Izvor: Glas javnosti, 02.Avg.2009, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlatni Pikavac
Zamislite da Crvena zvezda ili Partizan na Santjago Bernabeu protiv Real Madrida gube 2:0 do 70. minuta utakmice, a onda se dešava strašan preokret - 2:1, 2:2, i poslednjim sekundama pobeda srpskog kluba sa 2:3. Ako ovu lako zamišljenu, a teško sprovodivu u delo fudbalsku situaciju, prenesemo u plivački sport, u olimpijski bazen, shvatićemo šta znači uspeh mlade dvadesetdvogodišnje Pančevke Nađe Higl, nove svetske šampionke.
Brat Sebastijan zaslužio doktorat
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << />
Šampionka Nađa, grubo rečeno, je prolazno dobro srpskog sporta. Brat Sebastijan je opšte i trajno dobro našeg sporta. Momak od 25 godina, apsolvent na Fakultetu za fizičku kulturu, zna da napravi šampiona, što se u normalnim državama ume da ceni, poštuje i nagrađuje. Dakle, kuća Higlovih dala nam je „na izvol’te“ dva vrhunska asa, bez dinara koji je uložila država.
- Nađa je Sebastijanov kunić. Duša nas je bolela kada je došao do raskrsnice gde je morao da se odluči da li će da bude i dalje plivač ili će da se posveti trenerskom poslu. Odlučio je da prati sestru, a mi smo se složili i podržali ga - priča Snežana, a nastavlja otac Dragan.
- Uložio sam pare da bih mu nabavio stručnu literaturu. On je morao da napravi strategiju da bi se Nađa u kvalifikacijama lakše borila, ne protiv rivalki, već protiv štoperice. Sebastijan to očigledno zna, mada ga ja često podsećam da još nije trener. „Bato moj, donesi ti meni crno na belo diplomu sa fakulteta da bih te zvao trenerom“. To mu govorim, iako je on, ruku na srce, zaslužio doktorat za svoje delo.
Bacanje u vodu lek za strah
Atmosfera u stanu Higlovih, kao u čuvenoj pesmi Zabranjenog pušenja „Dan Republike“, gde Nele Karajlić peva „Stara kaže Dragane ćuti, skrati jezik mogu te čuti“, postaje veselija. Vraćamo se u dane Nađinog detinjstva.
- Bio sam prvo spasilac na plaži u Tamišu, pa kada su ga zagadili, prešao sam na bazen. Kasnije sam postao plivački sudija, pa mi je zbog te ljubavi prema plivanju, bilo nezamislivo da mi dete ne zna da pliva. Oboje sam ih bacao u vodu, kako bih im razbio taj strah, ali nisam ni slutio da će da doguraju do zlata na Svetskom prvenstvu.
- Ja sam radila u „Utvi“, sada sam u administraciji škole „Isidora Sekulić“, a bila sam i sekretar Plivačkog kluba. Trenutno sam sekretar našeg malog porodičnog kluba, rešavam našem male administrativne probleme - kaže majka svetske šampionke.
Neprospavana noć
Srpski sportski portali doživeli su zbog pančevačkog devojčurka rekordne posete, sajtovi su preplavljeni komentarima u kojima navijači priznaju da su im potekle suze radosnice zbog prvog zlata u ženskom plivanju.
- Nisam mogao da pratim šta se dešava na internetu. Iza nas je neprospavana noć. Telefon zvoni non-stop, dolazili su novinari, fotoreporteri i sve njih isto pitam „Zašto nas slikate?“ Šta smo nas dvoje zaslužili da budemo u centru pažnje. Zlato je samo Nađino i Sebastijanovo, nas dvoje nećemo pažnju koja pripada samo njima. Muka mi je od roditelja koji koriste uspeh dece da bi promovisali sebe - umorno govori Dragan.
- Suprug nije spavao, a jutros je rano morao da ide na Tašmajdan, gde se održava plivačko prvenstvo. Obećao je pre ovog čuda da će da menja bolesnog kolegu i sada mora da se drži date reči. A šta kažu u komentarima - znatiželjna je bila mama.
Odmah im se na licu pojavljuje osmeh na spomen Nađinih pegica koje su mnogi poželili da izljube dok su je gledali na pobedničkom postolju.
- Ne spominjite pegice, mami ćete da naterate suze na oči. Za pegice su zaslužni moji geni, na tatu je riđa. Šta kažete, mnogi su priznali da su plakali. Zovu me kolege sa posla, rodbina ... kažu plakali su od sreće. Čak su mi se javili moji „klasići“ iz srednje vojne škole, među njima i jedan političar i svima posle čestitki kažem isto da ću tek za nekoliko dana biti svestan šta se dogodilo. Još mi sve ovo izgleda kao san. Ko je mogao da očekuje-kaže tata Higl.
Pikavac pobeđuje šalabajzere
Higlovi su imali pravo na stidljivo, u dubini duše skriveno, očekivanje.
- Pozovem ja pred trku Nađu i kažem joj „Slušaj, Pikavac, tako je inače zovem od malena, pobedi danas te „šalabajzeriće“, bolja si ti od njih. Odslušaj „Buđav lebac“ i pobedi, ti to možeš„. Naravno, ne mislim ja da su vrhunske plivačice „šalabajzeri“, ali to je moj način motivacije. Nadao sam se, možda, bronzi, kad, ono, dogodi se zlato. Za sve je zaslužno ovo ovde - kaže Dragan pokazujući na „kefalo“.
- Nije veliko srce presudilo, definitivno. Fizička priprema je nešto što se podrazumeva kod svakog sportiste koji dođe na Svetsko prvenstvo da se takmiči. Glava je najbitnija - zaključuje majka.
Srbija će još dugo biti zahvalna samo porodicama, jer zahvaljujući nekom sistemu odavde u svet nije poslat nijedan sportista, osvajač medalja. Kod Higlovih dolazimo i do te bolne tačke, gde spominjemo poslovičnu nebrigu zaduženih za razvoj dece i sporta.
- ‘Ajde da pričamo danas o lepšim stvarima - traži Snežana, ali tata, ipak, otvara dušu:
- ‘Ajde da kažemo kako jeste. Ne moramo sve, nije trenutak, samo neke detalje. Nečijom voljom, znam i čijom ali neću da kažem, Sebastijan nije mogao da prati Nađu na Mediteranskim igrama u Peskari. Plivač bez trenera, to je dete bez roditelja... dobro, možda nisam upotrebio najsrećnije poređenje, ali to je otprilike to. I rezultat nije bio dobar.
Plivačka odela, umesto „juga“
Otac Dragan nastavlja priču otvorene duše.
Drugo, od naših para smo kupili šest kostima, svaki vredi 400 evra. Jedan kostim traje pet do šest oblačenja, posle možeš da ga baciš. Meni jedan drug kaže da sam budala da za te pare može da kupi juga. Kupuj, brate, neću da ti branim, ali mi smo odlučili da uložimo ovo malo što imamo u našu decu. Da li postoji veće zadovoljstvo za jednog roditelja, nego kada dobijete potvrdu da ste pravilno usmeravali decu i da su ona u toj nadogradnji prevazišli i vas i vaša očekivanja-kaže otac svetske šampionke.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre
