Izvor: Politika, 17.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bečka škola
Kliničko-bolnički centri, KCS i dečje klinike dobiće uskoro aparate za sterilisanje, mlevenje i pakovanje medicinskog otpada
Nabavkom osam aparata za sterilisanje, mlevenje i pakovanje medicinskog otpada, Beograd će u Srbiji prvi početi da rešava dugogodišnji problem ovog otpada. Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 70.000 tona upotrebljenih špriceva, tufera, gaza i ostalog medicinskog otpada, od kojih je oko 9.600 tona opasno jer može da bude prenosilac različitih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << virusa i zaraza.
Prema najavama Vladana Šubarevića, člana Gradskog veća, Komisija za izbor tehnologije za tretman medicinskog otpada, čiji je on koordinator, već je predložila gradonačelniku strategiju za rešavanje ovog problema u prestonici.
– Problem medicinskog otpada kod nas godinama nije rešavan, ali Gradska komisija se u izboru tehnologija odlučila za moderne aparate zasnovane na tehnologiji sterilisanja, mlevenja i pakovanja medicinskog otpada. Ovaj predlog smo predali gradonačelniku i za nekoliko dana se očekuje raspisivanje tendera za nabavku osam aparata. Ovo je problem koji Beograd mora hitno da reši, a postoje najave da će se u to uključiti i republičke institucije. Aparate će dobiti kliničko-bolnički centri, Klinički centar Srbije i dečije klinike – objašnjava Vladan Šubarević.
Budući da posle sterilisanja, mlevenja i pakovanja medicinskog otpada sledi i njegovo spaljivanje, prema Šubarevićevim rečima, Komisija će i o ovome odlučivati ali u drugoj fazi rada.
– Ukoliko se republičke institucije ne budu uključile u rešavanje problema spaljivanja medicinskog otpada, Beograd će najverovatnije pronaći sopstveno rešenje, jer se predugo o ovome nije vodilo računa. Dosad je rešavanje ovog problema bilo na savesti rukovodilaca bolnica. Tako da su neki odvajali špriceve, tufere i ostali medicinski otpad, neki ne, ali uglavnom sve je to završavalo u kontejnerima a ekipe "Čistoće" su ga kasnije odnosile na javne deponije – kaže Šubarević i dodaje da je to u svetu nedopustivo.
Osim špriceva i starih lekova, u medicinski otpad ubraja se i patološki otpad, odnosno amputirani delovi tela i svi isečci koji se koriste za biopsije u medinskim ustanovama. Međutim, problem ove vrste medicinskog otpada rešen je tako što ga ekipe "Pogrebnih usluga" sahranjuju na groblju "Orlovača". Ostali otpad, nažalost, uglavnom završava na deponijama na kojima se skladišti i običan otpad kao, na primer, u Vinči. Ukoliko rukovodioci klinika, bolnica i apoteka poštuju propise pa sterilišu medicinski otpad i o tome obaveste "Gradsku čistoću", njihove ekipe tek tada preuzimaju taj otpad, pakuju ga u kasete duboke oko dva-tri metra i zatrpavaju na deponiji. Međutim, to se ne dešava ako je bez odgovarajuće procedure bačen u kontejner.
Procene da u Srbiji godišnje ima ukupno 460.000 tona hemijskog i medicinskog otpada, koji završi na brojnim domaćim smetlištima, u kontejneru ili u fabričkim skladištima, nagnale su vlast da, po završetku projekta, traži lokaciju za gradnju republičkog centra za preradu. Iako je za izgradnju Nacionalnog postrojenja za preradu otpada dobijeno četrnaest miliona evra od Evropske agencije za rekonstrukciju, Uprava za zaštitu životne sredine i dalje traži lokaciju za ovaj centar. Podsetimo, prvobitno je bilo predviđeno da se postrojenje izgradi u Šapcu, ali su opštinski odbornici odbili taj predlog, iako bi postrojenje bilo izgrađeno po svim standardima, normama i pravilima Evropske unije i ne bi bilo opasno ni po ljude ni po okolinu.
U nedostatku fabrike za preradu medicinskog otpada, pojedine velike domaće farmaceutske kuće svoj otpad izvoze u Švajcarsku, Nemačku i Francusku. U taj otpad spadaju, na primer, lekovi sa isteklim rokom trajanja ili hemijski preparati.
Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom Srbija je podeljena na regione za izgradnju sanitarnih regionalnih deponija, koje će biti izgrađene sa centrima za reciklažu, sistemima za prikupljanje deponijskog gasa i sistemima za tretman procednih voda. Iako u javnosti važe predrasude o štetnosti ovakvih deponija, one ipak ne predstavljaju nikakvu opasnost već mogu biti značajan privredni potencijaln. Otvaranjem centara za reciklažu stvaraju se uslovi za otvaranja novih radnih mesta, a osim toga ova postrojenja svuda u svetu ostvaruju velike profite. Da su bezrazložne sumnje u štetnosti ovih deponija, svedoči i primer gradske sanitarne deponije u Beču, koja je udaljena od rezidencijalnog dela oko 500 metara i gde nema neprijatnih mirisa, procednih voda, paljevina, ptica i glodara.
Gordana Bašović
[objavljeno: 17.10.2006.]
