Izvor: Sportski Žurnal, 17.Sep.2011, 11:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ PERA DOAJENA: Svetski rekorderi
Piše: Zoran Petrović
Ostavimo naše momke malo na miru, da uživaju u rezultatu i igri. Da se mirno spreme na utabanom putu do nove medalje. Taj niz je počeo 1975. u Beogradu. Osvajani su zlato, srebro i bronza. Samo jednom nas nije bilo u polufinalu. Kako bi prijalo da se u Beču toj trofejnoj ogrlici doda još jedno odličje, bilo koje.
U isto vreme evropska prvenstva košarkaša i odbojkaša. Nisu odbojkaši ljubomorni što naš najtrofejniji sport još puni dvorane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ekrane i novine. Postali su košarkaši hrana i za žutu štampu, to je sada i način života.
Odbojka tom „bolešću” još nije zaražena, više joj prija mir i tišina. Uživaju u tome i zato ih poštuju, cene i vole. Ne smeta im što ih u Beču, nećete verovati, prati samo šest ljudi iz sedme sile, koji zaslužuju da ih nabrojimo: tri člana RTS, dva iz TV Sportnetvorka i njegova malenkost urednik odbojkaške rubrike „Sportskog žurnala” Igor Jagličić. Svakog dana dve strane, dovoljno i pošteno.
Slično je i sa funkcionerima. Poznati kvartet Boričić, Golijanin, Vlahović i Avramović. Generalni sekretar Milošević u Beogradu ima pune ruke posla, jer uskoro počinje evropski ženski šampionat koji Srbija organizuje zajedno sa Italijom.
On je u petak „skoknuo” do Beča na kongres CEV, kao delegat naše federacije. Predsednik Boričić tu ima duplu ulogu, što je i obaveza dvostrukog potpredsednika evropske CEV i svetske federacije (FIVB).
Statistika je odavno pustila koren u svim sportovima. Često je dosadna, saznajemo i kako se zovu kućni ljubimci sportskih zvezda. Nažalost, bez tih detalja ponekad ne bismo imali šta da čujemo. Ipak, ima i brojki koje mnogo više govore. Primer je svetski rekord Srbije. Baš tako. U ovoj godini, na takmičenjima zvaničnog svetskog kalendara FIVB, šest naših selekcija – seniorske, juniorske, kadetske – učestvovalo je na 18 turnira i osvojilo 15 medalja. A ostala su još dva evropska šampionata.
Nije šala, Srbija je čudo!
P.S. Umalo da zaboravimo još jedno ime, ono je u rangu svetskih čuda. Doktor Ljuban Martinović je najstariji i najverniji član odbojkaške porodice. Seo je na klupu davne 1991. godine, karijera mu traje već dve decenije. Ne samo sa seniorima, brinuo je i o svim ostalim selekcijama, i muškim i ženskim. Izrastao je u nezaobilaznu i nezamenljivu reprezentativnu figuru. A svi ga lako prepoznaju. Uvek se vidi u prvom planu, iza leđa svih trenera, televizija mu je jedina „slaba” tačka. Kad bi i lekari dobijali medalje, ime apsolutnog rekordera našeg sporta bio bi čuveni Ljuban.
Nastavak na Sportski Žurnal...
