Izvor: Blic, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ada Huja služi za odlaganje šuta
Sa prozora svoje zgrade u Višnjičkoj banji, penzionisani građevinski inspektor Dane Ganeša svakodnevno gleda kako kamioni istresaju šut i zemlju u Dunavac Ade Huje. Građevinari, kojih je sve više u gradu, našli su mesto gde mogu da odlože zemlju i otpad, nepovratno uništavajući ovaj deo dunavskog priobalja.
Za stanje na Ada Huji odgovorno je društveno preduzeće "Eko zona". Ta firma, kako tvrdi njen direktor Zoran Dizdarević, nasipa poluostrvo isključivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemljom iskopanom na beogradskim gradilištima. Na Adu Huju tako stigne svakog dana, od osam do 16 sati, između 30 i 40 kamiona, koji za istovar plaćaju između 250 i 500 dinara po kamionu.
Pogled sa prozora
Dane Ganeša vidi nešto drugo.
- Kamioni dolaze i odlaze preko celog dana. Nasipanje Dunavca naročito je intenzivirano ovog leta. Čini mi se da se od leta jezero samnjilo za skoro 20 odsto. U svakom slučaju, nasipanjem se stalno povećava površina Ade Huje na uštrb površine vode. To vidim ja, ali vidi i još pet hiljada komšija iz Višnjičke banje. Pokušao sam preko opštinskih i republičkih organa vlasti da nešto kao građanin preduzmem kako bi nasipanje i zatrpavanje Dunavca bilo zaustavljeno, ali bez uspeha. Inspektori vodoprivredne inspekcije, kad izađu na teren, ne vide ni da se Dunavac smanjio ni da se nasipa šut, a opštinske vlasti nemaju nadležnost nad preduzećem koje su same osnovale - kaže Ganeša za "Blic".
Štitimo Adu od plavljenja
Preduzeće "Eko zona Ada Huja", koje upravlja poluostrvom Ada Huja i delom obale nasuprot, osnovala je opština Palilula 1993. godine.
- Šta oni rade, ja zaista ne znam. Da li nasipaju poluostrvo da ne bi plavilo ili zatrpavaju Dunavac, stvarno ne znam. Nemamo nikakve ingerencije nad njima. Čak imamo problem da vratimo deo zemljišta koje je Opština svojevremeno prenela na to preduzeće. A što se tiče zatrpavanja Dunavca, jedino što mogu da uradim jeste da im pošaljem komunalnu inspekciju - kaže Danilo Bašić, predsednik Opštine Palilula.
Direktor "Eko zona Ada huja" Zoran Dizdarević čudi se što bilo ko ima primedbe na rad njegovog malog društvenog preduzeća, od sedam zaposlenih.
- Već deset godina ovo preduzeće bavi se nasipanjem zemlje na poluostrvo Ada Huja kako bi se sprečilo plavljenje poluostrva i već smo od novog plavljenja zaštitili skoro pola ostrava. Šut nasipavamo samo u onom delu koje treba da bude buduća cesta, nikako u Dunavac. Mi imamo drugi problem, dolaze nam kamioni koji istovaruju razni otpad u vreme posle 16 časova kad ne radimo. Svakih desetak dana nailazimo na polomljenu rampu i istreseno đubre - kaže Dizdarević.
Bezobrazluk
Dizdarević kaže da je Generalnim planom Beograda predviđeno smanjenje površine Dunavca i nasipanje poluostrva Ade Huje.
- Ma kako da ne! - kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić, i dodaje da je ponašanje "Eko zone Ada huja" najobičniji "bezobrazluk i bahato ponašanje".
- Nasipanje Ade Huje može da se radi samo na osnovu detaljnog regulacionog plana i prema odgovarajućem projektu koji bi propisao čime sme da se nasipa i gde, ali takvog projekta nema - kaže Bobić.
On ističe da je Gradu odavno poznato šta radi ovo preduzeće, da su slali inspekciju, ali da ne mogu ništa protiv njih jer je priobalje u nadležnosti Republike.
- Oni bez plana, bespravno i bez ikakve kontrole nasipaju Ada Huju i zatrpavaju Dunavac šutom čime ugrožavaju buduću namenu tog zemljišta za sport i rekretaciju. Ne znam koja vrsta zelenila raste na šutu - kaže Bobić.
Inspekcija (ne)vidi problem
Vodoprivredna inspekcija, kaže Dizdarević, bila je na Adi Huji i utvrdila da nasipanje nije ugrozilo fizionomiju rukavca. Oni su izašli na teren po prijavi da se u rukavac istresa šut, ali nisu otkrili da to neko radi.
- Šut u rukavcu nisam videla, obišla sam celo poluostrvo. Građani moraju da zapišu broj kamiona i vreme kad se to desilo da bi mogli da nađemo počinioce i da im pišemo prijave - kaže Sonja Simić, vodoprivredna inspektorka koja je obišla rukavac 22. novembra ove godine.
Sonja Simić je zadužena za Ada huju i kaže da je poznaje decenijama. Tvrdi da poluostrvo i rukavac sada bolje izgledaju nego pre kad je tu bila deponija smeća.
Međutim, zbog tvrdnji da se Dunavac smanjio, odlučila je da sledeće nedelje ponovo izađe na teren sa inspektorima "Srbijavoda" i "Srbijašume", da se snime gabariti rukavca i uporede sa gabaritima od pre desetak godina, kada je započeto nasipavanje Ade Huje.
Zakupci proširuju plac
Obala Dunavca uz kopno, preko puta poluostrva, takođe se koristi kao mesto za istresanje šuta i zemlje. Taj deo zemljišta "Eko zona" iznajmljuje privatnim licima.
- Zakupci zemljišta dozvoljavaju kamionima da istresu šut i zemlju u Dunavac pri tom ostvarujući dvostruku korist: nasuta zemlja im proširuje plac, a uz to još i naplate kamionima istovar, od 200 do 300 dinara po kamionu - tvrdi Dane Ganeša.
