Izvor: Kurir, 04.Dec.2011, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VRATIMO PROTERANE NA STADIONE
Fudbal nam je odavno u autu! Ubijaju ga na tribinama „kvalitetno“, natenane, tako već godinama. Mi, iz kategorije „ostali“, koji ne pripadamo armiji navijačkih ekstremista, saučestvujemo nečinjenjem. Tobože sablažnjeni, konstatujemo događaje, a onda postavljamo jalova pitanja nikome i vrtimo se ukrug, od afere „Đenova“ do slučaja „derbija“, smrti navijača na Novom Beogradu...
U pauzi između dva događaja >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << bavimo se fudbalom na nivou intriga, nesvesni da se na ulici odvija nova regrutacija, popunjavanje huliganskih odreda mladim snagama, koje će za bitku-dve potisnuti one što su danas istinski gospodari srpskog fudbala.
Sve to traje, a UEFA i Mišel Platini bili u Beogradu i saopštili preteći „ima da vas nema nastavite li po starom“, pa još i predaše „mapu puta“ - korake koje treba preduzeti u suzbijanju navijačkog ekstremizma, ukoliko Srbija namerava da ostane deo sveta.
Umesto konkretne akcije, Srbija, nekoliko meseci kasnije, iz nedelje u nedelju emituje slike terora sa svojih stadiona, a to se u Nionu notira i čeka se trenutak kada će nas kaznom tresnuti po nosu. Daćemo im povod. U to ne treba sumnjati. I neka nas nema kad nam utakmica Crvene zvezde i Partizana liči na vojnu vežbu ili se osmehujemo na vest o tome da su anonimni počinioci u noći između petka i subote sitnili srču na travnjaku stadiona Obilića da se ne bi igrala utakmica Rad - Crvena zvezda.
Pitanje odgovornosti za ovo iživljavanje postalo je deplasirano. U mapi puta sigurno ne piše da FSS mora da zatvara stadione u znak odmazde za divljanje na tribinama. Ova sankcija grohotom zasmejava huligane, ostavljajući posledice na njihovu organizaciju kao lanjski sneg.
Mapa UEFA ne očekuje rešenje ni od klubova, jer je tek njihova nemoć očigledna. Strah je polazna tačka kolaboracije uprava s ekstremistima, a gde to sasvim razumljivo ljudsko osećanje ne postoji, već se „ortakluk s đavolom“ stvara zbog interesa, potreban je upliv moćnije organizacije.
Ispitaj, policijo, ko to u klubovima pravi alibi huliganima, tužilaštvo, reaguj, sudovi, pomozite! Učinite nešto, jer dosadno je i patetično da mi, „ostali“, budemo „taoci bezumnika“. Dosta je bilo zamajavanja pričama da su vam istrage u toku, dosta ste bili samo portparoli pravde, a ne i njeni zaštitnici i izvršioci. Fudbal je ovde kao ljudska delatnost nebitan, možete da ga i ugasite. Problem je prevazišao fenomen koji je opčinio planetu. Preduzmite sve ako već primate platu za službu koja se zove državna i ako ste se zakleli da ćete štititi interese zemlje i njenih građana.
Možda neko misli da će se ološi smiriti sami od sebe kad dođu lepša vremena, ali takav stav će nas samo približiti Hondurasu i Kolumbiji, gde eskadroni smrti tamane narod oko stadiona i na igralištima. Fudbal u Srbiji mora da bude utakmica za Zvonka Milojevića, viteška zabava za decu, roditelje, babe i dede. Da vratimo proterane na stadione.
