Autor: Slavko Jovičić Slavuj, 19.Mar.2009, 21:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Udar na postojanje Bosne i Hercegovine...

Na slici: Sven Rustempašić


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
- кратак осврт - Најблаже речено, инцидент са плакатима које су биле постављене на неким местима у згради Парламентарне скупштине БиХ - ауторско је дело Свена Рустемпашића, који је, претходно, данима окупирао медијски простор и све бошњачке и исламске портале, са којих је својим ауторским текстовима и памфлетима јавно позивао на рушење уставног поретка Босне и Херцеговине... Заиста је непотребно коментарисати многе тезе којима се бави самозвани познавалац историјских чињеница. Боље је речи да је аутор невероватни фалсификатор чињеница и то се да закључити из сваке реченице његових текстова који следе у наставку... Нико Рустемпашићу не оспорава да говори и да пише шта год хоће о свом народу, наравно ако то његов народ прихвата?! Но, морам речи да с аспекта српских националних интереса и уставног уређења БиХ - ниједна реч поменутог аутора није прихватљива за нас Србе!!! И новинари који су били присутни само на почетку јавне расправе су у каснијим својим писанијама замењивали тезе. Наиме, наравно да су и плакате спорне, али спорнији од тога су били јавни иступи многих дискутаната који су злоупотребили слободу јавног мишљења и говора и који су на тај начин вређали многе...народе, ентитет Републику Српску, поједине политичаре, дипломате итд. О томе се овде ради!!! Зачуђује и то да скоро нико од новинара није ни реч објавио, а управо се Свен Рустемпашић пре самог почетка јавне расправе у самој великој сали обратио представницима медија и рекао све оно што је касније и поновио на званичном делу седнице?!?Најблаже речено - његов говор је непримерен и злонамеран, у неким деловима је био и претећи! Након завршетка Јавне расправе о Амандману на уставну позицију Дистрикта Брчко, испред саме сале, лично сам присуствовао вербалном нападу запенушаног Свена Рустемпашића на колегу, делегата у Дому народа Парламента БиХ Иву Миру Јовића. Острашћени фундаменталиста је само понављао: "БиХ Република - или рат"! Шокиран - пратио сам жестоке нападе и сам сам рекао: Никада се неће остварити ваше жеље, господине Свене! Док последњи Србин живи у Републици Српској, ваше идеје се никада неће остварити!!! У прилогу - само један од таквих памфлета, који сам лично добио на службени скупштински меил. Ево само једног од бројних текстова - аутора, вође рушења Устава БиХ.

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

PRIJEDLOG: KAKO UZETI UČEŠĆE U JAVNOJ RASPRAVI O AMENDIRANJU ANEKSA 4

Ovaj prijedlog je nastao kao plod razmjene mišljenja (internetom i telefonom) desetak aktivista iz raznih organizacaji građana BiH iz zemlje i cijeloga svijeta. Svi smo jedinstveni u tome da je jedini ispravan slijedeći prijedlog


Prilog pripremio Sven Rustempasic

PRIJEDLOG:

Predlažemo da se u ovom trenutku NE izglasa Anmandman I. na ustav BiH. Amandman o Brčkom treba biti dio sveobuhvatnog paketa ustavnih rješenja.

OBRAZLOŽENJE ZAŠTO SMO PROTIV AMANDMANA I.

Mnogobrojni su razlozi, nabrojimo samo neke:

- Amandanom se legalizuje RS i tako zatvara mogućnost novih ustavnih promjena, tj. (u optimističkoj varijanti) ostaje satus qvo. Jedina realna perspektiva koja se otvara je legalno otcjepljenje RS, što bi izazvalo nesagledivu tragediju naroda koji danas živi na tertoriji BiH.

- Legalizacija RS znači nagradu za genocid, praktično provođenje Tihićevog prudskog “obračuna sa politkom žrtve”, praktrično onemogućavanje svake konkretne pravde koju bi mogli dobiti iz presuda ze genocid u Srebrenici.

- Ustav Republike BiH je naš Ustav sa svim Evropskim standardima i funkcionalnim regijama i sa njime je BiH priznata kao clanica UN. Taj ustav je još uvijek legalan, za razliku od daytonskog. Agresija i genocid nisu razlozi da se odričemo našeg Ustava i naših granica. Ustav RBiH pogledajte na slijedećem linku, iza grba sa ljiljanima, da se podsjetite šta gubimo radi legalizacije Daytona i genocidne RS

http://www.republic-bosnia-herzegovina.com/

- Usvajanjem amandmana za Brčko ispunjava se jedan od uslova za odlazak OHR iz BiH, što sigurno nije sada u interesu BiH, jer OHR u postojećoj situaciji predstavlja nezamjenljiv faktor stabilnosti BiH. Ovo je direktna Tihićava i Silajdžićeva usluga Dodiku i još jedno njihovo spašavanje Dodika, ovaj put od odgovornosti za pronevjeru, umjesto da njegove probleme sa zakonom iskoristimo da spašavamo Bosnu i Hercegovinu.

