Izvor: S media, 07.Nov.2010, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umetnošću zavaravali Ruse
U američkim umetničkim krugovima decenijama su kolale glasine, a sada tek saznajemo da je CIA koristila modernu američku umetnost, uključujući dela Džeksona Poloka, Roberta Madervela, Vilema de Kuninga i Marka Rotka, kao svoje propagandno oružje u periodu hladnog rata.
CIA je preko 20 godina promovisala platna predstavnika američkog apstraktnog ekspresionizma širom sveta. Podržavala ih je zbog toga što je u propagandnom ratu sa Sovjetskim Savezom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << taj novi umetnički pokret mogao da posluži kao dokaz kreativnosti, intelektualne slobode i kulturne moći SAD.
Koliko koštaju obaveštajne službe SAD
Tu politiku sada je prvi put potvrdio jedan zvaničnik Agencije. Nov umetnički pravac tajno je promovisan kao projekat “dug povodac”, slično posrednoj podršci CIA književnom časopisu “Inkaunter” pesnika Stivena Spendera. U to doba CIA je bila nova agencija, činili su je pre svega diplomci Jejla i Harvarda, od kojih je većina skupljala umetničke predmete. Bila je utočište liberalizma u poređenju sa svetom politike gde su dominirali Makarti i agenti FBI.
Za manipulacije CIA je koristila Kongres za kulturnu slobodu, skup intelektualaca, pisaca, istoričara, koji je osnovan novcem CIA i kojim je rukovodio agent CIA. S te pozicije kultura je mogla da se brani od napada Moskve i njenih simpatizera na Zapadu. Na vrhuncu, Kongres je imao predstavništva u 35 zemalja i štampao dvadesetak časopisa. Kongres je takođe poslužio kao savršen paravan kojim je CIA krila zainteresovanost za apstraktni ekspresionizam. Organizovao je nekoliko izložbi pedesetih. U pomoć su pozvani muzeji i poznati milioneri, među njima i Nelson Rokfeler, čija je majka bila suosnivač Muzeja moderne umetnosti u Njujorku.
Tajna operacija
Godine 1958. u Parizu je održana izložba “Novo američko slikarstvo”, na kojoj su bila izložena dela Poloka, De Kuninga, Madervela i ostalih. Londonska galerija “Tejt” je pošto-poto želela da bude njihova sledeća stanica, ali nije to sebi mogla da priušti. A onda je Džulijus Flajšer, američki milioner, organizovao dolazak izložbe u London. Međutim, novac koji je Flajšer obezbedio nije bio njegov, već mu ga je dala CIA.
.jpg)
