Izvor: Politika, 28.Maj.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trijumf Engleske i antijužnoamerički pakt
Šampionat na Ostrvu obeležile su kontroverzne sudijske odluke koje su oštetile južnoameričke ekipe, a išle u korist Engleske i, do finala, Nemačke
Zemlja koja je izmislila i propustila da patentira fudbal i kojoj je bilo ispod časti da igra na prva tri svetska prvenstva (zna se ko je najbolji na svetu), dočekala je da 1966. bude domaćin šampionata sveta i da, posle četiri bleda učešća, osvoji „Trofej Žila Rimea”.
Prethodna četiri izleta Engleza >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na „mundijal” bili su prilično kratki – dva završena već u grupnoj fazi šampionata, a dva u četvrtfinalu. Pred svojom publikom te rane su zaboravljene, ali mnogi ljubitelji fudbala tvrde da je pobeda Engleske najsumnjiviji trijumf na svih 19 šampionata sveta.
Start domaćina nije bio obećavajući. Samo 0:0 na otvaranju šampionata
protiv Urugvaja, u dosadnom meču u kojem su se rivali trudili da ne izgube a ne da pobede. Preostala dva protivnika u Prvoj grupi Meksiko i Francuska savladani su sa po 2:0. U četvrtfinalu protiv Argentine desila se „Pljačka veka”, dakako, prema mišljenju Argentinaca. Nemac Rudolf Krajtlajn je bio glavni sudija ovog meča, a to što je u isto vreme Englez Džim Fini na sličan način delio pravdu u četvrtfinalnom duelu između Nemačke i Urugvaja za Južnoamerikance je bio dokaz da je postojala englesko-nemačka zavera protiv južnoameričkih timova i da su sudije dobile zadatak da je realizuju. Bilo kako bilo, i Engleska (1:0) i Nemačka (4:0) su pobedili rivale i plasirale se u polufinale a „vetar u leđa” bila su im isključenja protivničkih igrača. Fini je isključio dvojicu Urugvajaca (49. i 54. minut) ali Nemci su vodili još od 11. minuta, međutim Krajtlajnova odluka iz 25. minuta bila je za ono vreme, a i za ovo, sasvim neočekivana.
Krajtlajn je isključio kapitena Argentine Antonija Ratina, a u podugačkoj diskusiji sa sudijom „la Rata” je odbio da napusti teren, čak je tražio i prevodioca, jer mu nije bilo jasno zbog čega je isključen. Prevodioca nije dobio, a Krajtlajn (bio je glavni sudija finala Kupa šampiona između Reala i Partizana) je kasnije objasnio da je isključio Ratina jer mu se nije dopalo kako ga je Argentinac gledao...
Prednost na terenu koju je sudija doneo domaćinu odrazila se na rezultat i u 78. minutu Džef Harst je na svojoj prvoj utakmici na šampionatu postigao lep i nadasve važan pogodak. U prvu postavu ušao je zbog povrede Džimija Grivsa, koji je igrao u grupnoj fazi. U finalu 30. jula Harst je odigrao je utakmicu života i doneo Engleskoj titulu.
Budući da je branilac titule Brazil eliminisan još u grupnoj fazi, umnogome zahvaljujući sudijama koje su tolerisali pogibeljnu igru Bugara i Portugalaca čija je meta bio Pele, u polufinalu nije bilo ni jednog tima iz Južne Amerike. U prilog tvrdnjama Južnoamerikanaca da je protiv njih postojao englesko-nemački pakt je i činjenica da je meč Brazil – Bugarska sudio Nemac (Kurt Čenšer), a susret Brazil – Portugalija Englez (Džordž Mekejb) i da ni jedan od njih nije isključio igrače koji su „kasapili” najboljeg fudbalera na svetu Pelea.
U polufinalu Engleska je sa 2:1 savladala Portugaliju (oba gola postigao je Bobi Čarlton), a Nemačka, pogotkom 20-godišljeg Bekenbaurea u 67. minutu, SSSR sa 2:1, a nije naodmet reći da je Italijan Lo Belo u 44. minutu isključio Čislenka...
U finalu na Vembliju, pred 98.000 gledalaca sudio je Švajcarac Gotfrid Dinst, a nemački ljubitelji fudbala, dakako i engleski, ali iz sasvim drugačijih pobuda, pamte samo linijskog sudiju Tofika Bahramova (SSSR)
Utakmica je završena sa 2:2 (1:1) i drugi put na svetskim prvenstvima odluka o šampionu donosila se u produžecima (1934. Italija je došla do titule pobedivši Čehoslovačku). U 101. minutu Harst je doveo Englesku u vođstvo pošto je postigao svoj drugi gol u finalu. Ili ga nije postigao. Ta dilema ostala je do danas, a onda je presudio Bahramov (njegovo ime dato je nacionalnom stadionu u Bakuu, koji je prethodno nosio Staljinovo, pa Lenjinovo ime). Po Bahramovu, lopta je, pošto se odbila od prečke (do tla) cela bila iza gol-linije, pa se vratila u teren...