Ako smo svjesni situacije u kojoj se nalazi naša domovina, onda nam ne ostaje ništa drugo nego da iskoristimo preostalo kratko vrijeme (do 20. marta) da mobilišemo naše građane u dijaspori i BiH da uzmu učešće u raspravi i da daju svoje opravdane primjedbe i prijedloge ili da pišu na adrese navedene u prilogu.

Radna grupa građana BiH iz zemlje i svijeta

NEOSTVARENO BOSANSTVO,
NEOSTVARENO BOSNJASTVO -
I ZADNJI VOZ


Sarajevo, Javlja se Sven Rustempašić

Bismillahirrahmanirrahim,

Ovo su note o tome kako su oni koji bi trebali biti Bosnjaci, pripadnici bosnjackog naroda, i ovaj puta, kao vec preko stotinu godina, propustili da postanu politicki narod, a pri tome pod znak pitanja stavili i to da li su uopce i narod. Izgleda da su se neki sveli na vjersku skupinu, po onoj zapovijedi koju je jos 1980-tih godina izdao cetnik Vuk Draskovic ¨Muslimane u dzamije!¨. Drugim rijecima
-- nista od drzave, Republike Bosne i Hercegovine,
-- nista od nacije, Bosanci i Hercegovci - gradjani RBiH,
-- nista od naroda, Bosnjaci, definirani i branjeni svojom jedinstvenom kulturom

Drzava je u proteklih 12 godina unistena. Po Daytonu, BiH je samo geografski pojam, a u najboljem slucaju, prinudna unija jedne drzave, Republike Srpske, i jednog procesa, Federacije BiH. Fizicku prinudu cine SFOR, IPTF, UN, OHR, i ostali strani faktori. Prinuda je prihvacena dobrovoljno od strane Republike Srpske, sve dok Bosnjaci u dajtonskim parlamentima u Sarajevu ne predaju do i posljednji dokument koji ukida RBiH i ujedno dovrsava proces de jure solidificiranja Republike Srpske, srpske drzave zapadno od Drine na pola teritorije BiH.

Nacija je skup svih gradjana jedne republike. Dakle, nacija je drzava. Tako je u Italiji, Austriji, Madjarskoj, i svim ostalim republikama u Evropi i po svijetu. To sto u svim tim zemljama ima raznih naroda, u nekim i vise nego u BiH (i po broju naroda i po broju pripadnika istih), ne ugrozava drzavnost ovih republika, niti rusi gradjanski koncept. Uostalom, i u Republici Srbiji zive mnogi narodi, cak vise i cak mnogobrojniji nego u BiH (Srbi, Madjari, Romi, Albanci, Bosnjaci, Crnogorci, itd.). Neki podatci govore da u Republici Srbiji ima skoro onoliko Roma koliko Srba u RBiH. Ako Srbija zadrzi Kosovo, isto se moze reci i za Albance. Ali, udar na gradjanski koncept i podjela na narode-teritorije je vec u RBiH otpocela 1990. godine, a zatim je taj proces akcelerirao, znamo na koji nacin. Po Daytonu, nema gradjana BiH. Postoje samo narodi, i to u RS narod je ujedno i monolitna nacija Srba, dok je Federacija BiH federacija dva naroda. Ostali su manjine u obje ove tvorevine. Bosnjaci cine manjinu od otprilike par procenata na pola BiH, u Republici Srpskoj.

Slicno je tu i sa Hrvatima. Bosnjaci su u gornje dvije kategorije, drzava i nacija, propustili postati politicki narod na nivou obrane maticne drzave RBiH, te postojanja i kao nacija, to jest, na nivou postojanja kao gradjani, Bosanci i Hercegovci, na cijelom teritoriju svoje maticne drzave, Republike BiH. Propustili su biti i politicki narod po nizoj kategoriji od drzavoopstojne, jer su kao narod jos 1990. godine od strane svojih takozvanih lidera podijeljeni na ¨prave muslimane¨ (SDA) i ¨komunjare¨.

