Izvor: S media, 19.Avg.2010, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi putevi vode na autoput
Srbija je jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja nema završene autoputeve. One deonice koje sada postoje izgradjene su 60-tih i 70-tih godina prošlog veka, i od tada na njima nije bilo značajnih radova. Ukoliko krenete prema Hrvatskoj na nekadašnjem autoputu Bratstvo i jedinstvo dočekaće vas rupe, koje su tek ponegde zakrpljene. Broj nesreća je drastično veći u odnosu na evropski prosek, što dodatno pogoršava sliku srpskih puteva.
I pored svega toga vlasti nas uveravaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da je Srbija najveće gradilište u Evropi. Ova izjava možda i jeste tačna, ali se konstantno previđa da Srbija tek sad gradi ono što je u ostalim zemljama Evrope izgradjeno odavno. Čak je i u Hrvatskoj izgradjena moderna saobraćajna mreža. Autoput Zagreb-Split najbolji je primer savremene niskogradnje.
Što se tiče Srbije ove godine trebalo bi da bude završeno 130km autoputeva. Ipak bitno je da se nešto radi, kilometar po kilometar pa ćemo jednog dana i mi voziti putevima koji bi trebalo da budu savremeni.
Veći deo Koridora 10 već je završen, ostali su još prilazi granicama sa Bugarskom i Makedonijom. Sa druge strane radi se i na Koridoru 11 (Južni Jadran), ali je tu već na prvom kilometru došlo do problema. Nije urađena ekspropriacija zemljišta, pa se mašine svakodnevno sklanjaju iz mesta zanimljivog imena, Nepričave.
U javnosti se polemiše da li je autoput prema Crnoj Gori uopšte isplativ. Naime, stručnjaci govore da je taj put sezonskog karaktera i da je za prevoz robe bolje ulagati u železnicu.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je najveća frekvencija u delu do Zlatibora, jer se tamo nalazi dosta privrednih kapaciteta.
„Čitav put koji bi dospeo do crnogorskog primorja spada u neki tranzitni put kod kojeg bi trebalo razmišljati da li je još uvek na pravom prioritetu, kaže Kovačević.
On ujedno ističe da situacija oko gradnje autoputeva nije najbolja.
„Definitivno nije sjajna organizacija izgradnje infrastrukturnih objekata. Kad je reč o putevima, napravljeno je jedno posebno preduzeće, koje su osnovali Putevi Srbije, , pa je sada osnovano još jedno... Mislim da se tu luta. Bilo bi izuzetno važno stvoriti dobrog investitora za gradnju dobrih autoputeva, što kod nas nije slučaj“, precizira Kovačević.
Sa druge strane generalni direktor Saobraćajnog institita CIP, Milutin Ignjatović, za S Media portal kaže da je autoput ka Jadranu najvažniji pravac.
„Što se tiče autoputa Južni Jadran idejni projekti su urađeni, nema glavnih projekata, ali kada se put završi siguran sam da će se povećati broj putnika i smanjiće se broj saobraćajnih nesreća koje su svakodnevna pojava na Ibarskoj magistrali. Garantujem da će taj autoput biti najisplativiji. Mi nemamo more, najbliže nam je crnogorsko i zato je važno da imamo autoput. To ne može niko da ospori. U Hrvatskoj je broj vozila na Jadranskoj magistrali bio oko četiri hiljade, a kada je izgrađen autoput Zagreb-Split broj vozila se uvećao deset puta. Ista je situacija i oko autoputa Južni Jadran. Ibarska magistrala je postala nemoguća za putovanja“ kaže Ignjatović.
On za razliku od ekonomista smatra da je izgradnja svakog autoputa isplativa.
„Pošto Srbija dugo nije imala izgradjen autoput, može se reći da će svaki autoput koji se završi biti isplativ. Kada se govori o delu puta Niš-Dimitrovgrad i Niš – granica sa Makedonijom govori se o prelazu četiri hiljade vozila dnevno. Normalno je da ne može da bude isplativo četiri hiljade vozila dnevno, ali treba uzeti u obzir da šleperi za sada izbegavaju Srbiju, zato što su putevi kao iz turskog doba. Ja garantujem da će broj vozila biti desetostruko veći kada završimo koridore. Tada će se šleperi odlučivati da prolaze kroz našu zemlju“, naglašava Ignjatović.
Iako je već na prvoj deonici kod Nepričave došlo do problema oko ekspropriacije zemljišta Ignjatović smatra da tu neće problema.
I dok se najviše priča o izgradnju autoputeva ne treba zaboraviti da se na oba Koridora nalaze i železnički pravci. I u tom slučaju je pravac na Koridoru 10 u prednosti jer se prema Crnoj Gori saobraćaj na nekim deonicama odvija prosečnom brzinom koja ne prelazi 20km na čas.
Prema rečima ekonomiste Milana Kovačeviča smer ka Crnoj Gori je mrtva tačka i od njega nema preterane koristi.
„Železnica, na žalost, nije efikasna i na železnici se prevoze, ako pogledate statistiku, najviše metalni limovi, metali i neka kabasta roba. Potrošačku robu nećete naći da ide železnicom, ona i dalje ide kamionima. Železnica nije dovoljno fleksibilna ni dovoljno oragnizovana da bi mogla dobro poslužiti za transport kvarljive robe koja traži brzu isporuku i uopšte robe koja je skuplja. Takva roba pronalazi više pogodnosti da ide drumom. Što se tiče pruge Beograd – Bar, naravno da bi bilo dobro i nju popraviti, iako ni ona nije projektovana za brzu prugu“, kaže Kovačević.
Izvesno je da bi Srbija do ulaska u EU trebalo da završi najveći deo autoputeva. Naravno, ono što je neizvesno je datum ulaska u EU kao i rok završetka radova na najvažnijim segmentima infrastrukture. Do tad se uzdajte u živce i umeće u vožnji - možda će Mile „pre roka“ napustiti lajkovačku prugu i krenuti autoputem.
Dušan Mlađenović