Dinst je prihvatio sugestiju Tofika Bahramova i pokazao na centar, a devet minuta kasnije Harst je postao prvi (i jedini) strelac tri pogotka u finalima svetskih šampionata – 4:2 za Englesku.
„Gordog Albiona” još ponosnijim učinio je šampionski tim Alfa Remzija u kojem su igrali Gordon Benks, Džordž Koen, Džek Čarlton, Bobi Mur, Rej Vilson, Nobi Stajls, Alan Bol, Bobi Čarlton, Martin Piters, Džef Harst i Rodžer Hant.
Jugoslavija nije igrala u Engleskoj. Treći put, posle 1934. i 1938, propustila je svetski šampionat i to posle tri uzastopna dobra plasmana – dva četvrtfinala i polufinala na prethodnom prvenstvu u Čileu.
U kvalifikacijama reprezentaciju je vodila selektorska komisija u kojoj su bili Aleksandar Tirnanić, Milan Antolković, Abdulah Gegić i Miljan Miljanić. Startne pobede nad Luksemburgom (3:1) i najopasnijim rivalom Francuskom (1:0) najavljivale su konačni uspeh, ali već u narednom kolu izgubljene su šanse za odlazak u Englesku. Poraz od Norveške, koja je smatrana autsajderom, i to čak sa 3:0, nad timom Škorić, Belin, Jusufi, Bečejac, Vasović, Popović, Samardžić, Zambata, Kovačević, Galić, Skoblar, bio je koban.
Šansa da se „plavi” vrate na put za Englesku bila je jedino u novoj pobedi nad „trikolorima” u gostima, a tu nadu srušio im je Gonde jedinim golom u 77. minutu. Uzalud je bila druga pobeda nad Luksemburgom (5:2), a uzalud bi bila i pobeda nad Norveškom u poslednjoj utakmici, pa su „plavi” u bezvoljnoj igri na Stadionu JNA Norvežanima prepustili bod...
Na šampionatu u Engleskoj prvi put na svetskim prvenstvima obavljana je antidoping kontrola, Fifa je zabranila naturalizaciju fudbalera, a došlo je i do prvog bojkota. Šesnaest afričkih reprezentacija nije igralo u kvalifikacijama jer je Fifa odlučila da šampion Afričke zone ne stiče pravo učešća na Svetskom prvenstvu, već da mora u plej of sa pobednikom Azijske zone ili Okeanije.
„Trofej Žila Rimea” je ukraden tri meseca pre šampionata, a pronađen je slučajno posle nedelju dana zahvaljujući psu zvanom Pikls, koji je zbog toga dobio nekoliko uloga u TV serijama i na filmu, pa je potpuno zasenio lava „Vilija”, prvu maskotu svetskih fudbalskih šampionata...
----------------------------------------------
Osmo svetsko prvenstvo
Domaćin: Engleska (11-30. jul 1966).
Plasman: 1. Engleska, 2. Nemačka, 3. Portugalija, 4. SSSR.
Finale: Engleska – Nemačka 4:2 (produžeci).
Za treće mesto: Portugalija – SSSR 2:1.
Broj učesnika: 16.
Broj mečeva: 32.
Broj gledalaca: 1.563.135 (prosečno 48.848).
Sistem: četiri grupe; po dve prvoplasirane ekipe idu u četvrtfinale.
Najbolji strelac: Euzebio (Portugalija) 9.
Najbolji mladi igrač: Franc Bekenbauer (Nemačka).
Najefikasnija ekipa: Portugalija 17.
Golovi, ukupno: 89 (2,78 po utakmici).
Učesnici u kvalifikacijama: 70.
----------------------------------------------
Najbolji tim šampionata
Golman: Gordon Benks (Engleska).
Odbrana: Džordž Koen (Engleska), Bobi Mur (Engleska), Vinsente (Portugalija), Silvio Marcolini (Argentina).
Sredina: Franc Bekenbauer (Nemačka), Mario Koluna (Portugalija), Bobi Čarlton (Engleska).
Napad: Florijan Albert (Mađarska), Uve Zeler (Nemačka), Euzebio (Portugalija).
Živko Baljkas
objavljeno: 29.05.2014.
Pogledaj vesti o: Fudbal, Svetsko prvenstvo
