Izvor: Politika, 28.Dec.2014, 16:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija može da računa na našu podršku

Ove godine uložili smo 40 milijardi, a samo nekoliko najvećih klijenata („Srbijagas”, „Petrohemija” i „ER Srbija”) duguje nam 55 milijardi dinara, kaže Kiril Kravčenko, prvi čovek NIS-a

„Želimo da budemo prvi u svemu, efikasnost je naš glavni prioritet. Cena goriva na benzinskim pumpama u Srbiji nastaviće da pada narednih meseci, što je povezano sa padom cene sirove nafte. Prerađivači sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prave zalihe te jeftinije nafte koju će tek dogodine prerađivati. Kojom dinamikom će cena naftnih derivata ići naniže ne mogu da kažem, ali poskupljenja svakako neće biti pri trenutnoj ceni nafte”, rekao je u intervjuu za „Politiku” Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.

Kakve poslovne rezultate očekujete ove godine, budući da je NIS-u za devet meseci dobit pala za 33 odsto?

Rezultati će biti lošiji nego prošle godine. Ekonomska situacija je teška u celom regionu, ne samo u Srbiji. U našoj situaciji, lošijim rezultatima najviše su kumovali neočekivan drastičan pad cene nafte i gasa, rast troškova amortizacije i rezervacije, ali i porast poreza na dobit sa 10 na 15 odsto. Rezultati će, ipak, biti malo bolji od očekivanih, pre svega zbog efikasnog poslovanja i smanjenja unutrašnjih troškova na svim nivoima.

Planirali smo da uštedimo 3,6 milijardi, ali ćemo uštedeti oko osam milijardi dinara. To ne poboljšava naš poslovni rezultat u poređenju sa 2013. godinom, ali svakako smanjuje minus. Pritom će rast direktnih i indirektnih poreza iznositi 10 odsto.

Gde ste najviše uštedeli?

U „Rafineriji Pančevo” smo, na primer, povećali proizvodnju belih derivata – benzina i dizela, a smanjili proizvodnju crnih – bitumena i mazuta. Uspeli smo da postignemo dobru cenu sirovine, iskoristili smo nove vrste sirovina i druge vrste nafte. Smanjujemo troškove administracije – zamenjujemo skuplje strane stručnjake stasalim srpskim kadrovima. Znatno smo povećali energetsku efikasnost kroz, primera radi, smanjenje potrošnje struje. Sada je i sami proizvodimo.

Jedino na čemu ne štedimo poslednjih pet godina za razliku od prethodnog perioda su geološka istraživanja. Rast zaliha ugljovodonika od 2009. iznosi više od 50 procenata.

Dalje smanjenje sopstvenih troškova prioritet je NIS-a i u narednoj godini. To je faktor na koji imamo direktan uticaj, za razliku od cene nafte i kursa domaće valute. U tekućoj godini je vrednost dinara pala za 20 odsto. Samo smo na kursnoj razlici za prvih devet meseci izgubili oko devet milijardi dinara.

Planiramo da u 2015. i 2016. godini dodatno uštedimo tri do pet milijardi dinara godišnje. To je vrlo teško, ali moramo da radimo na tome. To nam je zadatak broj jedan.

Šta očekujete od naredne godine?

Ja sam optimista u životu, ali pesimista u planiranju. Planirali smo aktivnosti sa potpuno drugom cenom nafte, ali život unosi sopstvene „korekcije” – danas je cena ugljovodonične sirovine na rekordno niskom nivou.

Prinuđeni smo da korigujemo svoje planove, da ciljeve rangiramo po prioritetu i da smanjujemo sve vrste troškova. Sveukupna ekonomska situacija daje nam osnov za pesimistička predviđanja. Očekujemo da će naredna godina biti još teža za našu kompaniju nego ova, ali nismo promenili politiku s dividendama. Takođe, ne planiramo značajnije smanjenje investicionog programa za sledeću godinu.

Planiramo da, kao i ove godine, uložimo oko 40 milijardi dinara. To je za nas veoma ozbiljan izazov.