Bosnjak je arhaicna forma rijeci Bosanac. Termin potice iz feudalnog doba, to jest, prije stvaranja nacija. Iz tog doba oni su feudalnom terminologijom bili regionalno opisani kao stanovnici Bosne - Bosnjaci -- pa su tu za Otomanski imperij spadali pripadnici svih vjera. Medjutim, u 19. vijeku se katolici i pravoslavci nacionalno formiraju kao Hrvati i Srbi, tako da je termin Bosnjak sasvim prigodno ostao pocetkom 20. vijeka ime naroda koji se karakterizira kako bioloski tako i duhovno oko skupine koju cine muslimani. Iako ce poneki fratri, sasvim ispravno, reci da su Bosnjaci, nacionalni pokreti su postali toliko dominantni i agresivni, da su Bosnjaci ostali samo muslimani. Do drugog svjetskog rata je taj proces zavrsen. Iako su mnogi Bosnjaci prije, tokom, a posebno poslije Drugog svjetskog rata postali ateisti, uglavnom komunisti -- napustajuci tako vjersko opredjeljenje svojih roditelja -- oni su trebali zadrzati svoju kulturnu matricu, koja je sira od vjerske, a u ukupnosti profilacije naroda moze sadrzavati mnogo toga, uz vjeru kao jednu od svojih osobina. Naime, Bosnjakom su se 1990. godine trebali smatrati i ateisti i tako ucvrstiti front naroda protiv agresora. Medjutim, to se nije desilo. Cak bosnjastvo SDA nije prihvatila do 1993. godine. Period 1990-1993. je prokockan, na stetu Bosnjaka. Krivica je i do ateista i do vjernika sto se taj proces nije pospjesio i cim prije uskladio, solidificirao. I dok su se Hrvati, od najveceg komuniste do onog emigranta koji je od komunizma pobjegao, ujedinili kao jedan 1990. godine - i dok su se Srbi, od najveceg komuniste do onog zadnjeg cetnika sa bradom do trbuha, ujedinili kao jedan - Bosnjake su njihovi takozvani lideri kao sjekirom panj, raspolovili i zavadili kao ¨prave muslimane¨ sa jedne, i ¨komunjare¨ sa druge strane. Po vjerskoj je osnovi podijeljen narod u doba najvece krize po opstanak. Uz tu podjelu, ¨pravi muslimani¨ su odstupili i od koncepta gradjanstva, Bosanac i Hercegovac, cime je ucinjena dodatna steta. Lansiran je pokusaj, krajem ljeta 1993. godine, da se formira bosnjacka drzava - kao pandan Herceg-Bosni i Republici Srpskoj -- sto je tada ipak propalo i dalo nade u opstanak RBiH.

Erozija se dogodila i po tome sto su mnogi i medju muslimanima, kao i medju ateistima (kod ateista vise, ali ne zanemariti muslimane!), svjesno ili nesvjesno kulturoloski, ideoloski, epistemoloski ustvari i dalje bili i ostali Jugoslaveni-Srboslaveni. Dakle, najveci problem je u tome sto su u procesima u proteklih 50 godina, pa i 80 godina, moze se reci, oni koji su trebali biti kao narod Bosnjaci, a kao nacija Bosanci (i Hercegovci) postali jugoslavizirani, pa i srbizirani, tj. Jugoslaveni odn. Srboslaveni. Projekt Velike Srbije je ostvario svoj cilj 1919. godine, kada je stvorena Kraljevina SHS, samo nesto kasnije Kraljevina Jugoslavija. Srbi nikada, apsolutno nikada, u proteklih 80 godina taj dobitak nisu smatrali nista drugo do Srboslavijom.

Srpski bijes je jacao, potaknut procesima zapocetim u Drugom svjetskom ratu (AVNOJ), nastavljenim diskretno u svim ustavima, akcelerirajuci 1960-tih godina, a kulminirajuci ustavom iz 1974. godine - te dosezuci svoj zenit internacionalnim priznanjem suverenosti svih republika koje su je zatrazile, 1992. godine. Taj je srpski bijes - ¨kako se usudjujete odbiti Srbe kao gospodare !¨ -- pokrenuo rat i pokolj protiv Republike Hrvatske, Republike BiH i Kosova.

Problem obrane od ove manijakalne razljucenosti (¨kako se smijete opirati svojim gospodarima?!~) nastao je medju onima koji bi trebali biti Bosnjaci. Problem je u tome sto su mnogi od onih koji bi trebali biti Bosnjaci, 1990. godine bili Jugoslaveni, u mnogim slucajevima Srboslaveni. Jer je jugoslavizam bio i ostao srboslavizam - sto mnogi ni danas niti shvacaju i/ili niti prihvacaju. I dok su svoj jugoslavizam oni koji bi trebali biti Bosnjaci otvoreno demonstrirali kroz Socijaldemokraciju, ne treba niposto zanemariti srbizam duboko ubacen u SDA. I tako je 1990. godina bila godina rascjepa, koji jos uvijek traje i razara narod koji izgleda propusta sansu da se solidificira kao politicki narod. Postavlja se opravdano pitanje, sada i u ovoj situaciji, da li je rezultat koban? Oni koji su trebali Bosanci i Hercegovci kao nacija, koji su trebali biti Bosnjaci kao narod - nisu jos u svojoj svijesti i podsvijesti unistili Srbina-gospodara. Mnogi to nece moci do groba. Vodi se bjesomucna borba sa ovim epistemoloskim Srbima, koje ovaj autor zove Srbalije (Srbi-balije) u redovima SDA, i Srboslaveni u redovima SDP i SBiH. Ta nas je unutarnja agonija kostala i kosta na hiljade tijela, unistenih sudbina, unistene drzave, unistene kulture, kosta nas svega, svega, svega, svega ... Do nebesa!

Iako bosnjacki narod vec godinama ceka podatke, liderstvo, upute, strateske smjernice, naloge, naredbe, ponosito i nepotkupljivo rukovodjenje ... od svojih takozvanih lidera - ni do danas ih jos nije dobio. Narod ceka uzalud - erozija se nastavlja, agonija traje.

