Izvor: Blic, 15.Feb.2011, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavera širokih razmera
Bauk šojićizacije kruži Srbijom! Za razliku od Srećka, izmišljenog junaka TV serije, naša politika opterećena je inflacijom karbonskih kopija Pavićevog lika, dok naš fudbal pulsira primerom, saopštenjima i izjavama neumornog Zvezdana Šojića. Kad nema golova i pobeda, broj njegovih nastuperaja dobija na učestalosti i niskosti.
Znajući da u istoriji nema mislioca bez greške, svestan koliko je teško istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti neuspešan a skroman, fudbalski Šojić se razuzdao. Nekad se odlikovao povremenim saopštenjima, a poslednjih dana to brukanje poprima opasnu dinamiku. Posle izgubljenih bitaka s najvećim rivalom, čelnicima FSS, komisijom za takmičenje, sudijama i raznim izmišljenim neprijateljima, poslednjih dana se bankrotom ukusa obrušio na dojučerašnjeg kapitena, medije i legende kluba koji, nesrećnim sticajem okolnosti, on predvodi kao predsednik, general, prvosveštenik, pedagog i blagajnik.
Tu neumornost citiram redom: ”Odlučili smo da Milovanovića vratimo kući zbog nezalaganja i nepoštovanja klupske discipline... Nijedan pojedinac nikada neće biti iznad kluba i to treba da bude svima jasno u Crvenoj zvezdi”. Žigosani i odstranjeni je samo rekao: ”Žao mi je što je klub izašao u javnost s takvim saopštenjem.”
Zatim se na meti našla štampa: ”Ponašanje jednog dela medija, koji sebe nazivaju profesionalcima, u stvari je amatersko. Oni samo prave zbrku. Njihovi listovi sa sto hiljada dođu do tiraža od sedam hiljada jer nisu pametni. To nije prvi put, ali oni više nemaju uticaja. To su mali ljudi s malim tekstovima. Ne gađam u novinarsku profesiju, već u one koji nisu dobronamerni.” Zanimljivo, ni UNS ni NUNS se nisu oglasili povodom ove verbalne bravure.
Posle teških reči koje je, u ime kluba, uputio Slavoljubu Muslinu ("Sramno. Sve poplave na površinu izbace pacove. Muslin nije ispunjen i pripada fudbalskom polusvetu”) još jedan bivši trener crveno–belih našao se na udaru Zvezdana Šojića. Naime, veoma je ljut i na selektora reprezentacije Srbije zato što kapiten njegovog tima nije igrao u Izraelu jer je zbog poziva u državni tim prekinuo klupske pripreme u Turskoj. ("Zvezdaše retko pozivaju u reprezentaciju, a kada se to i desi, oni jedva igraju ili uopšte ne igraju”). Pa, neće valjada selektor da sastavlja tim Srbije pored živog Šojića, koji je tu da prvi bude pitan, pogotovo sa iskustvom ogromnih uspeha kada je svojim trenerima na proputovanju komponovao sastave.
Ako su navedene rečenice ispravno prenete, a Zvezdin Šojić pri tom nije žrtva neke skrivene kamere, onda sve ukazuje na postojanje zavere širokih razmera protiv kluba, u koju su se sada uključili i sami Zvezdaši. Svako saopštenje, upozorenje i nastuperaj taj abonent u menzi neuspeha doživljava kao herojski prilog u neprestanoj borbi protiv opasnog komplota neprijatelja svih bolj, tajkuna i nedobronamernih medija. Zaboravljajući gospodstvo koje je oduvek krasilo Zvezdu, on je prvi čelnik koji ne priznaje argumente, ne vidi greške, gluv za činjenice, slep za očigledno, čuvar stovarišta iluzija i trezora zabluda, žrtva nepostojećih ideala, gospodar prividne sile uvek oran da se tiraniji boljih na terenu i van njega odupre tiranijom nastuperaja. Neko ga u tome savetuje: valja izmišljati, proturati, dodavati, dosoljavati.
U svemu jedna stvar ostaje nejasna: dokle misli da se prepucava preko novina? Predsednik velikog kluba ima obavezu da nivo svog ponašanja izdigne iznad kafanskog. Kritikujući jednog od najuspešnijih trenera u ”post-Bari-Tokio periodu”, Šojić nas nivoom učesnika „Dvora", podseća: "Sve poplave na površinu izbace pacove...”. U klubu gde on stoluje ta poplava poprima kritične razmere.
