Izvor: Politika, 22.Okt.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Dobra glava” radi samo noću
U Pečenjevcu, selu sa poštom, školom, policijom, domom kulture, asfaltom i vodom, nema nijedne kafane, a ovde je živeo Toma Zdravković pevač i boem, čiji je život bez kafane bio nezamisliv
Pečenjevce – Jedno od najvećih leskovačkih sela, sa oko 1800 stanovnika, udaljeno je dvanaest kilometara od Leskovca prema Nišu, pored autoputa. Do 1956. godine bilo je opštinski centar, a i danas, kažu, ima skoro sve atribute opštine – poštu, školu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << policiju, dom kulture, asfalt, vodu. Kreće i industrija, poljoprivreda nije kao nekada, ali se drži. Već nekoliko godina zagovara se ideja da ponovo dobije status opštine.
Odbornik u Skupštini grada Leskovca Miodrag Rakić, koji nas je proveo kroz selo, navodi da je pečenjevačka crkva Svetog Ilije starija od 150 godina i da je pokrivala i doljevačku opštinu. U crkvenim knjigama upisana su krštenja i venčanja Doljevčana, ali i meštana brojnih drugih mesta. I to je jedan od dokaza starosti i važnosti ovog sela.
Motiv iz Pečenjevca (Foto M. Momčilović)
Pečenjevčani su, ipak, najpoznatiji po proizvodnji krompira, koji su nekada prodavali širom Jugoslavije. Najveći kupci bili su Makedonci, od Kumanova do Đevđelije prodavao se samo pečenjevački krompir. U Dalmaciji su prodavali mlad krompir, snabdevali su Kosovo. Od krompira se lepo živelo, ali je danas to tržište izgubljeno. Osim manjeg izvoza u Rusiju, krompir uglavnom završava na domaćim pijacama, a dešavalo se da završi i u Jablanici kad mnogo rodi i kad cena padne na nivo neisplativosti.
Poljoprivredna zadruga „Pečenjevce“ snabdevala je ovom namirnicom jugoslovensku vojsku. Posle je došao „Kooperant“, ali i njega više nema. Menjali su se vlasnici nad društvenim zemljištem, a jedan od poslednjih – preduzeće „Poljoprivreda“ prodalo je zemlju Kinezima, koji su jednu sezonu uzgajali povrće, a zatim su i oni otišli.
Kuća Tome Zdravkovića (Foto M. Momčilović )
Ne radi više ni fabrika prehrambenih proizvoda „Radan“, poznata po kafama „fatima“ i „minas“ i po praškastim proizvodima. Privatizovana je prodajom na berzi i danas je koristi niška fabrika duvana kao skladište. Prema rečima našeg sagovornika, kupili su je partneri iz Izraela i Beograda koji nameravaju da, najzad, pokrenu neku proizvodnju.
I dok „Radan“ ponovo ne krene, okosnicu pečenjevačke industrije čine dva privatna preduzeća: „Produkt“, koji se bavi izgradnjom i asfaltiranjem ulica i puteva, ima fabriku nameštaja od punog drveta, drži benzinsku pumpu, vlasnik je Televizije Leskovac, i „Leskoživ“, koji se bavi preradom živinskog mesa.
– Najveći broj Pečenjevčana nekada je radio u niškim gigantima – Mašinskoj, Elektronskoj i Duvanskoj industriji. Nije mali broj ni onih koji su uhlebljenje bili našli u leskovačkim kolektivima – „Lemindu“, „Leteksu“, „Neveni“, „Zdravlju“. Kad stigne voz iz Niša ili iz Leskovca, sa železničke stanice krene reka ljudi. Sada vozovi iz oba grada stižu prazni – primećuje Rakić.
Spomen-česma u centru sela (Foto M. Momčilović )
Osobenost Pečenjevca je i to što, iako veliko naselje, nema nijednu kafanu. U centru sela postoji restoran zanimljivog imena „Dobra glava“ koji se otvara samo uveče. Ali zato ovde ima dvadeset prodavnica koje su odlično snabdevene. I naš domaćin Miodrag Rakić drži jednu od njih koju je nazvao po svom nadimku „Žuća“. Kaže da je to mini seoska robna kuća koja ima sve, osim prehrambenih proizvoda.
– Nekada su kafane bile sa muzikom po svim selima i sve su imale goste, ali je radila i industrija. Ljudi sada nemaju pare za kafanu, čak i u Leskovcu radi tek nekoliko njih. Ako se otvori nova, zatvori se stara, ne mogu obe da rade. Pored toga, Pečenjevčani su vredni, puno rade i nemaju vremena za kafanu – objašnjava naš sagovornik.
Ovo se svakako ne bi dopalo najpoznatijem Pečenjevčaninu Tomi Zdravkoviću čiji je život bio nezamisliv bez kafane. Rakić nam je ispričao kako je jednom prilikom sa Tomom zaseo u dva po podne kod „Cenke“ u Pečenjevcu, a završili su u četiri izjutra u doljevačkom motelu. I dok nekadašnji simboli Pečenjevca polako izumiru, jedino živi – pokojni Toma kome je nedavno u centru sela otkrivena spomen-česma. Pored poznatog pevača Novice, Toma je imao sestru Miru, koja je umrla, i još dva brata, najstarijeg Aleksandra, koji živi u Negotinu, i Ivu, koji živi u Pančevu. Rodnu kuću jedino obilazi Iva, koji namerava da je pretvori u muzej.
Ono o čemu Pečenjevčani nerado pričaju jesu – neženje. Saznasmo da je njih dvadesetak na izmaku pete decenije, a da još nisu našli životnu saputnicu. Prema popisu iz 2002. godine, bez bračnog druga bilo je 185 punoletnih muškaraca i 96 žena.
Milan Momčilović
objavljeno: 23.10.2011.
Pogledaj vesti o: Leskovac
