Izvor: Politika, 21.Jun.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ujka Sem hapsi na daljinu
Čak i ako ne stupite na obalu Amerike, ali ako imate neke finansijske veze s njom, možete biti kažnjeni po njenim zakonima
Šta Americi daje za pravo da hapsi i kažnjava strane državljane i kompanije za kršenje zakona čak i ako eventualni prekršioci nisu kročili na njeno tlo? To se upravo dogodilo pre nekoliko dana kada su Amerikanci, koji čak i ne vole fudbal, posle velike akcije hapšenja zvaničnika FIFE, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odlučili da se obračunaju sa korupcijom u najmoćnijoj sportskoj organizaciji na svetu. U toj akciji uhapšeni su i neki funkcioneri FIFE koji nisu američki državljani.
Bilo je dovoljno da Savezni sud u Njujorku otpečati optužnicu za organizovanje reketiranja, korupciju i pranje novca protiv 14 osoba među kojima su i devetorica funkcionera FIFE.
– Ako dotaknete našu obalu svojim korumptivnim poslom, bilo kroz sastanke ili kršenje našeg finansijskog sistema, smatraćemo vas odgovornim za to – rekao je Džejms Kami, šef FBI, nakon hapšenja zvaničnika FIFE, a preneo Bi-Bi-Si.
Kako se ispostavilo SAD optužuje uhapšene da su se s vremena na vreme sastajali u Americi i da su se oslanjali na američki finansijski sistem da sprovedu i sakriju šeme kojima su kanalisali milionski mito sa jednog na drugi kraj sveta. Da bi procesuirali slučajeve koji uključuju strane državljane, kako je objasnio Kami, američke vlasti treba samo da dokažu neku povezanost sa SAD.
To znači da je dovoljno da strana kompanija bude listirana na berzi u Njujorku ili da joj računi prelaze preko korespondentskih računa u američkim bankama pa da potpadne pod njihov pravni sistem. I što je najzanimljivije sve više stranih kompanija poslednjih godina bespogovorno plaća ogromne kazne za prekršaje koje su počinile bilo gde na zemaljskoj kugli.
Tako je američko ministarstvo pravde krajem prošle godine kaznilo sa 772,3 miliona dolara francuskog industrijskog giganta „Alstom” zbog korupcije. Sve je išlo preko posrednika, koji su najčešće bili angažovani kao konsultanti. Priznali su da su podmićivali zvaničnike da bi dobili projekte na Bahamima, u Egiptu, Indoneziji, Saudijskoj Arabiji i Tajvanu. Patrik Kron, izvršni direktor tog preduzeća, čak se pohvalio da je na njih kazna delovala podsticajno, te su prestali da zapošljavaju konsultante i uposlili posmatrače da nadziru poštovanje ugovora.
Zanimljivo je da je kazna došla u vreme kada je američka kompanija „Dženeral elektrik” ugovarala kupovinu većeg dela „Alstomovog ” energetskog sektora za 15,5 milijardi dolara, nakon što su akcionari francuske firme velikom većinom glasali za taj sporazum.
Kazna izrečena francuskom gigantu jeste u redu najviših za globalnu korupciju prema američkom Zakonu protiv podmićivanja u inostranstvu. Taj propis postoji u Americi od 1977. godine i njime se američkim kompanijama zabranjuje podmićivanje u inostranstvu zarad pribavljanja ili očuvanja poslova. Ali u poslednjoj deceniji sve više stranih kompanija našlo se pod udarom ovog zakona. Pre svega zato što je dosta njih registrovano na Njujorškoj berzi. Potom, veliki broj stranih firmi ima učešće u kapitalu američkih akcionarskih društava. One imaju predstavništva, filijale, ćerke – firme, tako da strani biznis raspolaže kapitalom u američkoj ekonomiji. Nije zanemarljiva ni činjenica da se veliki deo međunarodnih obračuna radi u američkoj valuti i transakcije prolaze kroz korespondentske račune koje banke iz različitih delova sveta otvaraju u američkim bankama.
Sve to mogu biti dovoljni formalni razlozi da Amerika sebi dodeli ulogu globalnog finansijskog policajca i da njeno ministarstvo pravde pokrene istragu protiv stranih kompanija, čak i da nisu obavljale nikakve komercijalne operacije u SAD i da mito daje osoba koja nije njen državljanin.
Najveći odjek u stranoj štampi imao je slučaj nemačkog „Simensa”. Ta firma je 2008. godine platila do sada najveću izrečenu kaznu za korupciju – 800 miliona dolara. Amerikanci su utvrdili da je od 2001. do 2007. godine „Simens” potrošio 1,4 milijarde dolara na podmićivanje u Francuskoj, Italiji, Kini, Rusiji, Nigeriji, Turskoj, kao i da je učestvovao u korupciji u Iraku u periodu izvršavanja programa UN „Nafta za hranu”.
Zloupotreba je bila sistemska i uključivala je sve zaposlene, pa i bivši menadžment, koji je kažnjen. Zanimljivo je da osim što plate kazne, strane kompanije se još neko vreme posle toga nalaze pod nadzorom SAD, odnosno advokata i sudija koje on odredi.
