Izvor: Sportski Žurnal, 21.Dec.2010, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vanja u akciji – druga epizoda
Više od četiri hiljade gledalaca u dvorani u Kuneu, pozdravilo je u nedelju legende italijanske i svetske odbojke, pre, za vreme i po završetku humanitarne utakmice za „Decu sveta”. Akter ovog spektakla bio je i Vladimir Grbić, bivši as šampiona Italije, koga smo juče pronašli >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << u Italiji, u društvu brata Nikole i njegove porodice.
Vanja k'o Vanja... Kad smo ga pitali kako mu je bilo i kako je igrao, u svom stilu je rekao:
– Bilo je dobro, ali nisam smeo da skačem i udaram iz sve snage. S druge strane mreže, u reprezentaciji Italije za veterane, bilo je igrača koji su igrali s mojim ocem! Nema smisla da se ističem u takvoj konkurenciji. Ipak je ovo bila utakmica humanitarnog i zabavnog karaktera, nasmejali smo publiku, sasvim dovoljno.
Rezultat?
– Ma kakav rezultat! To nismo ni gledali. Kuneo je normalno pobedio, ali, pobedila je odbojka, uradili smo veliku stvar za decu i svi smo bili srećni.
Na slikama izgledate sjajno, kao nekada, doterali ste liniju. Spremni ste za povratak na teren. Čuli smo i da idete u Iran, potpisujete ugovor za tamošnjeg prvoligaša i praktično u 40. godini nastavljate karijeru?
– Sve ste dobro čuli, već se naveliko priča o tome, ovde su se svi hvatali za glavu... Idem u Iran, verovatno u četvrtak, trebalo je i ranije, ali su aerodromi zatvoreni, pre svega onaj u Frankfurtu. Grad se zove Rašt, na putu ka Bakuu, klub je Damašt, trener je selektor Irana, dobio sam uverenje da je sve izuzetno organizovano. Posavetovao me i Jovica Cvetković, moj nekadašnji trener u reprezentaciji, koji sjajno poznaje prilike u Iranu.
Linija, forma?
– Linija je dobra, sjajno se osećam... Može još par kilograma dole, ali već sam smršao 7-8. Radio sam sa sjajnim kondicionim trenerom Mladenom Jovanovićem, koga spremam za odbojku. Ovde su me svi pipkali, znao sam da smo bliski, ali ne baš toliko! Divili su se mom izgledu, a ja sam cvetao od sreće – smeje se Vladimir.
Šta je rekao brat Nikola, kako izgledaš na terenu?
– Nije gledao utakmicu, jer se pripremao za svoj meč protiv Lubea. Nije bitno šta je on rekao, već šta sam ja osećao dok je on igrao protiv Maćerate. Pošto su izgubili, možete da zamislite koliko sam puta poželeo da utrčim na teren i da mi gurne neki „maks”, pa da vidim da li bi Gagi i Potke stigli da spoje blok – priča Vanja i onda bez zastajkivanja nastavlja da hvali igru srpskih „tornjeva blizanaca”, u redovima Lubea.
– Igrali su fenomenalno! Zaista. Baš mi je drago zbog njih dvojice i sada sam siguran da ćemo imati srednjake u narednih šest-sedam godina. Baš kao što smo nekada imali Geru i Đulu, sada su tu Potke i Gagi – hvali Vanja, uvek pun sjajnih priča.
Narednu smo ostavili za prve utiske iz Irana, iz sedme zemlje u kojoj će stariji brat Grbić zarađivati odbojkaški hleb. Srećno majstore i u petoj deceniji!
Nastavak na Sportski Žurnal...