Anglocionisti, sponzori velikosrpstva vec preko 100 godina, svim se silama bore da one koji bi trebali biti Bosnjaci, posrbe, te stave pod srpsku kontrolu, u svim vremenima - do finalnog unistenja. U tome vec 100 godina uspijevaju! Kljuc anglocionizma, britanske imperije, za Balkan, jeste unistenje Bosnjaka po formuli koju je jos u Drugom svjetskom ratu dao cetnicki vojvoda Moljevic: trecinu muslimana poklati, trecinu protjerati, trecinu posrbiti. I dok nam je sasvim jasno kako, kada, su cetnici ucinili prve dvije trecine - i sami zrtve najnovije epizode tog procesa u proteklih 10 godina - jos nismo sagledali i pojasnili zorno svu dubinu posrbljivanja muslimana u proteklih 80 godina. Odnosno, stvaranja robovskog, poniznog, mazohistickog mentaliteta u njima, koji sebe cak i ne prepoznaje kao srpsko roblje. To je, pjesnicki receno - kada rob zaboravi da pjeva o slobodi, zaboravi i u sebi cak i ubije pojam slobode, vlastitog suvereniteta. Suvereniteta svoje osobe, svoje familije, svog naroda.

Mi, koji nikada nismo u zivotu bili posrbljeni, a ovaj autor nikada nije bio ni komunista - nasem smo narodu ucinili uslugu ulaskom u borbu tako sto smo je predvidjeli, sto smo se organizirali sa svim ostalim koji su nas slijediti htjeli (hvala Bogu, bilo ih je dovoljno, ali ne koliko smo zeljeli i trebali), sto smo je prihvatili i odbacili mnoge udare. Godine 1991. nas su mnogi Muslimani, a pogotovu socijaldemokrati, da bi se Srbinu ulagivali i da bi svoje jugoslovenstvo-srboslavenstvo zadovoljili - nazivali cak i ¨ustasama¨. Kada se jedan srbiziran covjek, koji bi trebao biti Bosnjak, zeli Srbinu dodvoriti, on onog Bosnjaka koji jeste Bosnjak i nije srbiziran - odmah naziva ¨ustasom¨, bez obzira na neprikladnost takve optuzbe u datom slucaju. Ali, prihvatimo tu igru za trenutak, i obazrimo se na Hrvate - kakvi god oni bili - i vidjecemo jednu nit koja se od 1919. godine provlaci. Hrvati su odbili pasti pod Srbe, i nema te cijene koju oni nece platiti da se odbrane od srbizacije i od Srbina-gospodara. Taj im je samozvani gospodar u periodu 1919-1941 dosta zala nanio, pa je i reakcija bila poznata kao ¨Na ljutu ranu, ljuta trava¨. Isto je nastavljeno od 1945 do 1990, ali mnogo lukavije od strane Srba. Medjutim, medju Hrvatime u emigraciji i u domovini ljute trave 1991. godine nije zafalilo - pa su je Srbi dobili punim rafalima. Problem je taj, sto su oni koji su trebali biti Bosnjaci, u cijelom tom periodu od 1919 do 1990 godine, toliko izgubili od svog ponosa, identiteta, liderstva, ... da je 1990. godine mnoge zatekla na gore navedene nacine rascijepane, raspamecene, podijeljene. Ipak, bilo je moguce krenuti i sa time, i na talasu dubokog narodnog ponosa lansirati borbu u kojoj je Armija RBiH pokazala nadnaravno herojstvo, zajedno sa narodom.

Mi, koje su 1991. godine srpski robovi ponekad nazivali ~ustasama~, smo 1991. i 1992. godine mobilizirali hiljade ljudi u borbu. Mi smo 1991-1993 bili potrebni kao nesrbi, ali dogovorom Sarajeva i Beograda, proglaseni smo apsolutno nepozeljnim. Pozeljni su postali i ostali samo oni koje ovaj autor naziva Srbalije - Srbi-balije. Njihova obavjestajna sluzba MOS (muslimanska obavjestajna sluzba) samo je bila ogranak KOS-a, a na vrhu pod kontrolom Britanske obavjestajne sluzbe. Sve se dogodilo pod sponzorstvom Anglocionista, to jest Masona, to jest cionista, to jest Velike Britanije, to jest Izraelskog lobija SAD, to jest - British Israela.

Stoga je problem bio i ostao jedan te isti. Zato se ponovno moramo po posljednji put pokusati oduprijeti svim morbidnim silama u prethodnom paragrafu imenovanim -- bas u inat -- i usmjeriti na jednu i jedinu stratesku soluciju za Bosnjake ukoliko zelimo imati bilo kakvu sansu za opstanak. A to je da opstanak Bosne i Bosnjaka vec 100 godina zavisi od povoljnog dogovora muslimana i katolika, na svakom nivou. Na globalnom nivou, prije svega! Cinjenica da se Bosnjaci, njihova ulema, njihovi akademski obrazovani gradjani, njihovi lideri (kakvi god bili) u proteklih 100 godina nisu znali dogovoriti sa Austro-Ugarskom, pa zatim sa i samom supresiranom i u dva svjetska rata dosta potucenom Katolickom crkvom - u korijenu je njihovog zlog usuda.

