Izvor: Politika, 07.Feb.2009, 01:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Splavovi „divlje” priključeni na struju
Budući da su samo privremeni, objekti na vodi od 1999. godine ne mogu da obezbede legalno napajanje električnom energijom, što može da dovede do kvarova i požara
Nije potvrđeno šta je uzrok požara koji je preksinoć na Adi Ciganliji progutao dva splava i jedan brod, ali nije nelogično pretpostaviti da su požar izazvale neispravne električne instalacije. To se i ranije dešavalo kućama i klubovima na vodi i ni tada niko nije bio iznenađen budući da mnogi od njih nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << registrovani, što bi značilo da su prošli tehnički pregled, izradili protivpožarni elaborat i preduzeli sve mere zaštite u slučaju izbijanja vatre.
Kako su prijavljeni kao privremeni objekti, splavovi zapravo još od 1999. godine nemaju zakonski uslov da uopšte budu priključeni na struju. U „Elektrodistribuciji Beograd” ne znaju kako i od koga splavari ipak dobijaju priključak. Mogućnosti u komunalno neuređenoj prestonici su ipak bezgranične: osim pripajanja na električne vodove, splavovi i ostali privremeni objekti mogu se prikačiti i na fabrike u blizini ili čak, kako se priča, na vodovodnu mrežu preko električnih instalacija na reni bunarima.
Kako splavovi oko Ade dobijaju struju nije jasno jer se tvrdnje njihovih vlasnika i EDB-a razilaze sa navodima javnog preduzeća „Ada Ciganlija”. Splavari kažu, što potvrđuje i EDB, da plaćaju utrošenu električnu energiju i održavanje instalacija „Adi”, dok u javnom preduzeću odvraćaju da to nije istina.
– Uprava „Ade Ciganlije” mesečno plaća EDB-u zbirni račun za električnu energiju koju su utrošili svi objekti na njenoj teritoriji. Koliko znamo, tu spadaju i splavovi, od kojih oni sakupljaju novac za struju i održavanje instalacija. Koliko splavova na tom mestu ima, da li su oni registrovani u lučkoj kapetaniji i na osnovu čega im javno preduzeće obračunava utrošenu struju, mi ne znamo. Verovatno se upravljaju prema brojilima koja su na mnogim splavovima ostala i posle 1999. godine – kaže Sandra Alagić, predstavnik za medije EDB-a.
Njene reči su sa nevericom primili u „Adi Ciganliji”. Oni su rekli da u zakup prihvataju samo registrovane splavove i da u zbirni račun za struju potrošenu u njihovom rejonu ulaze samo objekti javnog preduzeća, nikako i splavovi.
– Plovila koja su izgorela nemaju ugovor sa „Adom”, što znači da nisu ni mogli da dobiju naš „vez”, ali verovatno ima mnogo splavova koji nisu ni tražili naše odobrenje da se ovde ukotve. Priključak za struju u svakom slučaju nijedan splav nije mogao da obezbedi preko nas, pošto se mi time ne bavimo. Nemoguće je da vlasnici splavova plaćaju nama struju i održavanje instalacija – tvrde u „Adi Ciganliji”.
Njihove navode, međutim, poriče i jedan splavar iz tog kraja. Njegov objekat je registrovan ali mnogi u susedstvu nisu.
– Svakog meseca im plaćamo struju i održavanje. Svota nije mala, kao ni ona koju dajemo za zakup, ali niko od njih nije došao da zaista uradi bilo šta na održavanju – kaže „Politikin” sagovornik.
U „Adi Ciganliji” juče nisu mogli da nađu podatak koliko je klubova na vodi pod njihovom nadležnošću, ali na njihovom sajtu piše da se u tom krugu nalazi 70 restorana na vodi i kopnu. Kako je u lučkoj kapetaniji za ugostiteljske usluge registrovano svega 12 splavova i ako je tačno da javno preduzeće sklapa ugovore samo sa registrovanim splavovima, sledi da je na kopnu Ade Ciganlije 58 restorana. Novinari „Politike” juče nisu stigli da ih obiđu i provere da li je takva računica ispravna, ali naš sagovornik, vlasnik jednog od tamošnjih splavova, kaže da oko njega ima barem 30 restorana na vodi.
V. Vukasović
M. Luković
[objavljeno: 07/02/2009]
