Izvor: Kurir, 26.Maj.2016, 05:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA LOGIKA: Paušalcu porez 300.000, a ilegalcu kazna 60.000!
.
BEOGRAD - Oni koji prkose državi i rade na crno dobro su proračunali da će im se takav način poslovanja daleko bolje isplatiti, pa čak i ako ih inspekcija uhvati na delu Naime, ako su baš veliki baksuzi, pred sudijom mogu da se nađu najviše tri puta godišnje i da plate oko 60000 dinara kazne, pošto se u proseku izriču kazne od 20000 do 30000 dinara
Nameti
S druge strane, preduzetnik paušalac svakog meseca mora da plati minimum 22000 dinara >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << poreza državi, što je oko 300000 dinara godišnje Kad se na sve to dodaju i ostali nameti koje paušalac mora da plati, a ilegalac ne mora, jasno je zašto je u Srbiji nemoguće iskoreniti sivu ekonomiju
- Imam dečju igraonicu i mesečno plaćam između 23000 i 25000 dinara paušal Ista firma pored moje nije registrovana i ne plaća ništa Ako inspekcija uopšte dođe i otkrije da nije registrovana, kazna kod sudije je između 10000 i 20000 dinara, a on će je izreći posle pola godine Ako ga prijavim dva do tri puta godišnje, zbog sporosti sudova može da plati najviše 60000 dinara i da nastavi da radi Znači, meni država uzme 300000, a njemu svega 60000 dinara Da sam znao da to tako funkcioniše, nikad ne bih prijavio firmu Što sam lud da plaćam 10 puta više - kaže preduzetnik iz okoline Beograda i dodaje da su ljudi shvatili da im se više isplati da plaćaju kazne i zato mnogi odjavljuju firme i rade na crno
Inspekcija radi
Da je ovo realnost u Srbiji, potvrđuje i Goran Macura iz odeljenja za opšti nadzor u Sektoru tržišne inspekcije i dodaje da sudije sude prema Zakonu o prekršaju, pa kazne često budu ispod 50000 dinara, koliko po Zakonu o inspekcijskom nadzoru iznosi minimalna kazna za neregistrovane firme
- Kazne su retko kad dolazile do 50000 dinara Neko može dobiti i kaznu od svega 5000 dinara Prosečan iznos kazni je između 20000 i 30000 dinara To je tako na nivou cele Srbije Inspekcija ne može da zatvori krug u borbi protiv sive ekonomije Ona samo konstatuje činjenice i podnosi zahtev prekršajnom sudu, koji to rešava u roku od tri do šest meseci U skladu s novim Zakonom o inspekcijskom nadzoru, sud bi za drugi prekršaj trebalo da izriče veće kazne koje bi bile destimulativne za nelegalan rad - kaže Macura i dodaje da je za nelegalne trgovce najveća kazna kad im inspekcija oduzme robu koja može da vredi i do 200000 dinara, što je više od sudske kazne
Dragoljub Rajić
PREKRŠAJNI SUDOVI POZIVAJU POSLE PET MESECI
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da sudije u praksi retko izriču maksimalne kazne onima koji su uhvaćeni da rade na crno
- Sud uvek uzima olakšavajuće okolnosti Od momenta podnošenja prijave prođe pet do šest meseci dok vas sud ne pozove Prekršajni sudovi imaju ogroman broj predmeta, a sistem nije dovoljno informatizovan Kazne su niske, a morale bi da budu srazmene obavljanju delatnosti i šteti koja se čini državi i onima koji rade istu delatnost - kaže Rajić i dodaje da bi se nelegalno poslovanje moglo iskoreniti tek kada bi ti koji tako rade odgovarali svom svojom imovinom
ČINJENICE
780 zahteva Prekršajnom sudu podnela tržišna inspekcija zbog rada na crno u 2015 Godini
1/3 zahteva podnetih u toku godine bude rešena iste te godine
50000 – 500000dinara iznosi kazna za preduzetnika koji radi na crno po Zakonu o inspekcijskom nadzoru
200000 – 2000000 dinara iznosi kazna za pravno lice
22000-100000 dinara mesečno iznosi paušalni porez zavisno od delatnosti i opštine
Autor: Slavica Tomčić,Foto: Thinkstock
.jpg)
