Izvor: B92, 03.Okt.2010, 05:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodato već 27.000 novih automobila
Beograd -- Da postoji ispit, recimo na Harvardu, na kojem bi bilo postavljeno pitanje "tržište Srbije", teško da bi ga i najperspektivniji student položio.
Jer, kod nas, čini se, vladaju sasvim neki drugi "ekonomski zakoni".
Dok svi u Evropi beleže pad prodaje automobila, na srpskom tržištu nije tako - u martu je prodato 4.950 vozila (prošle godine u istom mesecu 2.800), a u avgustu, tradicionalno slabom mesecu za prodaju automobila - 2.850. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
I nije to rezultat pripomaganja Fijata iz Kragujevca. Prošle godine u avgustu prodato je 1.990 "punta”, ove 780. A direktni konkurenti Fijata u ovom segmentu, pa čak i u klasi iznad, prodali su više od 1.550 automobila. "Punto”, trenutno na popustu za još 500 evra, nije, dakle, "lokomotiva” našeg tržišta.
Zaradite kupujući
Sve više građana prave i sledeću računicu. Umesto da iskeširaju, na primer, 10.000 evra za vozilo, plate samo učešće (a neka vozila se prodaju i bez učešća), a ostatak oroče. U Alfa banci na mesec dana (kamata 5,5 odsto na godišnjem nivou) za 9.000 evra dobijete 41,25 evra, pa ako to primenite na, recimo, "sitroen C4”, rata vam je za toliko manja od 157 evra. Pri tom, svi proizvođači daju punu fabričku garanciju na 100.000 km, na tri, pet ili čak na sedam godina.
Uvoznici automobila su smanjili marže, sačinili povoljnije aranžmane sa lizing kućama i bankama, pa su, iako opterećeni carinom od 10 odsto (za evropska vozila, a za ostala 12,5) i velikim porezima, automobili naprasno pojeftinili za nekoliko hiljada evra. Tako dolazimo do još jednog apsurda. Isplativije je kupiti novi automobil nego polovni.
Računica je jasna. Da biste kupili, recimo, automobil star četiri godine (nemačka istraživanja pokazuju da posle četvrte godine i pređenih 120.000-150.000 kilometara drastično rastu troškovi održavanja) za vozilo "B” segmenta, koje je i nosilac našeg tržišta, potrebno je minimalno pet-šest hiljada evra.
Novo vozilo možete kupiti za samo 1.000 do 1.500 evra keša, a ostatak plaćate na rate sa relativno niskim kamatama. Pri tom su skoro svi uvoznici, od "sitroena” do "forda”, "renoa”, "pežoa” ili "hjundaija” ponudili i kreditne aranžmane kod kojih niste u obavezi da plaćate kasko!
Auto-pijace
Promet na placevima polovnih vozila, vozilima vraćenim sa lizinga, ali i na najvećoj auto-pijaci u Bubanj potoku, daleko je od "zlatnih vremena” . "Uglavnom se prodaju jeftinija vozila. Ona skuplja su, po pravilu, predmet zamene, doplate i sličnih aranžmana", kaže upravnik auto-pijace u Bubanj potoku Radoslav Stepanović. I na placevima polovnih vozila je slaba prodaja uslovila pad cena. Cenjkanjem je moguće sniziti cenu i za hiljadu evra...
Za primer ćemo uzeti model "sitreon C4” sa motorom 1,4 litra, koji se nudi sa izuzyzetno bogatim paketom opreme za 10.880 evra. Da biste odvezli vozilo iz salona potrebno vam je 1.088 evra za učešće, a prodavci će vam odraditi kompletnu papirologiju, nemate obavezno kasko osiguranje, nisu vam potrebni žiranti, a rata vam je, na šest godina, 157 evra!
"Sitroen C4”, sa istim motorom, i sa dosta lošijim paketom opreme, star četiri godine, vlasnici na auto-pijacama u Srbiji traže oko 8.000 evra. Na nemačkom automobile.de sajtu slično vozilo, i to bolje opremljeno, staro dve godine (iz juna), koje je prevalilo 43.500 kilometara, košta 10.990 evra.
Još drastičniji je slučaj kod "punta”. Cene polovnjaka kreću se oko 5.000 evra (godišta 2005-2006), a kragujevački, na kredit, dobijate za stotinak evra mesečno. Logika "koliko to izađe na kraju kredita” nije ispravna. Jer, starije vozilo više troši, troškovi održavanja su znatno veći, a o bezbednosti i da ne govorimo.
Kad se svede računa, svakako je bolje kupiti novo vozilo. Doduše, kazaćete vi, a mi se potpuno slažemo, teško je to sa prosečnom platom od 330 evra. Pa ipak, nisu ni stranci, a ni vanzemaljci, kupili u prvih osam meseci ove godine u Srbiji više od 27.000 novih automobila.
Pratite specijal: NIS na berzi
Rata vozi najbrže
Izvor: Capital.ba, 03.Okt.2010
BEOGRAD, Da postoji ispit, recimo na Harvardu, na kojem bi bilo postavljeno pitanje “tržište Srbije”, teško da bi ga i najperspektivniji student položio. Jer, u Srbij, čini se, vladaju sasvim neki drugi “ekonomski zakoni”. Dok svi u Evropi bilježe pad prodaje automobila, na srpskom tržištu...
