Izvor: Sportski Žurnal, 09.Apr.2013, 09:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ZVIŽDUK: Mrtvo more

Piše: Branko Spasojević
Fudbalska Srbija ponovo se talasa. Sudar aktuelnog i bivšeg predsednika otvorio je novi front i odškrinuo vrata, iza kojih bi moglo mnogo toga da se vidi.
(FOTO: V. Marković)
Svega pomalo, ali ponajmanje ime i prezime i profil čoveka, kadrog da u dogledno vreme srpski fudbal vrati na evropsku magistralu, a domaćim takmičenjima udahne preko potrebnu dozu poverenja i snage >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << da odgovore izazovima novog vremena. I mnogo toga još.
Ko bi mogao da bude tajni adut u sušnim danima, čovek od integriteta i stava, modernog kova i savremenih shvatanja? Ima li ga uopšte među nama, običnim smrtnicima, vapećim za boljim danima srpske zbilje?
Sva je prilika da je u toj dilemi, hamletovskog sadržaja, stala i esencija turbulentne svakidašnjice fudbalske Srbije. A u negativnom odgovoru i učmalost domaćeg ambijenta. Surova zbilja, do besmisla, devalvirala je pojam sportskog radnika.
Mrtvo more na svakom koraku, apatija na sve strane. Ljudi sumnjivih biografija, nadrealnih ideja, klimoglavci, bez trunke ideje i jasnog, ličnog, stava kako prebroditi sadašnji jaz. Nemamo ljude, a to najviše boli.
Srbija je, budimo iskreni, poslednjih pet godina dobila samo jedno ime dostojno budućnosti. Zoran Laković, generalni sekretar FSS, izgradio je imidž beskompromisnog borca, čiji autoritet može da odgovori bremenu zahteva posla na Terazijama 35.
Sudeći prema postizbornom ehu, dobru bazu uskoro bi mogla da dobije i sudijska organizacija. Predstavnici mlađe generacije izbili su na površinu, rešeni da raskrste sa stereotipima o nekadašnjim ljudima u crnom.
A do tada, ne bi valjalo da kudimo zlehudu sudbinu što je fudbalska Srbija sve pustija. I ne sme da nas začudi što nemamo ni igrača, ni trenera, ni stadiona… Za sve njih zajedničke su dve reči – sportski radnik. Od njega polazi svaka priča o zdravom sistemu. Kojeg Srbija odavno nema.

Nastavak na Sportski Žurnal...