Ne, nije rijec o Hrvatima muslimanima, ili slicnim shemama. Rijec je o dogovoru dva naroda, Bosnjaka i Hrvata, te na svjetskom nivou o dogovoru muslimana i katolika - povoljnom za muslimane i katolike. Rijec je o povoljnom dogovoru o katolicanstvu i islamu, o drzavi Bosni i Hercegovini, o Bosancima i Hercegovcima, o Hrvatima i Bosnjacima, o Republici Hrvatskoj i Republic Bosni i Herceogivni. Taj sporazum ce Anglocionisti, Masoni, najmorbidnijim silama rusiti - nastaviti ce Srbalije mega-korumpirati (jer ih novcem kupuju, podmazivaju, ucjenjuju, kvare, provjeravaju, zavadjaju ...), svasta ce im nuditi i davati. Ali, mi moramo naci snage, naci osoba, naci nasih pravih i nepotkupljivih Bosnjaka - da ostvarimo ovaj dogovor izmedju islama i katolicanstva. Od Bosne do Palestine, do Irana, do Malezije, do Indonezije i okolo svijeta do Amerike.

U tom dogovoru ne smijemo ocekivati nikakvu (!) pomoc od Saudijske Arabije ili bilo koje arapske drzave. Zaboraviti moramo na njih. U tom dogovoru ne smijemo mnogo vjerovati Turskoj, iako sa Turskom situacija nije tako losa u pogledu dijaloga muslimana i katolika. Tu ima otvorenih kanala. Mi moramo racunati na pomoc Malezije i Irana u tom dijalogu, jer se oni Anglocionistima odupiru, pogotovo Iran. Mi mozemo traziti i vjerojatno dobiti asistenciju nekih krugova u okviru Republikanske Partije Sjedinjenih Drzava. Na suprot Republikancima, nama ce Demokratska Partija SAD nastojati sve uciniti da dogovor muslimana i katolika propadne. Oni su nam neprijatelji. Mi obavezno moramo pokrenuti akciju u Austriji i Njemackoj; to nisu lose adrese na koje se moze zakucati, pogotovo u Austriji. Treba zakucati na vrata pa cak ocekivati i pomoc od Italije, Poljske, Slovacke, Belgije, Madjarske, ... ali u tim zemljama moramo izbjegavati ljevicu, odn. socijaldemokrate. Trebamo ici ka republikanskim, demokrscanskim, konzervativnim, narodnim i slicnim partijama u tim zemljama. Odbacimo Francusku, Veliku Britaniju. To su nam krvnici. Sa Skandinavcima, veoma oprezno, ali nije nemoguce u nekim segmentima. Ne treba Rusiju demonizirati. Sa Rusima se moze razgovarati, jer Srbi nisu toliko Rusima braca koliko nam se 100 godina trubi iz Beograda i Londona. Rusija ce morati sa muslimanima pregovarati. I, na kraju, sa Amerikancima, obicnim gradjanima, treba na sve nacine i u svakoj prilici razgovarati o Bosni i islamu.

Da li ce Bosnjak jednom shvatiti da ga Srbin i Mason zele samo zaklati, strijeljati, silovati, osakatiti, ... ? Stoga, ako se sa Vatikanom muslimani svijeta ne dogovore da se odrzi drzava Bosna i Hercegovina i u njoj Bosnjaci - onda nemamo sanse. Gotovi smo!

Sven Rustempasic
_________________________________________________________________________________

НАПОМЕНА: Овако о себи пише и говори Свен Рустемпашић, а шта говори прочитајте! /н.п. Славуј/

________________________________________________________________________________

MOJ KOLEGA, TI CETE NE BROJI,
FAZLAGICA KULA JOS UVIS STOJI!

Sarajevo,

Bismillahirrahmanirrahim,

Citaocima ovog glasnika, jedne od platformi kontinuiteta mog dugogodisnjeg Internet prisuca jos od 1993. godine, zelim poruciti nesto sto im u proteklim godinama nisam porucio, jer nisam brinuo o sebi, nego o drugima.

Fokus mi je vec godinama usmjeren i na podrsku Tuzbi RBiH protiv SRJ za agresiju, ratne zlocine i genocid, pred Internacionalnim sudom prava u Den Haagu (ICJ). Tuzbu je 1993. godine zastupao Prof. Francis Boyle i dva puta velicanstveno pobijedio. Na Internetu smo ocuvali upaljenu sijalicu nade, da ce stotine hiljada nevinih gradjana RBiH, pogotovo iz ciljane grupe, bosnjackog naroda, jednog dana imati svoju satisfakciju, za zivota ili posthumno, na jednom i jedinom validnom sudu i u jednom i jedinom postupku koji je u svemu vrijedan.