Slična afera pogodila je dve godine kasnije nemačkog proizvođača automobila „Dajmler”, pod čijom kapom posluju „Mercedes” i još desetak brendova. Njegovi čelnici su priznali da su kršili američki zakon o korupciji u inostranstvu i nagodili se da plate 185 miliona dolara zbog podmićivanja državnih službenika od 1998. do 2008. za dobijanja unosnih poslova opremanja voznih parkova, u dvadesetak zemalja među kojima je i Srbija. Beogradskom državnom preduzeću „Ineks” tajno je uplaćeno milion dolara. Nemački auto-gigant isplatio je navodno tri miliona dolara vladinim službenicima Rusije kako bi osigurao prodaju automobila vrednih 64,6 miliona na rusko tržište, dok je na podmićivanje kineskih zvaničnika potrošio 4,1 milion dolara. Te isplate mita često su evidentirane kao „komisija”, „specijalni popust”, „potrebna uplata”.
Ali nisu sve strane kompanije na udaru globalnog finansijskog policajca zbog davanja mita. Francuska banka BNP Paribas prošle godine bila je pod istragom američkih vlasti zbog obavljanja valutnih transakcija od 2002. do 2009. godine za klijente u Iranu, Sudanu i Kubi, zemljama koje su pod sankcijama Vašingtona. Banka je priznala krivicu i platila oko devet milijardi dolara, nagodivši se sa američkim vlastima. Francuski zvaničnici stali su u odbranu banke, upozorivši da bi „disproporcionalna” kazna mogla da ugrozi pregovore o slobodnoj trgovini između 28-člane EU i SAD.
Amerika se u ovakvim slučajevima poziva na svoje zakone koji imaju eksteritorijalni karakter što joj daje za pravo da više od bilo koje druge države kontroliše, kažnjava ili zauzdava strane kompanije i državljane drugih zemalja. Osim borbe protiv korupcije, ti propisi odnose se i na pranje novca, finansiranje terorizma, izbegavanje plaćanja poreza, zaštitu konkurencije. Od 2009. godine uvedena je praksa da se zbog kršenja američkog zakona sudski gone i fizička lica – ne samo državljani SAD, već i stranci.
Nameće se pitanje da li ova praksa znači da bi evropske kompanije u doglednoj budućnosti mogle da počnu da izbegavaju trgovinu berzanskim papirima preko Njujorške berze ili da možda beže i od američkih akcionara?
Švajcarske banke prijavile Fifu
Bern – Švajcarske banke prijavile su 53 moguća slučaja pranja novca u vezi sa istragom koja se vodi protiv Međunarodne fudbalske federacije (Fifa) za dodelu Mundijala 2018. i 2022, saopštio je državni tužilac Švajcarske Mihael Lauber.
On je istakao da se radi o „ogromnom i kompleksnom slučaju” koji se vodi protiv kriminalnog delovanja i pranja novca tokom kandidature za dodelu Mundijala Rusiji i Kataru, prenosi agencija AP.
Prema njegovim rečima, organizacija prvenstva sveta biće oduzeta ovim zemljama, ukoliko se dokaže da je bilo nelegalnog postupanja. „Ne smeta mi ukoliko ovaj slučaj dovede do neke kolateralne štete”, rekao je Lauber i dodao da ne isključuje moguće ispitivanje i dosadašnjeg predsednika Fife Sepa Blatera i generalnog sekretara Žeroma Valkea, iako oni trenutno nisu pod sumnjom.
Blater je takođe, pod istragom za korupciju i iznudu koju vode američki pravosudni organi u saradnji sa švajcarskim vlastima.
Slučaj koji vode američki istražni organi tiče se optužbe da su zvaničnici Fife primili deset miliona dolara mita kako bi glasali da Južna Afrika dobije organizaciju SP 2010. godine. Valke se dovodio u vezu sa tim transferom novca.
Lauberov tim istraživao je i isplate u vezi sa prijateljskim mečom između Argentine i Brazila koji je odigran u Dohi dve nedelje pre glasanja Fife za domaćine SP 2018. i 2022.
Dvojica potpredsednika Fife Džefri Veb sa Kajmanskih Ostrva i Urugvajac Euhenio Figeredo bili su među sedmoricom zvaničnika Fife koji su krajem maja uhapšeni u Cirihu pod optužbom za korupciju, na zahtev američkih vlasti za ekstradiciju. Tanjug
Kazna od milijardu dolara za četiri velike banke
Njujork – Četiri velike svetske banke, optužene za manipulisanje deviznim tržištima, u okviru vansudskog poravnanja sa američkim vlastima platiće kazne ukupne vrednosti oko milijardu dolara.
Sporazumi američkih vlasti sa bankama Goldman Saks, BNP Pariba, Barkliz i HSBC su preliminarni i mogu da budu promenjeni, rekli su za Frans pres izvori upoznati sa situacijom.
Banke su optužene za manipulisanje deviznim tržištima radi ostvarivanja profita. Izvori navode da je britanski Barkliz kažnjen sa 375 miliona dolara, HSBC sa 285 miliona, francuski BNP Pariba sa blizu 200 miliona, a američki Goldman Saks sa 130 miliona dolara, odnosno sve banke zajedno sa oko 990 miliona dolara.
Banke Barkliz, JP „Morgan Čejs”, Sitikorp, Rojal benk ov Skotland, UBS i Banka Amerike kažnjene su prošlog meseca sa gotovo šest milijardi dolara od strane američkih i britanskih regulatora zbog učešća u manipulacijama na deviznom tržištu i nameštanju londonske međubankarske kamatne stope Libor. Tanjug
