Izvor: B92, 22.Apr.2010, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza koči autoputeve u Hrvatskoj
Hrvatska je izgradila oko 1.260 kilometara autoputeva, ali zbog ekonomske krize prvi put ove godine neće biti otvoren nijedan novi kilometar
Izvor: Politika
Turiste iz Evrope Hrvatska privlači i dobrim putevima ka Jadranskom moru
Hrvatska se diči svojim modernim autoputevima kojima je premrežena cela zemlja. Do sada je izgrađeno oko 1.260 kilometara, najviše u pravcu sever–jug, koji vodi na jadransku obalu, što je i razumljivo, jer Hrvatska nastoji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da privuče što više turista iz Evrope pošto od tog prihoda živi praktično cela zemlja i najveći deo njene privrede. Bilo kakav poremećaj u turizmu naneo bi nesagledive posledice celoj nacionalnoj ekonomiji, koja ionako „visi o koncu" zahvaljujući aktuelnoj ekonomskoj krizi.
Prema postojećim planovima i željama Hrvatska bi trebalo da ima ukupno 1.662 kilometra autoputeva, ali kako stvari stoje na ostvarenje tog cilja moraće da se pričeka. Prvi put u poslednjih sedam godina, naime, ove godine zbog aktuelne krize i nedostatka novca u zemlji neće biti otvoren nijedan novi kilometar autoputa, a radovi na nekim deonicama morali su biti obustavljeni.
Najveći „zalogaj" u tom smislu ostaje na započetoj trasi budućeg transjadranskog autoputa od Rijeke preko čvorišta Žuta Lokva do granice s Crnom Gorom, svečano su započeli radovi na autoputu Zagreb–Sisak, planira se i takva saobraćajnica od Zagreba do Vrbovca i dalje u dva pravca prema Mađarskoj – jedan preko Križevaca i Koprivnice, a drugi preko Bjelovara na Terezino Polje.
Na budućoj trasi panevropskog koridora 5C lani je dovršena deonica od Osijeka do Đakova (32,5 km), a još preostaje do Save kod Sredanaca i na drugu stranu do Belog Manastira i mađarske granice. To je trasa budućeg koridora koji će povezivati Budimpeštu preko Osijeka i Sarajeva do Ploča na jadranskoj obali. Preostaje još takođe da se dovrši najduži autoput u Hrvatskoj, tzv. Dalmatina koja povezuje Zagreb sa Splitom (takođe Zadrom i Šibenikom), na delu do Dubrovnika.
Prava ekspanzija gradnje autoputeva u Hrvatske započela je posle 1995. godine, kada su završene vojne operacije na uklanjanju Republike Srpske Krajine i objedinjavanju teritorije osamostaljene RH. Do tada bio je izgrađen samo deo nekadašnjeg autoputa „Bratstvo-jedinstvo" od Zagreba do Županje (do granice sa Srbijom je završen tek pre nekolike godine) sa zagrebačkom zaobilaznicom i od Zagreba do Karlovca.
Uz velika novčana ulaganja, pretežno iz stranih i domaćih kredita, do sada je potpuno završen autoput od slovenačke granice (Bregana) preko Zagreba do granice sa Srbijom dužine 306 kilometara, „Dalmatina" preko Bosiljeva do Splita (475 km), Bosiljevo–Rijeka 146 kilometara, od Zagreba preko Krapine do granice sa Slovenijom kod Macelja (60 km), Zagreb–Varaždin–Goričan na granici s Mađarskom (97 km), od Rijeke do Rupe na granici sa Slovenijom (na pravcu za Trst) zajedno sa riječkom zaobilaznicom, kao i poluautoputevi tzv. Istarskog ipsilona.
U poslednjih osam godina, inače najplodnijih u gradnji autoputeva, Hrvatska je uložila oko 44 milijarde kuna (preko 6 milijardi evra), od čega najviše javno preduzeće „Hrvatske ceste". To je veliko materijalno opterećenje za zemlju, pogotovo što je veći deo toga osiguran iz kredita, tako da će poslednju ratu zaduženja otplatiti tek 2032. godine.
Hrvatska je za gradnju svojih autoputeva dužna stranim poveriocima preko dve milijarde evra, a da bi skinula s vrata to ogromno breme ozbiljno se razmišlja o prodaji odnosno davanja u koncesiju strancima onih autoputeva koji su u vlasništvu hrvatskih javnih preduzeća. To je, međutim, samo jedna strana ove priče, koja ima još tamniju stranu. Ekspanziju gradnje autoputeva, naime, pratile su i afere oko nameštanja cena i izvođača, koje su kulminirale posebno proteklih godinu dana.
Otkrivene su velike malverzacije u nameštanju poslova i „nabijanju" cena, pa je krajem prošle godine smenjena cela uprava „Hrvatskih autocesta", privođeni su neki kooperanti, ali još nije sve raščišćeno, jer je istraga još u toku. Posebno neugodan deo ove priče tiče se međunarodne istrage, koju je protiv nekih hrvatskih ministarstava i građevinskih firmi pokrenula evropska antikorupciona agencija „Olaf", jer je uočeno nameštanje poslova određenim izvođačima u gradnji autoputeva novcem koji je Hrvatska osigurala od Evropske banke za obnovu i razvoj.
Još se uvek pamti prva velika afera u gradnji autoputa od Zagreba do Splita, koja je iz nekih skrivenih „državnih interesa" poverena američkom „Bektelu" bez javnog konkursa. Za izgradnju 147 kilometara od Bosiljeva do čvora Sveti Rok (gde počinje tunel kroz Velebit dugačak nešto više od 5,5 kilometara) Hrvatska je 1999. platila „Bektelu" 990 miliona dolara, što je – kako je kasnije priznao i sam ministar obnove Jure Radić – bilo za oko 30 odsto više nego da se išlo na javni konkurs. Kako je objašnjeno, to je učinjeno da se preko „Bektela" ostvare što bolji politički odnosi sa SAD. Zanimljivo je da je isti Jure Radić suvlasnik i direktor IGH-a, firme koja u Hrvatskoj dobija najveće građevinske poslove, a nedavno i gradnju autoputa u Crnoj Gori, što joj je propalo jer nije u roku osigurala obećane garancije banaka.
Poslednjih nekoliko godina cena izgradnje autoputeva u Hrvatskoj je enormno porasla, u čemu uticaj svakako imaju i mutni poslovi nameštanja poslova. Kako je nedavno izneo predsednik Hrvatske narodne stranke i građevinski stručnjak Radimir Čačić, s prosečnih četiri miliona evra u poslednjih nekoliko godina cena je narasla na čitavih 17 miliona evra po kilometru. Drastičan primer je ovih dana objavljeni cenovnik planirane izgradnje autoputa Zagreb–Sisak kroz ravnicu, čiji bi kilometar trebao da košta 14,7 miliona evra, dok je prosečna cena od Zagreba do Splita, gde ima veoma teških planinskih deonica iznosila 4,1 milion evra.
Radoje Arsenić
