Izvor: Glas javnosti, 05.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od golmana do pleja
Plejmejker Crvene zvezde Marko Marinović je između košarke i fudbala izabrao igru pod obručima. U intervjuu za Glas pohvalio se da igra i prati sve sportove, ali ističe da navija samo za jedan klub - Borac iz Čačka, u kome želi da završi karijeru. A potom bi voleo da postane trener kakav je Svetislav Pešić.
Kao mlađi bili ste i fudbalski golman, što se potpuno razlikuje od uloge plejmejkera u košarci. Otkud ta „kopča“?
- Do osmog razreda sam igrao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << fudbal i košarku. Tada sam dobio prvi ugovor od Borca, potpisao sam ga. Prestao sam da branim i zato što sam tada počeo da igram za prvi tim Borca, morao sam da se uozbiljim. Fudbal sam igrao za mali klub iz Čačka, Remont, koji igra drugu ligu. Branio sam tu i u još nekim drugim klubovima, pa sam na nekoliko turnira bio proglašavan za najboljeg golmana - priča Marko Marinović i dodaje:
- Moj otac je bio rukometni golman, a branio je isto i u fudbalu. Brat od tetke mi je fudbaler, teča mi je bio golman isto. Tako da smo svi nešto bili u fudbalu, samo sam ja odskočio i počeo da treniram košarku.
Da li vam je žao što ste batalili fudbal? Možda biste zaradili više novca.
- Što da mi bude žao? Košarka je dinamičnija igra od fudbala. Za mene je ona zanimljivija. Nije mi žao.
Kada ste bili mlađi, za koga vam je bila želja da branite?
- Za Borac iz Čačka.
A za neki veći klub?!
- Ma ne...
Za koga navijate?
- Volim da sam u toku i pratim sve rezultate. Veliki sam navijač Boke juniors i ponosan sam što su ove godine osvojili titulu. Uh, voleo bih da uživo gledam argentinski derbi. Pratim i naš fudbal, zbog Borca. Kada su prošle godine igrali Kup UEFA išao sam da ih gledam u Smederevo. Kad Borac ne igra u Evropi onda ne navijam ni za koga.
A kad igraju Zvezda i Borac?
- Opet, zna se, za Borac.
Koje sportove još igrate, osim fudbala i košarke?
- Znam da igram sve sportove, nema nijedan za koji sam laik. Igrao sam i rukomet i odbojku, i nisam bio uopšte loš. I tenis sam igrao, još dok Đoković nije postao treći na svetu. Leti sa drugarima igram i tenis i stoni tenis. I plivam i skačem sa brane u Čačku. Sve, sve šta god hoćeš...
Prvi novac ste verovatno zaradili od sporta. Kako ste ga potrošili?
- Kada sam završavao osnovnu školu potpisao sam sa Borcem stipendijski ugovor i od prvih para sam izveo drugove.
A šta ste kupili od prve veće svote novca?
- Kada sam otišao u Španiju i počeo da zarađujem ozbiljnije sume kupio sam stan u Čačku i automobil. Obezbeđujem pomalo „penziju“. Planiram da živim u Čačku kada završim karijeru, jer to je grad koji ću uvek voleti. Moja devojka i cela porodica su odatle, ja se zbog toga najviše vraćam tamo. Jer sam pored njih i to mi je najbitnije u životu. Oni su mi podrška bili kroz celu karijeru. Nadam se da ću i završiti karijeru u Borcu. Poslednjih godinu, dve dana košarku ću sigurno igrati u Borcu.
S obzirom na to da ste od malena izuzetno vezani za sport, da li i po okončanju aktivne karijere planirate da ostanete u košarci?
- Sada mi je 25 i kada bih igrao još šest, sedam godina, to bi bilo ekstra. Mislim da ću posle toga biti trener. Učim od Svetislava Pešića i ostalih trenera sa kojima sam radio.
MALINA ZBOG TATE
Zašto vas zovu Malina?
- To mi je još čačanski nadimak. Nasledio sam ga od oca. Zašto njega zovu Malina do danas nisam saznao. Pitao sam ga, ali mi on nikada nije dao konkretno objašnjenje. NJega su kao klinca prozvali Malina, pa posle i mene.
NASTAVIO TRADICIJU
Verovatno su vas mnogi pitali zašto Čačani imaju tako meku ruku i dobar šut. Koji je razlog tome, a da nije objašnjenje „zato što su oprali ruke u Moravi“?
- Stvarno ne znam, ali činjenica je da su skoro svi košarkaši koji dolaze iz Čačka dobri šuteri. Ja sam samo nastavio tu tradiciju. Ne znam šta ima u tome. Trenira se šut, ali ništa više ni manje nego u ostalim timovima.