Nakon diplomiranja na elektrotehnickom fakultetu, stigao sam u SAD 1980. godine, i stalno se nastanio u Seattle, Washington. Jedini sam (po vlastitim spoznajama) americki drzavljanin, Bosnjak, koji je 1991. godine krenuo iz SAD u Sarajevo i ostao da organizira, pripremi i ucestvuje u obrani Sarajeva i RBiH, na najvisim polozajima tokom 1991-1992. godine, a i nadalje. Dok su drugi bjezali iz Bosne, autor je napustio preko deset godina luksuznog i lagodnog zivota u Americi i dosao da se bori kao sto dolikuje vitezu iz aristokratske familije Rustempasic. Cetnici su me na smrt torturom osudili telefonirajuci mi u stan u Sarajevu, Novembra 1991., sto mi je bila samo dodatna motivacija da - ostanem u boju. Izmedju ostalih duznosti i poslova, u Sarajevu sam tada bio i do danas ostao (takvim se i danas smatram) suosnivac i jedan od nekoliko najvise rangiranih clanova Biroa za istrazivanje ratnih zlocina i zlocina genocida. Prikupljao sam dokaze o genocidu, kao i ostale veoma vazne a slabo vidljive fakte. Kancelarija mi je bila u bombardiranoj zgradi Predsjednistva Republike Bosne i Hercegovine.

Iznio sam kompjuterske diskete iz Sarajeva avionom do Zagreba, a odatle sam elektronskim metodima komunicirao sa SAD. U vremenskom prozoru od mjesec dana sam ucestvovao u iniciranju i koordiniranju -- putem sistema i mreza osmisljenih u Americi mnogo prije ratnih dejstava u RBiH - rapidno formiranje advokatskog tima koji ce lansirati tuzbu RBiH protiv SRJ, za agresiju, ratne zlocine i genocid. Rezultati rada male grupe dobro usmjerenih ljudi, kao i sretna okolnost da je vrhunski lumen u domenu internacionalnog prava, Prof. Dr. Francis Boyle, stao na celo tima - donijeli su nam Marta 1993. godine pobjedu na Internacionalnom sudu prava u Den Haagu (ICJ). Tom pobjedom je izazvan potres na cijeloj internacionalnoj sceni, globalni talas, i otvoreno novo, pobjedonosno poglavlje u de jure domenu (vecini ljudi nedostupna apstrakcija)! Ukratko, briga oko te Tuzbe, oko tog sudskog procesa (RBiH vs. FRY na ICJ) postaje fokus i gotovo svakodnevna sustina moga djelovanja od tada pa do danas.

U Sarajevu prezivljavam sve tegobe od kraja Novembra 1997. sa familijom kao objekt paske, zabrane pojavljivanja u (pogotovo elektronskim) medijima, i totalnog embarga na bilo kakvu zaradu novca. U sklopu je dogovora Beograd-Sarajevo da se Tuzba unisti - cemu je na put stalo nas veoma malo, putem Interneta i pojedinih proboja u sarajevske medije, uz ostale pojedince cije zasluge ne treba podcjenjivati, iako nisu dovoljno poznati. U Sarajevu se hrabro bori jos i Smail Cekic, u okviru ostataka onoga sto je nekada bio Biro, a sto je dogovor Sarajevo-Beograd gotovo ukinuo. Uglavnom sam ono sto ste iz sarajevskih medija procitali o Tuzbi za genocid, na ovaj ili onaj nacin inicirao upornim djelovanjem. Jos je i nas suborac Musadik Borogovac to cinio svojim metodama, kao i Samir Busovaca, jedan od preostalih clanova Biroa koji se drzi zadate zakletve, u okviru BPS. U protekle dvije godine sam konacno uspio velikim naporima izmoliti urednike novina da pod svojim imenom napisem o tom predmetu. Izdvajam fundamentalne intervjue sa Prof. Dr. Francisom Boyleom (hvala "Ljiljanu" i uredniku Seji, hvala "Walteru" i uredniku Leki - pokazali su hrabrost).

