Izvor: Kurir, 22.Maj.2010, 21:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ARČIMO BLAGO
Između dva svetska rata glavnom gradu i narodu poklonjeno na stotine zdanja
U Srbiji gotovo da više nema zadužbinara koji bi narodu u amanet ostavili deo svog bogatstva! Iako je između dva svetska rata gradu i narodu poklonjeno na stotine zdanja, taj zlatni period darivanja odavno je prošao, a sve do pre nekoliko godina nije bilo nijedne nove zadužbine.
Prosto je neizvodljivo da prošetate centrom Beograda a da ne prođete pored barem jedne zadužbine koju je svojevremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << neki bogat čovek ostavio svom narodu i gradu. Dolaskom komunista na vlast sva imovina zaveštana narodu je konfiskovana i još uvek se sva zarada od zadužbina sliva u državnu kasu.
Prema rečima Gordane Gorić, istoričara umetnosti i autora knjige „Zadužbine i zadužbinarstvo u tradiciji srpskog naroda", od kraja Drugog svetskog rata pa do današnjih dana narodu je u amanet ostavljeno svega nekoliko zadužbina.
- Ne znam šta je razlog i trudim se da odgonetnem zašto je zadužbinarstvo, uslovno rečeno, zamrlo u našoj zemlji. Velike zadužbine ostavljali su imućni ljudi koji su gradu i narodu poklanjali deo svog bogatstva. Kao što je rekao Vuk Karadžić, zadužbine su za dušu i prosperitet naroda, a poklanjane su kako gradu i građanima, tako i akademiji nauka i umetnosti - kaže Gorićeva.
„Da gladnog nahrane, žednog napiju vode ili da se od tih sredstava napravi novi put...", rekao je jednom davno Vuk. Tužno je da se danas imena ovih velikana gotovo i ne pominju, a mladi svakoga dana prolaze pored zadužbina u ulici Kralja Milana ili Kneza Mihaila ne znajući šta ova zdanja predstavljaju.
- Na teritoriji Beograda registrovano je više od 100 zadužbina. Većina njih je mrtva. A pod tim mislim nacionalizovana, iako su ostavljena narodu. Sva sredstva zarađena od zadužbina ne idu njihovom fondu, već se novac od izdavanja poslovnih prostora, ugostiteljskih objekata i stanova koji se nalaze u ovim zdanjima sliva u državnu kasu. Taj novac pripada narodu, a ne državi. Tako bi, recimo, sredstva iz fonda zadužbine Kapetana Miše Atanasijevića, koju je on ostavio Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, mogla biti iskorišćena za finansiranje školovanja akademaca - naglašava Gorićeva.
Prema njenim rečima, neophodna je ujedinjena akcija ne bi li se pokrenula inicijativa za promenu zakona kojim bi se vlasništvo nad zadužbinama vratilo u prave ruke.
S. Bosanac - S. Živković
Novi darodavci
U poslednjih 50 godina svega nekoliko zadužbinara ostavilo je svoju imovinu narodu. To su Petar Srnić, koji je oko 200 kvadratnih metara stanova ostavio Beogradskom univerzitetu, kompanija „Delta holding", koja bi na Bežanijskoj kosi trebalo da počne da gradi dom za decu sa invaliditetom, Miodrag Stanojević, koji je svoj stan na Senjaku zaveštao Opštini Savski venac ne bi li se na tom mestu izgradila predškolska ustanova, kao i zadužbinar Miloš Zerenski, koji je svoje imanje u Tori, u Vojvodini, ostavio srpskom narodu.
Krađa za sitne pare
Pored toga što nema novih darodavaca, sve više je onih koji kradu biste i ploče sa spomenika ne bi li zaradili novac pretapanjem bronzanih figura.
Najskoriji primer je nestanak šest bronzanih figura golubova sa fontane ispred Paviljona Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu za vreme manifestacije Noć muzeja. Javno preduzeće „Beogradska tvrđava" zbog toga je podnelo krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica i upozorilo potencijalne kupce tih umetničkih dela da je reč o ukradenim skulpturama. Njihova ukupna vrednost iznosi oko 500.000 dinara.
- Ovo nije prvi slučaj krađe, ali je prvi put da nestane svih šest figura. Od 2000. godine fontana „Buđenje" je dva puta bila meta kradljivaca - rekli su iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture i dodali da je nedavno ukradena i ploča sa spomenika Nikoli Tesli, čime je grad oštećen za 94.000 dinara.
- Takođe, bronzana bista kapetana Miše Atanasijevića, teška oko 50 kilograma, pre nekoliko meseci ukradena je iz dvorišta Biblioteke grada Beograda u Zmaj Jovinoj ulici - navode u Zavodu.
Pretapanjem ukradenih bronzanih skulptura lopovi bi mogli da zarade svega nekoliko hiljada dinara.