Premijer Srbije je polovinom godine izjavio da država kao vlasnik 29 odsto NIS-a želi i odgovarajući profit. Da li je dobio što je tražio? Čime je tačno bio nezadovoljan?

Ja lično razumem stav premijera. Ta izjava je data u periodu kada je Srbiju zadesila zaista velika nesreća – poplave i državnom budžetu su bila potrebna dodatna sredstva. Danas smo blizu rešavanja pitanja naplate dugova prema NIS-u.

Naš zajednički interes je da kroz fleksibilnu politiku dođemo do rešenja koje će biti dobro za sve. Raniji stav je bio da NIS kao komercijalna kompanija naplati svoj dug u roku i u punom obimu. Danas smo fleksibilniji i spremni da idemo na ustupke po pitanju krupnih dužnika – „Srbijagasa”, „Petrohemije” i „Er Srbije” (55 milijardi dinara), putem otpisa kamata ili dela duga, plaćanja na rate.

„Petrohemiji” smo već smanjili cenu osnovne sirovine – primarnog benzina, što nas košta dodatnih 20 miliona evra na godišnjem nivou.

Da li je NIS-u potrebna „Petrohemija”?

Ne mogu jednoznačno da odgovorim na to pitanje. S jedne strane, petrohemijska industrija nije naša specijalnost i mi u tom poslu ne možemo biti tako efikasni kao u naftnoj industriji. Zbog toga je u interesu akcionara da nađu najboljeg partnera za sebe.

Želimo da pomognemo državi i „Petrohemiji”, ali mi ne bismo da upravljamo tim biznisom. NIS može skuplje da prodaje benzin na tržištu, ali je odlučio da ga proda „Petrohemiji” po nižoj ceni, jer mi razumemo svoju socijalnu ulogu u Srbiji.

Da li će zbog toga doći do povećanja vlasničkog udela NIS-a u „Petrohemiji”?

Hoće, ali taj udeo neće biti veći od 34 procenta. Nije važno koliko koji akcionar ima udela, važno je da „Petrohemija” radi i da zajedno sa državom nađemo način da je izvedemo iz krize.

Imate li informaciju dokle se stiglo s istragom o privatizaciji NIS-a koju je pokrenuo MUP?

Ne. To je stvar države. Mi smo bili dužni da dostavimo informacije o privatizaciji, što smo i uradili.

Kako će povećanje akciza na gorivo od 1. januara uticati na promet?

Na početku ove godine planirali smo rast tržišta od 1,5 do dva odsto. Ali danas imamo stagnaciju. Od Nove godine možemo očekivati i blagi pad prometa na šta ne utiču samo visoke akcize, nego i drugi državni nameti, pa i nedavno uvođenje naknade za obavezne rezerve koje opterećuju svaki litar goriva za dodatnih 3,19 dinara.

Realno je očekivati da 2016. i 2017. godine počne oporavak tržišta, na to ukazuju sve ekonomske analize, a pre svega očekivani rast BDP-a.

NIS je planirao da u ovoj godini investira 59 milijardi dinara, ali ulaganja neće preći 40 milijardi, što će uticati i na dalje širenje mreže benzinskih stanica.

Da li su sadašnji državni nameti preveliki i ujedno najveći „krivac” za skupo gorivo?

Ukupna državna zahvatanja u ceni goriva u Srbiji su nešto veća nego u okruženju, ali nisu najveća. U Mađarskoj je taj udeo još veći, u BiH i Makedoniji – manji. U Rusiji su ti nameti četiri do pet puta niži, jer se tamo porezom opterećuje pre svega proizvodnja, a u Evropi je obrnuto.

Da li ćete uspeti da naplatite dug od „Srbijagasa”?

Blizu smo rešenja tog pitanja. Zbog promene pristupa i fleksibilnije politike nadamo se da ćemo uskoro videti rezultate. Dug „Srbijagasa” je u ovom času oko 27, „Petrohemije” 23, a „Er Srbije” četiri milijarde dinara, što je više nego planirane investicije NIS-a za ovu godinu. Planiramo da rešenje ovog pitanja bude povezano, između ostalog i sa reprogramom dugova i otpisom kamate. Ali to ne znači da ćemo postati akcionari u „Srbijagasu”. U ovom slučaju po analogiji sa „Petrohemijom” – mi nismo eksperti u oblasti gasa.