Ali, ova borba ima bolne zrtve, te nakon 10 godina brige o opcim zrtvama, ovaj, jedini put, pisem o svojoj. Vec godinama protiv mene u mom rodnom Sarajevu vode radikalnu borbu metodama specijalnog rata. Borci su Srbalije (Srbi-balije) i njihovi internacionalni sponzori. Ali, gotovo da spoljnjeg poticaja Srbalije i ne trebaju, jer su i sami bili dovoljni da protiv mene postignu zeljeni cilj. Prvo su me financijski iscrpili oduzimajuci mi sve izvore prihoda nakon sto mi je vec vise godina ponestalo novca (meni, koji sam od 1991. potrosio stotine hiljada dolara svoje americke zivotne ustedjevine u ovoj borbi). Dali su jedino posao i veliku platu mojoj zeni -- koja se protivila mojoj borbi. Neki dan u kafani na Marijin Dvoru mi je u par sati kolega iz studentskih dana, elektro inzenjer sa ETF u Sarajevu, nesto ispricao. On je direktor (sada i suvlasnik) firme za informaticku tehnologiju (UNIDATA, Sarajevo - prije rata najveca IT firma u BiH). Ispricao mi je da mu je 1998. godine bilo zabranjeno da me stalno angazira na poslu koji sam vec nekoliko mjeseci radio u njegovoj firmi, sa perspektivom da tu stalno radim. Danas priznaje sa rezignacijom, da NIJE SMIO moj angazman produziti u stalni (i tako obezbjediti kruh mojoj familiji), jer je bio strogo ucijenjen od politicke tajne policije da nece moci privatizirati firmu, ako Sven Rustempasic u njoj bude zaposlen! Kasnije sam saznao da je to vazilo za sve ostale firme u Sarajevu. U cemu je dodatni cinizam ove ucjene? Pa, u tome sto mi je bilo zabranjeno da radim u kompjuterskoj firmi od strane onih koji, valjda, znaju da u Predsjednistvu RBiH nije bilo kompjutera, te sam upravo ja pocetkom 1992. godine na rukama desetak kompjutera skupio po Sarajevu i u Predsjednistvo RBiH unjeo pod granatama i vatrom PAM-a sa Trebevica. Sa kolegom Enom sam odrzavao software i hardware koji je ovisio od hirova generatora pogonjenog benzinskim motorom u unutarnjem dvoristu Predsjednistva. Halalio sam kolegi inzenjeru, jer znam da bi i on doista bio unisten da me je ostavio zaposlenog. Slicne su mi ispovijesti stigle od jos nekoliko kolega, koji su takodjer isto tako "morali" postupiti kada sam dobio stalni posao kod njih. U jednom fajlu imam tekst sa 16 detaljno opisanih stalnih ili konsultantskih poslova u periodu 1998-2002 u Sarajevu, sa kojih sam na slican, gore opisan, nacin skinut, eliminiran, a negdje i opljackan za vec do prije eliminacije zaradjeni novac.

Dakle, bilo koji placeni posao mi je bio totalno zabranjen u Sarajevu u toku proteklih pet godina. Strane organizacije su samo paravani za specijalni rat, obavjestajne sluzbe i pranje novca, u 99% slucajeva, tako da tu nikad nisam imao niti teoretske sanse. Tako nisam mogao imati prihode, koji bi mi pomogli da slobodnije disem i radim na Tuzbi RBiH protiv SRJ. I pored toga, nastavio sam raditi na Tuzbi. Moji svakodnevni poslovi su rangirali od prevodjenja svih javnih ili polujavnih publikacija, informacija, do svega ostalog vezanog za Tuzbu (paralegal work, media coverage, mobilizing public pressure, clipping, new judicial appointments in Sarajevo, strategies directed against the Lawsuit, Serbian comments, UN, OHR, OSCE dokuments related to ICJ, Tribunal and such, Parliament votes, statements of political leaders pro and con, etc.). Zatim sam ostvarivao redovne kontakte svake vrste (ovdje nepotrebno spominjati imena, jer se ljudi BOJE da se sazna da pomazu Tuzbu protiv cetnika) u cilju ocuvanja Tuzbe i njenog privodjenja uspjesnom zavrsetku. Srbalije su me sveli na to da ja, Sven Rustempasic, ad hoc suradnik pravog tima u Americi koji DOISTA zeli i moze pobjediti cetnike na Svjetskom sudu -- konacno budem napusten od strane zene nakon pet godina iscrpljivanja i terora nad mojom familijom u Sarajevu (1998-2002). Bilo je svega, od prijetnji (vazna napomena: ne od cetnika, nego od osoba sa tzv. muslimanskim imenima, pa do internacionalnih shema), a sve do banalnih podvala, mahalskih traceva, difamacije, kradje nekih teskom mukom ostvarenih inzenjerskih prihoda, itd. U Aprilu ove godine sam izgubio familiju, zena me je napustila i odvela mi jedinca sina.

Ni jedan mi tzv. Bosnjak, ovdje u Sarajevu ili bilo gdje drugdje, nije ponudio niti dao bilo kakvu pomoc ili bilo sto slicno u mojoj dosta siroko i javno poznatoj borbi da se odrzi i do kraja dovede sudski proces. Izuzetak cini nekoliko pravnika koji su radili u ilegali, kao i Internet Online glasnik koji je podrzavao Tuzbu u svojim prilozima. Tako nisam imao podrsku da mi familija prezivi dok obavljam iscrpljujuci, volumnozni, sofisticirani i riskantni rad. Naprotiv, mnogi su mi tzv. Bosnjaci u Sarajevu namjerno ucinili zlobe, podvale, fascinantan broj i vrste svinjarija.

