Izvor: Politika, 11.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema „odbojke” bez Slavnića
Kića i Praja na pozornici, a nema Moke. To je bilo nezamislivo na parketu, ali i u ovom svečanom kontekstu. Slavnić je po svim košarkaškim merilima, pre svega igračkim, ali i trenerskim zaslugama, morao da bude među dobitnicima „Zlatne značke” KSS, kao član neraskidivog trojstva, sa Kićanovićem i Dalipagićem. Ovako, Kića nije imao s kim da igra „odbojku”, a Praju nije imao ko da „podigne” do još jednog nezaboravnog zakucavanja.
Očigledno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kriterijumi za dodelu najvišeg priznanja prilično su podložni subjektivnim procenama. Da je drukčije, ne bi došlo do „greške u koracima”, a igrački i trenerski opus Zorana Slavnića bio bi garant da se značka zasija na reveru nekad najboljeg evropskog plejmejekera i autora „organizovane improvizacije” koja je prekinula apsolutnu dominaciju Sovjeta i promovisala generaciju zlatnih dečaka koji su osvojili apsolutno sve košarkaške galaksije. Slavnićeva kreacija ih je oplemenjavala, a motivacija pokretala, vukla i izvlačila iz krize. I tako u 179 reprezentativnih utakmica u kojima nije zanemarljiv ni broj njegovih poena (1.465), od kojih su neki bili sudbonosni, kao onaj u četvrtfinalu Igara u Montrealu protiv Italijana kada je podigao ekipu sa „minus 16” i dve sekunde pre kraja ubacio loptu kroz obruč.
Ono što je Šekularac bio na travi, Slavnić je bio na parketu. Vođenje lopte leđima prema protivniku i dribling, kao i finta podvlačenja bili su njegova specijalnost, koju nisu na takav način mogli da izvedu ni Dražen Petrović i Aleksandar Đorđević koje je Moka „otkrio” i nadgradio, kao i Kukoča i Rađu.
„Tamo gde se uvuče nekošarkaški element, tamo postaje opasno po košarku” – rekao je jednom prilikom legendarni Radomir Šaper ...
M. Stojaković
objavljeno: 29/12/2008
Pogledaj vesti o: Odbojka
