Izvor: RTS, 26.Apr.2012, 18:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je Murinjo (bio) na kolenima?
Neko je možda sve to mogao da nasluti. I kada se sada pogleda unazad, znaci su bili tu, možda najjasniji na početku ove sezone u finalu Superkupa Španije. Ali, sa njim nikada ne znaš da li je proračunat ili spontan. I kako ga onda shvatiti?
To što je Murinjo penal seriju prošle noći gledao na kolenima sigurno je njegov najprirodniji gest u skorije vreme - ali, ujedno, i najveće iznenađenje.
Lokalnu slavu sin osrednjeg portugalskog golmana stekao je munjevitim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uspehom u svojoj domovini. Prvo sa malom Leiriom, pa velikim Portom, brzo je pokorio fudbal na tom delu Iberijskog poluostrva.
Timovi su odslikavali karakter trenera. Posvećeni, strastveni i krvoločni. "Ko nije sa mnom-taj je moj neprijatelj!" Tako se ponašao. Kada je golman Porta Vitor Baia razmenio dres sa Ruijem Žoržom iz Sportinga, prišao je, otrgao dres koji je dobio njegov igrač i iscepao ga!
Takvim ponašanjem osvojio je titulu prvaka Portugala, UEFA kup pa titulu prvaka Evrope!
Tada ga je upoznao svet - njega i njegov stil. Bio je istovremeno drzak i zabavan. Ljudi nisu mogli da ga podnesu, ali nisu mogli ni da odvoje pogled od njega. Masovna hipnoza. Titule u Engleskoj, Italiji i, sada, Španiji.
Kada je u Superkupu Španije, u avgustu prošle godine, sa leđa gurnuo prst u oko pomoćnom treneru Barselone Titu Viljanovi, Murinjo je možda prvi put u karijeri delovao patetično.
Za većinu njegovih poteza koji se mogu okvalifikovati kao neobični, pa čak nadmeni i drski, može se reći da su urađeni sa stilom. Bilo je tu nekog šlifa. Ali, ovog puta je preterao i delovao je kao ljutiti nevaspitani klinac, ljubomoran jer neko ima lepši autić u parkiću ispred zgrade.
Pa gestikuliranje "evo vam ga..." pre nekoliko sedmica u meču sa Hihonom, sedenje na konferenciji bez namere da išta kaže i zatim odbijanje da više uopšte razgovara sa španskim novinarima...sve to su možda bile naznake.
Nije li se njegovo ponašanje u prošlim godinama značajno izmenilo? Više nije energičan i strastven, što ga je oduvek odlikovalo. Pa ko može da zaboravi ono skakanje pored aut linije kada je sa Portom izbacio Mančester junajted. Prošlog vikenda je gotovo nezainteresovano posmatrao pobedu nad najvećim neprijateljem - Barselonom.
Nije više ni oštar na jeziku. Izjave koje je davao na početku su prvo izazivale smeh:
"Kada govorim, ja govorim samo o ljudima, ne o nepristojnoj deci..." (prvo pojavljivanje na konferenciji kao asistent u Barseloni posle prozivki protivničkog trenera);
...pa zanimanje...:
"Jasno mi je da je Aleks Ferguson nezadovoljan...to je logično kada vas nadigra tim koji je desetostruko jeftiniji, kao što je to moj tim u poređenju sa Mančester junajtedom." (posle meča sa Portom)
...postale drske ali istinite...:
"Molim vas, nemojte me nazivati arogantnim jer ja sam Evropski prvak i poseban sam." (prva konferencija po preuzimanju Čelsija)
...izazivale bes i poštovanje...:
"Učio sam italijanski pet sati dnevno da bih mogao da govorim jezik koji se koristi u zemlji u kojoj radim. Ranijeri je živeo u Engleskoj pet godina i i dalje se bori da jasno kaže 'gud morning'."
... pa prezir...:
"Branio sam interes Real Madrida." (posle uboda prstom u oko Tita Villanove; zapravo citirao ga je njegov portparol)
... da bi sada izledale kao da nekoga gađa mehurima od sapunice:
"U Italiji sam mogao da utičem na promenu termina, ovde u Španiji me ne cene toliko."(jer mu Fudbalski savez Španije nije dozvolio da menja raspored da bi tim imao više vremena za odmor).
Četrdesetdevetogodišnji Portugalac se promenio i u svakom drugom smislu. Nekada je podsećao na likove iz Kuma. Uglađen i opasan. Ajkula u Armanijevom kaputu (koji je inače sada deo Čelsijevog klupskog muzeja otkupljen za cenu od 25000 evra). Odela gotovo da više i ne nosi, na utakmice dolazi u sportskim jaknama, patikama, trenerci... Neobično, iako mu čak i to pristaje.
Retko se smeje, kosa mu je podšišana na frizuru kakvu nose marinci, ima uočljive podočnjake, posedeo je...
Ne raduje se golovima, ne kliče pored terena, prestao je da se svađa i preti...i penale gleda na kolenima. Sam. Odvojen od ostalih.
Zato jer više ne mari šta drugi misle. Jer je umoran. Iscrpljen od danonoćnog razmišljanja o fudbalu i pobedi, tamo gde svako pokušava nešto da mu uzme: energiju, uspeh, vreme, poštovanje, pravo na trijumf, čak i titule (!) - a bio je prvak sedam puta za deset godina u četiri države!
Ne treba zaboraviti da je Žoze Murinjo tvorac i nekih ružnih dela. Na primer, prouzrokovao je javni linč Andersa Friska tvrdnjom da se sudija u poluvremenu meča sastao sa tadašnjim trenerom Barselone Frankom Rajkardom i zatim oštetio njegov Čelsi, da je otpočeo javnu hajku koja je prouzrokovala pretnje smrću Šveđaninu i naposletku njegovo povlačenje iz fudbala...
I još niz kontroverznih stvari...Njegovo ponašanje se otelo kontroli. Možda zato jer misli da zbog "krvavog" rada on jednostavno uvek mora da uspe i da to uvek mora da se ceni.
Ali sve to ga je iscrpelo. Postao je opsednut dokazivenjem, pokušavajući da kontroliše sve: od visine trave na terenu, do medijske kampanje protiv rivala.
Murinjov život postao je stalni konflikt, a otvorio previše frontova i više nema snagu da se bori na svim istovremeno.
To što je Murinjo gledao penale sam, na kolenima, jeste bilo potpuno suprotno od slike koju je o sebi stvorio. On, veliki, nadmeni, moćni Žoze...verovatno je poslednja osoba koju biste očekivali da vidite u jednom tako pokornom položaju, ali dokaz je da je vreme za novi početak.
Murinjo je i dalje jedan od najboljih, ako ne i najbolji trener na svetu. I ukoliko je u pravu kada je rekao: "Bog mora da ima mnogo visoko mišljenje o meni čim mi je omogućio sve ovo što imam" - onda se sigurno sprema nešto novo, tipično samo za nekoga ko je "poseban".
Svet bi bio siromašniji bez njega.