Kao da teret nije bio dovoljan, u okviru stranke ciji sam bio visoko angazirani suradnik, BPS, Musadik i neki ostali clanovi liderstva BPS smo, zajedno sa Ibranom Mustaficem kao liderom i oficijelnim predstavnikom, 1999. godine potakli formiranje organizacije Majke Srebrenice. Organizacija je tuzila personal UN na Tribunalu u Haagu za njihov vid ucesca u masakru Srebrenicana. Tada smo od Prof. Boylea trazili da bude advokat Srebrenicankama, sto je ovaj nas prijatelj prihvatio. To je podrzalo i nekoliko osoba u Americi, organizaciono i financijski. Prof. Boyle je bio nas gost u Sarajevu dva puta, kojom prigodom je obavio fascinantno vazne stvari, kao i u SAD. Sve ove godine sam putem e-maila u kontaktu sa Profesorom, ponekad izmjenimo i po deset poruka-konsultacija u toku 24 sata, zavisno od urgentnosti, kompleksnosti i vaznosti razvoja situacije. Srbalije godinama vladaju Sarajevom po principu - cetri mala S okrenula ledja, niko ne sme Srbina da vredja. Medju njima ima mnogo "velikih muslimana". U zastiti cetnika su uspjeli unistiti ovom muslimanu familiju. To su cinili ekonomoskom blokadom, lansiranjem difamacija koje su krnjile profil, ugled i image kod vlastite familije, a kamo li po "gradu" (mahali). Metodi su tako opsezni, u sustini vulgarni, da cu se jednom njima pozabaviti u formi pisane prezentacije. Uglavnom, osveta je njihova prava -- cetnicka.

Ovih dana razmisljam o godinama borbe u domenu Internacionalnog prava - na koju sam se zakleo 1992. u Birou u ratnom Sarajevu. Pisem tek danas, jer godinama rijetki medju nama ne mislimo o sebi, nego o drugom. Razaranjem moje familije, banda MOS-KOS kao i uze okruzenje, cetnicima koji su klali, rastrgavali, sakatili, silovali, tukli, izgladjnjivali, ... stotine hiljada gradjana RBiH, ciljano Bosnjaka, ciljano muslimana - ucinili su ogromnu uslugu. Ali, posto su oni srpski jataci, sve ce nam biti jasno kada se sjetimo cetnickih aksioma: "Osvetu, seko, osvetu!" i "Bolje se osvetiti, nego posvetiti!" Sada cetnici mogu likovati, jer su nadamnom Srbalije izvrsile njihovu osvetu - po narudzbi! Dakle, ne samo da su narucili unistenje Tuzbe, nego i onih koji je potpomazu. Cetnici su medju tzv. Bosnjacima, te medju tzv. muslimanima, u toku proteklih 80 godina ostavili veliki broj sluga, Jugoslava-Srboslava, komunjara, profesionalnih muslimana, da ni danas sami nemaju potrebe zadavati udarce Rustempasicu, kada cetnicku osvetu vrse njihovi jataci u Sarajevu.

Ali, glavu gore! Zavihorimo nasu zastavu visoko, zastavu nase Republike Bosne i Hercegovine! Neka cetnicke zrtve, nasi pali borci, sehidi, jetimi, ranjeni, samohrane majke, sirotinja, nase silovane zene, nasi izgnani sirom svijeta ... ne brinu! Stavio sam 1992. godine ruku na mushaf - mali Kur'an kojeg mi je majka moje majke rahmetli Zinete, moja rahmetli nana Habiba Zisko rodjena Delalic, ostavila u amanet kada je preselila - da ce cetnike progoniti i da ga u tome samo Allah vodi, te ga niti jedna fukara, niti bilo koja sila na svijetu nece u tome sprijeciti! Allahu ekber!

Srbalijama, cetnicima i njihovim anglocionistickim sponzorima treba priznati jednu pobjedu - kupili su i ideoloski opoganili dovoljno slugu, koji im i danas vjerno sluze. Ali, mene nisu kupili, ucijenili, preprodali. Ovdje je din Islam -- non negotiable item! Ovdje je genocid non-negotiable item!

Balkanski kasapin Slobodan M. je na sudu za agresiju na RBiH. Naredna velika pobjeda, vec je ostvarena: Biljana Plavsic je priznala genocid. GENOCID JE NON-NEGOTIABLE ITEM! Stoga naprijed, do pobjede! Sto se tice procesuiranja zlocina genocida na ICJ (jedini relevantni sud, Prof. Boyle jedini relevantni advokat), vojni strateg Klausewitz je davno izdao recepturu : «Postoji samo jedna pobjeda -- finalna pobjeda». Ako ne pobijedimo -onda smo totalno izgubili.

Mjesto porijekla ovog javljanja je moje rodno Sarajevo, stan na Alipasinom polju, 1000 metara od RS, tzv. linije razdvajanja - linije koja cetnike i njihove jatake u Sarajevu NE razdvaja, pa stoga i ne postoji. Dakle, de facto iz Velike Srbije.

Ali, zastava zlatnih ljiljana odavde se visoko vihori! Mnogi su pali, ali nas zivih u borbenom poretku, elhamdulillah, ima jos, pa je ovo pjesma koju krvnici i njihovi jataci jedino razumiju:

MOJ KOLEGA, TI CETE NE BROJI, FAZLAGICA KULA JOS UVIS STOJI!

Sven Rustempasic