Da li ima pomaka što se tiče imovine NIS-a na KiM?

Situacija je teška, kao i u Hrvatskoj, jer se već pet i po godina čeka na sukcesiju, ali nema nikakvog pomaka. Što se tiče benzinskih stanica na KiM, u saradnji sa Euleksom smo završili procenu vrednosti imovine. Nadam se da ćemo uskoro započeti pregovore oko iznajmljivanja ili prodaje aktive NIS-a. Na Kosovu imamo više od 20 benzinskih pumpi.

Da li strahujete da bi moglo da dođe do promene državne politike po pitanju rudne rente koja za NIS iznosi tri odsto?

Postoji odluka vlade da će rudna renta za NIS ostati ista do 2023. godine. Ako bude promena prilagodićemo strategiju poslovanja toj odluci. To će nesumnjivo dovesti do osetnog pogoršanja finansijskih pokazatelja kompanije. Prema našim procenama, reč je o 30 do 35 miliona evra godišnje, što iznosi 10–15 odsto naše dobiti. Po ovom pitanju trebalo bi uzeti u obzir i praksu u regionu.

Na primer, u Hrvatskoj je preferencijalni poreski tretman u ovoj oblasti sa kamatom nižom od tri odsto trajao više od 15 godina, u Rumuniji 10 godina.

Sa svoje strane, Srbija je koristila različite mehanizme podrške krupnih investitora – kroz preferencijalni poreski tretman i i državne subvencije za „Fijat” i „Ju-Es stil”.

Mi danas proizvodimo oko 500 miliona kubnih metara gasa godišnje, od čega najveći deo – oko 80 odsto – tih količina ide za unutrašnje potrebe „Rafinerije Pančevo”, a ostatak prodajemo „Srbijagasu” po cenama nižim od tržišnih.

Domaći gas nije bio dovoljno dobrog kvaliteta, ali smo taj problem rešili do 2015. zahvaljujući realizaciji investicionog programa.

Da li to znači da će i cena tog gasa ubuduće biti ekonomska?

To je stvar pregovora.

Šta se dešava sa rafinerijom u Novom Sadu?

Ideja je bila da na toj proizvodnoj lokaciji započnemo izgradnju kompleksa za proizvodnju baznog ulja. Naišli smo na prilično složen problem. Tokom NATO bombardovanja na rafineriju su bacane kasetne bombe, od kojih oko 10 odsto nije eksplodiralo, a njihovo deaktiviranje bi moglo da potraje tri godine i veoma je skupo. Tražimo najkraći put da rešimo ovaj problem.

Do kraja februara donećemo odluku šta ćemo dalje da radimo. Građevinski radovi ne mogu da krenu dok ovo pitanje nije rešeno.

Nisam odgovoran za „Južni tok”

Kako komentarišete odustajanje od izgradnje „Južnog toka”?

Nisam odgovoran za „Južni tok”, nego za poslovanje NIS-a i ne mogu da komentarišem stav ruske države i Evropske unije. Nisam vodio pregovore oko prodaje NIS-a, tako da ne mogu da dam svoj komentar o spekulacijama da li je NIS bio deo paketa u kombinaciji s gradnjom gasovoda, ili ne. Došao sam na čelo NIS-a početkom 2009. godine i moja odgovornost je samo napredak u poslovanju NIS-a.

Najveći investitori u regionu

NIS je najveći investitor u regionu, sa više od dve milijarde evra uloženih u poslednjih šest godina i sa 348 miliona evra izvoza za 11 meseci 2014. drugi je po veličini izvoznik u zemlji.

NIS je danas međunarodna kompanija sa zaposlenima iz 16 zemalja sveta, koja u svim oblastima svog poslovanja primenjuje inovativna tehnološka rešenja i unapređuje efikasnost u svim poslovnim procesima.

Jasna Petrović-Stojanović

objavljeno: 28/12/2014

Nastavak na Politika...