijenta može nadalje dešavati", ispričao je rektor Filipović.
Ističe da su na početku istraživanja jer 70 pacijenata, koliko je do sada obrađeno, nije mnogo, a ono što ih očekuje, kako kaže, je velika proba na daleko većem broju pacijenata.
"Očekujemo proširenje projekta na veći broj bolnica i da dobijemo veći projekat na kojem bi testirali softver", kaže rektor.
Filipović kaže da ovaj projekat koji se radi sa skromnim sredstvima omogućava da se radi u pravcu toga da softver i zvanično bude priznat kao medicinsko sredstvo.
"Put je dugačak, ali nadam se da će softver značajno brže proći ceo taj put jer radi se o urgentnoj stvari, a želimo pre svega da pomognemo lekarima da što bolje brinu o svojim pacijentima. Osećamo se korisnim društvu, ovde je ključ u saradnji. Našli smo simbiozu medicine i tehnike, našli smo nešto što može biti korisno i svi se trudimo da dođemo do konkretnih rezultata", navodi rektor Filipović.
Student doktorskih studija na Fakultetu inženjerskih nauka Tijana Šušteršič u okviru projekta radila je na razvoju epidemiološkog modela, koji služi za predikciju broja ljudi koji će biti zaraženi lakšom ili težom infekcijom.
"Samo istraživanje je za nas bilo veliki izazov zato što smo radili u realnim uslovima, uslovima koji zahtevaju brzo reagovanje, a sarađujemo sa lekarima što je uvek izazov jer dolazimo iz različitih struka i potrebno je da se nađe zajednički jezik. Ovde je to bilo izuzetno lako i sada imamo rezultate koji su obećavajući", kaže Šušteršič.
Navodi da je šest meseci, koliko se na ovom projektu radi, za jedan projekat mali vremenski period, kao i da se za softver do kojeg su došli ne može reći da je finalni produkt i da nema razloga za poboljšanje.
"Naprotiv, on itekako može da se poboljša. Plan je da se prikupi još podataka, da se validira taj softver i da ga poboljšamo, što je svakako moguće", kaže Šušteršič.
Anđela Blagojević, student doktorskih studija na Fakultetu inženjerskih nauka, inače najmlađi član tima koji radi na ovom projektu, radila je na drugom modelu - personalizovanom, koji se odnosi na pristup pacijentima individualno, odnosno razmatranje svakog pacijenta pojedinačno.
"Uzimali smo u obzir analize pacijenata, njihove simptome, kliničku sliku, radiološke snimke i na osnovu toga napravili model i dobili rezultate. Konkretno, na osnovu 70 pacijenta izdvojili smo analize koje su najrelevantnije pri procenjivanju kako će se bolest razvijati", kaže Blagojević.
Plan je, dodaje, da se napravi hibridni model u koji će unositi parametre rezultata krvi i rendgenskih snimaka što će dovesti do toga da se dobiju što relevantniji podaci.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
